Poreklo stanovništva sela Stamnica, opština Petrovac na Mlavi – Braničevski okrug. Prema knjizi „Mlava“ – Antropogeografska proučavanja Ljubomira Jovanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan
Položaj sela.
Onde, gde se reka Stamnica oslobođava krša i tesnih klisura i ulazi u ravnije zemljište, nalaze se, na obema stranama pomenute reke, načičkane kuće gornjega sela. Kuće su seoske sagrađene po stranama rečne doline, ali su ipak toliko izdignute, da ih ni najveća poplava ne može da poplavi.
Vode.
Ograđeno brdima, ovo selo ima dosta tajanstven izgled. U njemu se sučeljavaju tereni razne starosti i propustljivosti za vodu, te je s toga u njemu puno izvora. Od ovih najbogatiji su vodom oni, što izlaze iz krečnjaka, kao što su izvor ispod visa Kukuja, onaj ispod Bresta i onaj u Botanji. Slabiji su izvori na dodiru krečnjaka i crvenog peščara, a na tercijernom zemljištu izvori ustupaju mesto bunarima - ćermovima. Osim izvora i bunara velike usluge poljskoj i domaćoj ekonomiji čini reka, koja nosi naziv kao i selo. Voda joj se odlikuje svojom bistrinom.
Zemlje i šume.
Zemlja za obrađivanje sva je izvan sela. Najviše i najrodnijih njiva nalazi se na mestima: Skorušu, Radulovcu, Debeljaku, Nikopolju, Nrivcu, Pržolju, od kojih je poslednji za čitav sat hoda od sela, udaljen. Zemljište je po rodnosti drugog reda, a zasejano je pšenicom i kukuruzom.
Pašnjaci su većinom po planini. Šume su pokrile sva brda. što su u ataru ovboa sela, kao: Kukuj, Vranj, Burvan, Krumpir. One su obično od listopadnog drveća, kao: granice, bukve, graba, krušara itd. U ovim šumama seljaci seku građu za kuće, koju prodaju.
Opštinske šume ima do 30 ha, a ona je u planini kod Pogane Pećine, iznad koje se nalazi vrtačasta udoljina, koja takođe pripada opštini.
Tip sela.
Selo je zbijeno i podeljeno na krajeve, koji imaju naročita imena. Ti su krajevi: Botanja sa 115 kuća, Valjence sa 80 i Radulovac sa 125. Ovi su krajevi blizu jedan do drugoga. Rastavljaju ih samo seoski putevi. U celom selu ima oko 320 kuća sa 449 poreskih glava. Kuće su većinom pored puta, te selo izgleda ušoreno.
Kroz sredinu njegovu vodi jedan sokak - ulica, koja ide uporedo sa rekom, s toga isto tako, kao i reka krivuda. Od ove ulice odvajaju se sporedni sokaci, koji se penju uza strane rečne doline. Mnogo više kuća ima na levoj strani Stamničke Reke no na desnoj, s toga su i sporedni sokaci na ovoj strani i češći i duži. Na desnoj strani reke nahode se mahom kuće, docnije doseljenih porodica.
Uzrok ovom rasporedu kuća u selu, kao što ga gore izložismo, leži u samoj prirodi zemljišta. Zasnovano na stranama rečne doline, ono se širilo poglavito u dužinu pored reke i tek, kad su se pojedine porodice umnožile i počele razdeljivati, selo je se počelo širiti i to tako, da je skoro svaka porodica zadržavala svoje mesto.
Zadruga je u selu bilo, ali su se gotovo sve sada raspale. Običaj je da se braća dele čim se ožene.
Priče i tumačenja o imenu sela.
O imenu sela nema nekih naročitih priča. Seljaci vele daje ovde bila velika šuma gde su se krili od Turaka, na kako je tu bila velika pomrčina, nazivali su ga gornjim imenom. Neki, pak, kažu da je selo dobilo ime po nekoj tamnici, gde su Turci zatvarali Srbe. Gde je ova bila i kad je to bilo niko ne zna. No, i ako se posigurno ne zna od kuda je selu ime Stamnica, zna se to da je ono sastavljeno iz dva stara sela. Ta su sela nosila nazive, koje sada krajevi nose: Botanja. i Radulovac. Kad su se ova sjedinila, ne umeju da kažu, ali se ovo može izvesti prema njihovu kazivanju, što će se u sledećem odeljku predstaviti.
