Poreklo stanovništva sela Božica, opština Surdulica – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Krajište i Vlasina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1905 do 1909. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Zemljište na kome je Božica jednolike je visine. Dolina Božičke Reke je šire ravni i blagih strana i tek je u daljem toku duboka klisura kao i doline Lisinske, Ljubatske i drugih reka. Pojedine kose su gole, zaobljane i postupno se spuštaju. Centralni deo sela je „Selo“, sa desne strane Puste Reke, u ravni doline. Tu se sastaju Pusta Reka sa Slatinom i od njih postaje Božička Reka, koja nedaleko od sela prima glavniju pritoku Toplodolšticu.
Od „sela“ u svim pravcima su raspoređene seoske male. Dejanova Mala je najvećim delom sa leve strane Rajinog Dola, gde su kuće po stranama dolina i po kosama a raspoređene u grupama po porodicama – Ambarovci, Valjačevci, Mitričevci, Mijinci i Mišini. U dolini Puste Reke po Pričelu, koji je između ove i Jalovske Doline, njene desne pritočice, su Popovci a ispod njih G'ndini na desnoj strani Puste Reke. Na levoj strani Puste Reke naspram Popovaca su Gojićevi, Dedićevi i drugi. Ranije je na Pustoj Reci bilo desetak kuća a sada ih je 50. Po stranama doline Zlatarštice i Mareštice ima pojedinih kuća, koje su „podelbine“ glavnih porodica u Pustoj Reci. Mala Bajinovci – 10 kuća – je u početku Bajinovske Doline.
Zemlje i šume.
Njive, livade, paša i šume su na mestima: Kaćerica, Pluždina, Sv. Petar, Maričev Rid, Glogovica, Ralešev Dol, Mogila, Maćina Čuka, Preslop, Poljce, Branište, Lisiče Dupke, Gramada, Bele Rovine, Drajčinica, Bratušev Rid, Rančevo Garište, Stari Rid, Crna Trava, Mutnica, Slatina i Slana Bara.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Ovo je jedno od najstarijih sela u Krajištu. Davno je postojala kao naselje. Jednom su stanovnici zbog nerodne godine razbegli da bi se potom vratili a i novi doselili. Bilo je ih pre raseljavanja 230 kuća a ostalo ih je svega 12. U nekoliko navrata selo se ponovo raseljavalo i zaseljavalo.
-Gucinci su bili najstariji u selu. Njih danas u selu nema. Živeli su u velikoj zadruzi. Imali su majdan. Deda Lazar Guca držao je sav kraj – dolinu Puste Reke – od „sela“ do Lisca. Iz jedne kuće, kažu, izlazilo je po 70 kosaca.
-G'ndini su živeli u selu kada i prethodni, Poreklom su iz Graštice, stari su doseljenici.
-Dejanovi, u Dejanovoj Mali, su poreklom od Prokuplja. Njihovi preci su u bili Turčina i dobegli ovamo. Zapravo pobegli su u Ćustendil, gde su živeli nekoliko godina, pa kako je Turčin hteo sestru da im uzme, oni su prešli u Božicu. Kada se doselio Dejan, u Božici je bila samo jedna kuća od Dživinih. Ostalo je bilo sve pusto, predak im je zapatio 400 ovaca i 60 kobila. Iz njegove kuće izlazilo je po 40 kosaca, toliko je bila velika zadruga. Od njih su u istoj mali:
-Ambarovci.
U ovoj mali, osim njih, žive još i:
-Valjačevci, Gmitričevci, Mišini (od Maričevih). Mala je postala od četiri kuće.
-Kodini, u Kodinoj Mali, su poreklom od Prilepa. Predak im je deda Velko bio u Toplome Dolu, tamo ga majka odvela, pošto se tamo preudala, pa se potom vratio u Božicu.
-Velkičevi, u Velkičevoj Mali, su iz Koznice („dupničko“), predak im je bio stočar, pa kako je naišao na dobru pašu, on je doterao stoku i naselio e.
-Gojićevi, u Gojićevoj Mali, su iz Leve Reke, doselio im se praded (čoveku od 80 godina). Onda su, veli, u Pustoj Reci bili samo G'ndini i Dedičinci u po jednoj kolibi. Naselili su se dole u reci, blizu vodenice. Bilo ih je nekoliko braće, od kojih danas vode poreklo Gojićevi.
-Dživini su poreklom „iz srpsko“, odnosno od Leskovca, ali se ne zna iz kog mesta.
-Maričevi, Maričeva Mala, su tako nazvani po njihovoj babi Mari, možda najpre Marići, pa Maričevi. Vode poreklo od Mitra, koji je bio momak kod Dživinih. Kako je bio poreklom od Ostrozuba (iz nekog tamošnjeg sela), jer im je stariji kum bio otuda. Razrodili se i uzimaju se među sobom. Sa njima su isti:
-Ćurčićevi (Ćurčijini).
-Bajinovci ili Bajinci vode poreklo od starca Jovče, koji se tu prvi zaselio. Nije im poznato poreklo. Od njih su Bajinci u Mlačištu, na putu iz Crne Trave za Predejane. U Slanoj Bari postojala je stara Bajinova Vodenica.
-Popovci ili Milovanovci, u Pustoj Reci, su od Bajinovaca u istome selu. Doselio im se predak Milovan kada su u Pustoj Reci bile 4 kuće. Oni su na mestu Gucinih.
-Darkovčanje, u Darkovskoj Mali, su poreklom iz Darkovaca. Preci su im odavno doseljeni, kada je ovde bilo sve pusto. Mladenkinu Malu u Pustoj reci naselili su Marko i Nikola od porodice Darkovčana. Ovde su došli pre 60 godina.
-Dedičini, u Pustoj Reci, su doseljenici, ali se ne zna odakle.
-Brzini, u Velkičevoj Mali, su poreklom iz Surdulice.
-Kurtini su, kažu, od Ostrozuba, možda iz Kurtine male u Darkovcima odakle su im došli pradedovi zbog zuluma.
-Pandžini ne znaju za svoje poreklo, pominju porodicu Karapandžine na Vlasini, sa kojima su, možda, u srodstvu.
-Gložanje, u Kodinoj Mali, su iz Gložja.
-Romanovčanje, u Kodinoj Mali, su iz Romanovca pod Strešarom. Doselile se dve kuće, danas ih ima više.
-Valjačevci, u Dejanovoj Mali, kazuju da su ovde došli u neko vreme, deda i praded su ovde rođeni.
-Mitričevi su starinom od Leskovca, „od Ostrozub“. Preci su im bili siromašni pa su se, zbog toga, doselili ovde.
-Drainci, u Drainoj Mali, su od Trna, iz Drainaca (Znepolj). Predak im ubio Turčina i ovde se doselio.
-Pobijenski (Petko) je iz Pobijenog Kamena.
-Ognjanovi su iz Danjinog Sela, doselio se ded Ognjan. Ima ih u Dragojčincima.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Krajište i Vlasina“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1905 do 1909. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
The post Poreklo prezimena, selo Božica (Surdulica) appeared first on Poreklo.