Poreklo stanovništva sela Klekova, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Na padinama planine Gradca, koji se kao venac prostire od Zlatibora i spušta y dolinu Rzava, u prvoj okuci reke Rzava čim nastane y Močiocima, prostire se selo Klekova. Graniči se sa juga Belom Rekom, sa zapada Visokom (ariljski kraj), a sa severa, preko Rzava, Ravnom Gorom i Okruglicom.
Zemlje i šume.
Zemljište je dosta krševito i jedino je podesno za gajenje stoke i podizanje šuma. Ovde ima i četinara, što je retkost u čitavom kraju. U svim okolnim selima je listopadno drveće, jedino na Čemernici i Trudovu (u novovaroškoj opštini) ima četinara, kao i dalje u: Jasenovi, Ojkovici i drugim mestima.
Ostali podaci o selu.
Selo nema svoj centar, već je okrenuto Močiocima i tu deca idu u školu. Tu se nabavlja roba, prodaju se poljoprivredni proizvodi, tu dolazi lekar jednom sedmično, ljudi se zadržavaju y kafanama, jer selo je skoro naslonjeno na Močioce, koje ima i školu, ambulantu, lekara i zadrugu.
Ime sela.
Selo je, sigurno, dobilo ime po klekama, koje rastu na ovim prostorima. A, zna se da kleka raste na siromašnoj zemlji.
Zanimanje stanovništva.
Stanovnici Klekove koriste šume i uvećavaju svoje prihode. U ovom selu najčešće se gaje strna žita: ovas, ječam i raž. Uspeva odlično i heljda, pogotovu ako je "nova" zemlja, tek preorana.
Migracije.
Veoma je teško za ove stanovnike da žive na ovim prostorima, u bespuću. Odavde ma na koju stranu krenuli, potrebno je po dva dana putovati, bilo da se krene: prema Klisuri (na putu Ivanjice - Arilje), ili prema Kokinom Brodu, odnosno Zlatiboru i Užicu, kao i prema Arilju. Do kuća na padinama Gradca roba mora da se prenese na ljudskim leđima ili konjima. Retka su kola i volovi. Zato se stanovnici ovog sela, u traženju boljih uslova, otiskuju u svet i nalaze posla i hleba u drugim krajevima. Jedno vreme su odlazili na sezonske radove u Vojvodinu ili y fabrike i rudnike, a otuda dolazili posle pola godine ili godinu dana.
Migracija je oduvek ovde bila stalni proces. Nisu ih zaustavile ni nove administrativne podele, odvajanjem od ariljskog i pripajanjem moravičkom kraju.
Poreklo stanovništva.
U Klekovi, jednom od najmanjih sela y moravičkom kraju, najbrojnije familije su: Cukavci, Stamatovići i Tomići.
-Tomići, 10 K. (Nikoljdan), y srodstvu su sa istom familijom y Vojkovici, gde su se neki zadržali prilikom doseljavanja, a neki su nastavili kretanje i nastanili se u selu na padinama Gradca, poslednjeg ogranka Zlatibora. Ima ih danas y Polimlju, a najverovatnije da su došli iz Crne Gore. Tomići su odseljeni i danas ih ima u Ivanjici, Arilju, Užicu M Čačku.
-Stamatovići, 10 K. (Nikoljdan), su matična familija za mnoge Stamatoviće ranije raseljene po Zlatiboru. Stamati iz Klekove su danas u Sirogojnu i slave Nikoljdan. Stamatovića ima y Arilju i Požegi, koji su odseljeni iz Klekove.
-Cukavci, 9 k. (Aranđelovdan), najbliži su Močiocima i neki ih svrstavaju y ovo selo. Međutim, oni su na padinama Gradca i pripadaju Klekovi. Jedan je odseljen y Maće a odatle u Padinsku Skelu. Cukavaca ima odseljenih y Ivanjici, Arilju i Požegi.
-Jeverice - Jovanovići, 9 k. (Mratindan), istog su roda sa Jevericama (Stevanovićima) iz Ojkovice. Ovi Stevanovići su došli iz Močioca. Odseljeni su y poslednje vreme u Arilje i Užice.
-Čekerevci, 5 K., slave Nikoljdan.
-Markovići, 4 k. (Nikoljdan), odseljeni su i danas ih ima y Ivanjici, Čačku i Beogradu.
-Radojičići, Z k. (Nikoljdan), najverovatnije su došli preko srednjeg Polimlja u ovaj kraj. Potiču iz Drobnjaka. Danas ih ima odseljenih y Ivanjici, Čačku, selima y okolini Čačka i Beogradu.
Ostale napomene.
Prema popisu od 1863. godine y Močiocima, odnosno Klekovi, su živeli:
-Tanovići i Leontijevići. Danas tih familija nema ni y Klekovi ni y Močiocima.
Stanovnici Klekove imaju vodenice na Močiočkoj reci, a valjalicu i vunsvlačaru koriste y Močiocima.
Zavetine za Klekovu su Spasovdan i Prve Trojice.
IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
The post Poreklo prezimena, selo Klekova (Ivanjica) appeared first on Poreklo.