Osnivanje sela, ranija naselja i njihovi tragovi.
U povelji Kneza Lazara, koju je dao manastiru Gornjaku, pored ostalih sela pominje se selo Stamnica, što znači da je y ovo vreme već postojalo jedno selo sa gornjim imenom. Međutim, u izveštaju Maksima egzarha od 1733. godine nema pomena o ovome selu. Izgleda kao da ga je za to vreme nestalo. A evo šta o postanku sela pričaju stari ljudi u Stamnici.
Na današnjem polju što nosi naziv Radulovac, na pola sata ispod sela, bilo je otprilike na 160 godina ranije, selo istoga imena. Osnivač ovog sela bio je neki iz porodice Radulešće, po kome je i selo dobilo naziv Radulovac. Odakle je i kad ova porodica došla ne zna se. Posle nje došli su na ovo mesto pradedovi Golubonja (Drndara), Dunešonja, Stanisavonja i Vladonja.
Selo je brojalo 20 kuća i živelo mirno, zanimajuđi se zemljoradnjom. U isto vreme razvijalo se i drugo selo malo dalje od ovoga, na 3/4 sata daleko od reke, na levoj obali njenoj. To je bila Botanja. Nju osnovaše pradedovi porodice Durnonji, koji dođoše iz Almaža. Za ovima dođoše i ostale porodice iz Almaža. kao: Škoponji, Miklići i Mikuljevići. Svi su ovo bili bogati ljudi, te su često seljaci iz Radulovca dolazili kod ovih i služili. U to vreme na sadanjoj Stamničkoj Reci, baš na izlazu njenu iz klisure, nalažaše se vodenica nekog bogatog seljaka iz Botanje. Neki Radojko, praded porodice Radojkonja iz Radulovca, odmetnu se u hajduke, dođe kod ovoga gazde i ubije ga, pa sam uđe u vodenicu i postane njen gazda.
U to vreme počnu Turci da kinje one u Radulovcu i Botanji i oni napuste svoja mesta i pobegnu ovde u šumu kod reke, blizu te vodenice, koji su kraj zbog toga. što behu ovde vodenice i valjevice nazvali Valjence.
Oni iz Radulovca osnovaše kraj sa jedne i sa druge strane reke i zadržaše mu isto ime. Oni, pak, iz Botanje pomakoše se samo dalje u šumu, ali ipak se zadržaše samo na levoj obali Stamničke Reke. Mešavinom, pak, od ovih dvaju sela stvori se novo selo sa sadanjim imenom Stamnica, pri kraju XVIII stoleća. Na ovo mesto dolaze sad ove porodice iz Krajine, zatim iz Crne Reke i one se nastanjuju, kako je kojoj bilo najzgodnije za život.
Doseljavanje je bilo y kratkom roku, a doseljavale su se porodice svaka za se. Oni su zauzeli većinom krajeve sela, samo oni što dođoše u Valjence, zauzeše sredinu ovoga kraja. C toga se u ovome selu ogleda pravilnost u doseljavanju, jer osnivaoci krajeva, koje napred pomenusmo zauzimaju i sredinu njihovu, a ostali su oko njih.
Red, pak, dolaženja pojedinih porodica, ne ume nijedan meštanin da ispriča. Došavši na ovo mesto, doseljenici su se iz raznih krajeva izjednačili io govoru i običajima. Oni iz Erdelja svojim bogatstvom i umetnošću, pridobili su doseljenike iz ostalih krajeva sela, te sad među njima nema nikakve razlike ni u nošnji, ni u jeziku, ni u običajima.
Poreklo stanovništva.
U selu su ove porodice:
-Gogonji (15) doseljenici iz Crne Reke, a poreklom su iz Almaža. Slave Mitrov–dan.
-Mikulješće (10) doseljenici iz Crne Reke. Slave Mitrov-dan. Rođaci sa Gogonjima po ženskoj liniji.
-Škoponji (20) došli iz Almaža y Erdelju, slave Mitrov–dan.
-Durnonji (30) takođe iz Almaža, slave Sv. Petku.
