Poreklo stanovništva sela Koprivnica, opština Kosovska Kamenica – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Veći deo sela je na Rupiškom Potoku, a manji deo pored Kostadinačkog Potoka, na njegovoj levoj strani.
Vode.
Vodu za piće dobija iz bunara.
Zemlje i šume.
Topografski su nazivi za njive: Šitak, Gurina (Kamenik), Proni Mal (Veliki Potok); za šumu: Čuklanica.
Tip sela.
Selo se deli u Maal Epp (Gornju Mahalu) pored Kostadinačkog Potoka, i Maal Poštr (Donju Mahalu) na Rupiškom Potoku. Kuće u mahalama su grupisane. Udaljenja između ove dve mahale je oko 300 metara.
Starine u selu.
Na mestu Šitak su razvaline nekog starog grada. U blizini grada je porušena srpska crkva i napušteno srpsko groblje.
Postanak sela.
Arbanasi su pre 150 godina u selu zatekli Srbe koji su se uskoro potom počeli raseljavati (Čolaci ili Ćorpetrovci u Strelci i Močaru iseljeni iz Koprivnice pre 140 godina).
Srba je u Koprivnici bilo i do pre 80 godina (vidi Pešine i Koprivničane u Kamenici i Jankovce u Donjoj Šipašnici).
Izuzev ciganske kuće, selo je od doseljenja Arbanasa raslo samo priraštajem.
Poreklo stanovništva.
Rodovi:
-Braović (34 k.);
-Ibrović (17 k.) i:
-Bećirović (12 k..), od fisa Krue Zi, bratstva Murine. Doseljeni su kao tri kuće istoga roda pre 150 godina iz Severne Albanije.
Rodovi muslimanskih Cigana-Roma:
-Jašarovi (3 k.);
-Ramini (2k.);
-Memišovi (1 k.);
-Kurtini (2 k.);
-Cenini (2 k.);
-Asanovi (1 k.);
-Redžini (1 k.);
-Agušovi (2 k.), i:
- Šerifovi (1 k.). Neki su doseljeni pre 45, a neki pre 55 godina na Preševske Moravice. Stanuju pod kiriju po arbanaškim kućama, a žive od obrađivanja arbanaške zemlje kao napoličari.
IZVOR: Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
The post Poreklo prezimena, selo Koprivnica (Kosovska Kamenica) appeared first on Poreklo.