Порекло становништва села Војковиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Војковиће је мало планинско село у највишем делу долине Црновршке Реке, десне саставнице Јошанице. Опкољавају га висока брда Јеринин Крш (Јелеч), Зврчаљка, Црни Врх.
Тип села.
Куће су на обе стране реке, а Батке је посебно насеље између Великог Града и Црног Врха, по положају највише у области Рашке, од преко 1200 м апсолутне висине. Становништво се више бави сточарством него земљорадњом.
Воде.
Извори су Бубан и Јеринина Вода под градином. Кроз село и потес протичу Црновршка Река, Страшни Поток и изворишни крај речице Гребенове. Мањи потоци немају називе; све воде не пресушују.
Земље и шуме.
Њиве су слабе родности. Оне су у окућницама или нове крчевине на местима: Матовац према Беланској, Јованова Њива, Јавор, Грабље, Рашће, Клековац, Дресановац, Мечкина Рупа, Баре с ливадама, Конопљиште, Палеж, Јанковића Њива, Клече, Шупљи Крш, Баније, Кућетине, Стеваново Кућиште, Бреза, Перова Њива; ливаде су у долини речице Гребенове и на местима: Језеро, Студенац, Ропоток, Гладишевина (ту су биле „гладе“, сточарски станови), Орнице, Бубањ, Спасовица, Ј агодњи Поток, Лазови, Мочила, Струганица (место на коме се музла стока), Дреновача, Залоге, Јаловик, Лица, Доње Блато, Стубара, Крље, Ровине, Жути Поток, Дреновачки Поток, Ивков До; шуме и испаше: Рачић, Провале, Мали Крш, Металица, Кршањак, Преслина, Седлина, Мали и Велики Град, Јаловик, Голаћ, Велике Струганице, Јасик, Блатина, Крушчица, Базва, Брусни Брег, Рачве, Шишмановац, Медар, Жежнице, Лијешће, Слепо Брдо, Прилог; државна шума је на Јеринином Граду, Вршинама, Ругови, Игришту, Црном Врху и Плочи код Старог Града.
Старине у селу.
На Јеринином Кршу (1262 м) одржале су се зидине старог града Јелеча. Ниже градских зидина, с јужне стране, има остатака старог гробља. Преци данашњих родова сахрањивали су се у њему, али су га напустили још за Турака, јер је „водокршно“ (подводно и каменито). Код данашњег је старо Сватовско Гробље, а треће је „латинско“, у коме има остатака порушене црквице. Назив селу постао је по старом српском роду Бојковићима (није грешка). Око 1316. године, забележен је „Воиков Дол“ и Спасова Црква, од које је остао топоним Спасовица, а Батке су споменуте 1780. године. Данашње село заселили су Кучи у првој половини 19. века. Године 1948. имало је 41 становника.
Порекло становништва.
-Крсмановићи, 6 кућа, Св. Никола, су Кучи, досељени из Долова код Иванграда, у Војковиће дошао Крсман из подгорске Радаљица; одељаци су Поповићи у Поповцу на Ибру, Дрену у копаоничком Ибру, Новом Пазару и y Београду.
-Васојевић, 1 кућа, Св. Пантелија, дед дошао y Батке; по Лалевићу и Протићу они који су Кучи, били су неко време у Васојевићима и променили славу.
-Антонијевићи, 3 куће, Св. Никола, су Кучи, дед дошао из Лукара.
-Радојевић, 1 кућа, Св. Петка, је досељен из Војсалића 1910, крвни рођак Гашовићу у Лечи.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Војковиће (Нови Пазар) appeared first on Порекло.