-Mikići (8) iz Almaža, slave Sv. Alimpija.
-Gajinonji (5) došli iz Dobrog Polja u Krajini, a starinom su takođe iz Almaža. Slave Sv. Alimpija.
-Prvulovići (5) iz Crne Reke, slave Sv. Aranđela.
-Novaćilovići (5) iz Krajine, slave Petkovicu.
-Florani (2) iz Krajine, slave Petkovicu.
-Marinkonji (5) iz Šljivovca u Moravi, slave Sv. Nikolu.
-Krajinci (8) iz Krajine, slave Veliku Gospođu.
-Stojnješće (2) iz Almaža, slave Sv. Nikolu.
Sve su dovde pobrojane porodice u kraju Botanji.
-Dodolanji (30) y Valjencu, iz Krajine, slave Malu Gospođu.
-Žuržonji (30) u Valjencu, iz Almaža, slave Sv. Alimpija.
-Radojkonji (10) u Valjencu, iz Šumadije, slave Sv. Jovana.
-Greseići (10) u Valjencu, iz Šumadije, slave Sv. Jovana.
-Bronzani (30) u Radulovcu, kao i sve donje porodice. Doseljenici iz Crne Reke, slave Sv. Aranđela.
-Stojkešće (9) iz Krajine, slave Đurđic.
-Romanji (10) iz Erdelja, slave Petkovicu.
-Radulešće (16) iz Krajine, slave Sv. Jovana.
-Golubonji ili Drndari (9) iz Đurđeva u Vlaškoj, slave Sv. Vračeve.
-Bužuronji (8) iz Erdelja, slave Petkovicu.
-Čolakonji (8) iz Krajine, slave Mitrov–dan.
-Dunešonji (6) iz Šumadije, slave Sv. Jovana.
-Vražetori (8) iz Crne Reke, slave Sv. Aranđela.
-Belošonji (5) iz Erdelja, slave Petkovicu.
-Stanisavonji (6) iz Koprivnice, slave Sv. Nikolu.
-Vladonji (4) iz Osanice, slave Sv. Petku.
Oni svi govore vlaški, a nošnja im je kao i onih seljaka iz Vitoviice i Melnice - Vlaška. Razlika, pak, izmeću ovoga sela i bliskog mu sela Bistrice vrlo je velika. Jer dok je ovde elemenat, koji vlaški govori, dotle je u Bistrici čisto srpski.
Starine, sedišta, groblja i dr.
Na mestima, gde su bila ova dva stara selišta, sada su stamnički salaši. Tragovi od tih selišta poznaju se još na Radulovcu, a u Botanji ih nema. Ostaci starih grobalja. nalaze se na tri mesta. U kraju Valjence, na groblju ima nadgrobnih kamenova sa natpisima, koji su već iskvareni. Jedan od tih kamenova imao je skoro 2 m. u dužinu. Još se nalaze ostaci starog groblja na mestima Krivcu i ušću Crvenog Potoka u Stamničku Reku, samo što su ovo iz novijeg doba.
Trag od nekog starog puta poznaje se i sad u ataru ovoga sela. On vodi od severo-zapada ka jugo-istoku i prelazi preko mesta Krivca i Pržolja, na vodi na Debeljak u atar bistrički.
Zavetina je u selu o Spasovdanu velika, a o Petrovdanu mala.
Zanimanje stanovništva.
Pored zemljoradnje i stočarstva meštani se bave i voćarstvom, spravljanjem kreča i drvodeljstvom. Najglavniji im je proizvod kreč, koji obično izvoze u Petrovac na pijacu. Gde koji pak, drva i kreč dovoze čak u Požarevac. Osim toga prodaju dosta i rogatu marvu, koju prilično neguju.
U kraju Valjence ima 4 kuće Cigana-Roma, oni su stariji. Imaju i svojih kuća i zemlje. Po zanimanju su kovači, ali rade i zemlju. U Radulovcu ih ima 3 kuće. Ovi su se doselili pre 50–60 godina. I ovi su kovači i bave se zemljoradnjom.
IZVOR: Prema knjizi „Mlava“ – Antropogeografska proučavanja Ljubomira Jovanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan.
The post Poreklo prezimena, selo Stamnica (Petrovac na Mlavi) appeared first on Poreklo.