Poreklo stanovništva sela Opaljenik, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Opaljenik - selo, proteže se u vidu potkovice, od Crvene gore na istoku do Vrhova, Strmenica, i Visa iznad njih, na zapad. Sa južne strane granica je reka Nošnica, Žunjsko brdo i Vrhovi, a prema Sivčini stari Javorski put – Županjevica – Jovančevića brdo, sve do Maskovačkog potoka.
Ovim imenom se zove i opštinski centar za ova dva sela, ili Okolište (za Sivčinu i Opaljenik), gde se danas nalazi četvororazredna škola, mesna kancelarija, motel i otkupna stanica Poljoprivredne zadruge "Javor" sa Kušića.
Zanimanje stanovništva.
Stanovništvo se bavi gajenjem ratarskih kultura: kukuruza, raži, ovsa i pšenice; ovčarstvom i voćarstvom. U poslednje vreme naročito se bave gajenjem krompira, malina i eksploatacijom šuma (sopstvenih i ŠPIK-ovih). Opaljeničani su dobri proizvođači: jabuka, šljiva, malina, pragova i drva za ogrev, a posebno jelovnog i semenskog krompira.
Komunikacije.
Iznad sela prolazi Javorski put i Opaljenik povezuje sa Ivanjicom i drugim mestima. A do asfaltnog puta izgrađeni su seoski putevi, potkovani kamenom (makadamom) gde saobraćaju volujska kola, traktori, a ređe kamioni.
Tip sela.
Selo je izdeljeno na zaseoke. I moglo bi se reći da se y ovom selu nalazi najveći zaseok y ovom kraju - Milandža (sa Jovančevićima, Đonama i Strmenicama). Neki zaseoci bi mogli biti sela, kakvi su Budžaci i Koprivnica, koji su brdima i drugim prirodnim granicama odvojeni od drugih sela i zaseoka u ovom selu.
Visovi.
Nadmorska visina sela se kreće od oko 600 m, y dolini Nošnice i Milandži, do 1200 m, y Crvenoj Gori. Zemljište je veoma strmo i odnose ga kiše i poplave. Najviši vrhovi ovog sela su: Crvena gora (1200 m). Gromov biljeg, Žunjsko brdo, Vrhovi, iznad Milandže, i Vis, iznad Strmenice. Lako je sa daljine, po ovim brdima i visovima, odrediti prostiranje celog sela.
Vodenice.
Opaljenik ima desetak vodenica na Nošnici: Botorića, Miloševića, Neškovića i Petrovića, redovničke, kao i na potocima: Đonskom, Maskovačkom i drugim, koji protiču kroz selo.
Migracije i zavetina.
Migracija je zahvatila selo za poslednjih 40 godina i više je odseljenih od onih koji su ostali y rodnom selu.
Preslava (zavetina) za čitavo selo je: Nedelja pred Spasovdan.
Poreklo stanovništva po zaseocima.
Selo je izdeljeno na sledeće zaseoke:
Budžaci
Budžaci se graniče sa Rokcima, Butkovom, a prostiru se ispod Crvene gore.
-Petrovići, Z K. (Stevanjdan), mala su familija i ima ih dosta odseljenih. Sada ih ima y Čačku (2) i Ivanjici (2).
U ovom zaseoku žive i dvojica:
- Karaklajića, koji su doseljeni iz Šarenika i slave Nikoljdan.
Gromovići
-Gromovići, 11 k. (Jovanjdan), vode poreklo od Groma Milosavljevića, koji je sa svoja tri druga na visu Đavi, iznad sela dočekao 2000 Turaka Kolašinaca i Kladničana i natrag ih vratio (videti legendu "Gromov biljeg" y knjizi "Moravičke legende"). Gromovići se dele na Donje, gde danas ima 6 domaćinstava i nalaze se na prostoru do Budžaka, i Gornje, gde sada ima 5 kuća. Danas ih ima više odseljenih i žive y drugim mestima nego y rodnom kraju: y Čačku (5), mahom zaposleni y "Slobodi" i "Komunalcu", a kuće su im u Ljubiću, kod Rasadnika, u Ivanjici (4), y Beogradu (5), u Kragujevcu (2), Kraljevu i Valjevu. Jedan je bio y Sivčini (u Arsenijevićima) pa se odselio u Kragujevac.
