Poreklo stanovništva sela Brasaljce, opština Gnjilane - Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je u dolinama rečica i potoka s leve strane Brasaljske Reke, od Glame do Kalja ja.
Vode.
Vodu za piće dobija iz česama, izvora, a i iz bunara, koje ima svaka kuća.
Zemlje i šume.
Topografski nazivi za njive: Barica, Ribnik, Prasišta, Bilača, Bukva, Šašivar; za šumu: Kulin, Staro Poneš.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa. Deli se u 5 mahala: Meir, Glama, Maala Džamies (Džamijska Mahala), Đosovit i Odžovit. U nekim mahalama kuće nisu grupisane.
Starine u selu.
Kod Odžovit Mahale je „Kaljaja“, grad u ruševinama. Od porušenih crkava jedna je u Barici, a druga na mestu Šašivar.
Poreklo stanovništva.
Sada u selu žive samo Arbanasi. Kažu da im preci nisu zatekli selo. Međutim DŽvrgići u Kremenati su iseljeni iz ovog sela pre 120 godina. Arbanasi su najpre (pre oko 180 godina) naselili na mestu Bosotince, severno od sela Kuretnšta, pa se uskoro preselili na sadašnja mesta, koja su bila pod lugom.
Rodovi:
-Suljić (17 k.), Kurtić (24 k.), od fisa Tsača, bratstva Žernjana: doseljeni iz Severne Albanije pre 180 godina. Za njima su iz istog fisa i bratstva doseljeni po pozivu:
-Mujić (38 k.), Rovinac (6 k.), Kapsamun (5 k.), Pekić (14 k.) i Rućovit (25 k.). U islam su prešli po doseljenju, ali su zadugo bili kriptokatolici, neki čak i do 1910. god. Sa poslednjim rodovima se doselio i rod:
-Gobeljar (5 k.). od fisa Krasnića.
Arbanaški muhadžirski rodovi, doseljeni 1878 god:
-Bučmet (4 k.), iz Bučumeta (Jablanica) n:
-Konjuvna (2 k.), iz Konjuve (Jablanica); oba roda su od fisa Tsača.
IZVOR: Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
The post Poreklo prezimena, selo Brasaljce (Gnjilane) appeared first on Poreklo.