U Gromoviće se uselio jedan:
-Karaklajić iz Šarenika i slavi Nikoljdan. Preudajom y Gromoviće dovela ga majka kao dete iz prvog braka.
-Stanići, Z k. (Nikoljdan), nalaze se ispod samog Javorskog puta y gornjem delu zaseoka. Ima ih odseljenih u: Beogradu (3), Obrenovcu (2) i Čačku.
-Ćirovići, 2 k. (Jovanjdan), su mala familija i više ih ima odseljenih nego y rodnom kraju. Tako u Čačku žive četiri porodice Ćirovića, koji su odseljeni iz Opaljenika, i jedna u Ivanjici.
-Miletići, 2 k. (Stevanjdan) doselili su se iz Butkova i vode poreklo od Miletića iz ovog dela Kosovice, c druge strane Nošnice.
Botorići
-Botorići, 6 k. (Alempijevdan), rodom su od Bijelog Polja. Iz ove familije je Anđelija, majka Vladike Janje, koji je rodom iz Milandže. Jedan od Botorića je podigao kafanu y Beogradu i nabavio aparaturu za prikazivanje filmova. To je bio prvi bioskop y Beogradu, pri kraju prošlog veka. Botorića danas ima u: Ivanjici (Z), Čačku (2), Vrbasu (2).
-Miloševići, Z K. (Jovanjdan), vode poreklo iz Vasojevića. Ima ih odseljenih u Čačku (2), Kragujevcu (2).
-Neškovići, 2 k. (Đurđevdan), istog su roda, prema slavi, sa Neškovićima u Milandži. Iz ove Familije potiče jedan profesor (Dušan) koji je rođen y Čačku od oca koji je odseljen iz Opaljenika. Službovao je u Novoj Varoši i Priboju. Umro je i sahranjen na Čačanskom groblju, a porodica mu živi u Priboju.
U ovu familiju ušao je:
- Nenadić, rodom iz Bratljeva. Njegova krsna slava je Mitrovdan, a on slavi Đurđevdan (ujakovu slavu), jer je tako želeo Vitomir koji ga je usinio i ostavio u amanet da ostane y ovoj kući njegova slava. Sestrić je to prihvatio.
Vrlet ili Vrletnice
Samo ime kaže da je zemljište veoma strmo i ispresecano potocima, skoro besputno. U ovom zaseoku žive sledeće familije:
-Mijajlovići, 4 k. (Đurđevdan), raspoređeni su tako da se tri kuće nalaze u ovom zaseoku, a četvrta y Botorićima, gde se jedan Mijajlović privenčao i živi na mirazu. Ima ih u Ivanjici i Čačku.
U ovu familiju se uselio jedan:
-Stanić, iz zaseoka Gromovića, od familije Stanića.
-Petrovići, 5 K. (Đurđic), imaju nadimak: Miši. Izgleda da imaju malo zemlje i da je između njih izdeljena. Oduvek su dosta radili, a malo imali. Jedan živi na Kušićima. Bio je dugo godina upravnik zadruge, a druga dvojica drže kafanu na Opaljeniku. Veoma su vredni i radni ljudi.
-Radosavljevići, Z K. (Jovanjdan), vode poreklo od Gusinja (iz Gusinjske nahije) i istog su roda sa Lopaćanima, Maleševićima i Jovovićima. Istog su roda s Radosavljevićima y Deretinu. Ima ih danas y Ivanjici i Beogradu.
U ovu familiju su se uselili:
-Ršumovići, iz Ljubiša sa Zlatibora, a kasnije se jedan odselio y Ivanjicu i bio kafedžija.
-Nikolići, rodom iz zaseoka Botorića, iz istog sela.
Koprivnica
Ovaj zaseok sela Opaljenika, koji se nalazi y jednoj dubodolini i odvojen je od zaseoka Vrletnice, kao i Deretina i Kušića ima i drugi naziv. Zovu ga Žunjama, a brdo iznad naselja - Žunjsko brdo, oko koga vodi automobilski put Opaljenik - Kušići.
U ovom zaseoku žive tri familije:
-Markovići, 5 K. (Nikoljdan), imaju nadimak Žunje. Jedan Marković, koji slavi Svetog Nikolu, stolar, otišao je iz Opaljenika kod Ivanjice u Lazarevac kod Beograda. Danas Markovića iz ove familije ima y Ivanjici (2), Čačku, Mani i Kušićima.
-Boškovići, Z K. (Nikoljdan), vode poreklo od Šekularaca. Ima ih y Beranima. Jedna porodica od Boškovića je saseljena i živi u Ivanjici.
-Ćurčići, 4 k. (Đurđevdan), ne znaju za svoje poreklo. Ima ih danas tri kuće y Čačku. Jedan od Ćurčića je dugo godina bio poznati svirač (trubač).
Milandža
Milandža je poznata po najstarijoj narodnoj školi, koja je osnovana 1834. godine i crkvi koja je podignuta 1855. godine, po vladici Janji i njegovom bratu Ostoji, narodnom pevaču. Obuhvata veliki prostor i može se, radi preglednosti podeliti na džemate – grupe kuća: Jovančeviće, Đone, Milandžu i Strmenice.
U Jovančevićima živi nekoliko familija. To su:
-Jovanovići, Popovići, Markovići, Marići i Prokovići. Svi vode poreklo od istog pretka, od Đoka Jovančevića koji je bio kapetan y Ivanjici ZO–ih godina prošlog veka. Kasnije je premešten y Užice, a njegovi se potomci odselili y Grčku. Istog su roda sa Jovančevićima u Smiljevcu (od dva brata deca) i Popovićima u zaseoku Maće sela Šarenika. Ova familija je dala veliki broj: popova, učitelja, oficira i čak akademika. Iz Jovančevića potiču: Petar Borisavljević, komandant odbrane na Javoru 1876. godine i komandant Užičke vojske prvog poziva za vreme Javorskog rata, general Damljan Popović (crnorukac), Dragić Popović, učitelj i sakupljač narodnog blaga.
-Jovanovići, 5 k. (Nikoljdan), potomci su Jovančevića koji su došli od Foče. Ima ih danas y Beoradu (2).
-Marići, 2 k. (Nikoljdan), imaju i drugo prezime Jovanovići. Ima ih y Ivanjici i Beogradu.
-Markovići - Madžari, 2 k. (Nikoljdan), y srodstvu su sa Jovanovićima. Ime pretka Marka uzeli su za prezime, a njegov nadimak Madžar za drugo nezvanično prezime ili nadimak. Marko je opevan u narodnoj pesmi o Buljubaši Redžu. Ima ih u Lučanima i Beogradu.
-Popovići i Raspopovići, 2 k. (Nikoljdan). Ranije su Popovići živeli y dnu zaseoka, odakle su mladi odlazili u svet, a Raspopovići su živeli u vrh zaseoka, na putu prema Županjevici i Opaljeniku. I ovi drugi su se prezivali Popovići, a u narodu su ih zvali Raspopovići. Sigurno zbog nekog pretka koji se raspopio i ostavio mantiju. Sada Popovića y Jovančevićima nema. Poslednji je bio Dragić Popović, učitelj na početku ovog veka, na Katićima koji je prodao kuću p imanje zetu Staniši Bogdanoviću i sestri Ruži - Kevi. Tako da to imanje sada drže Bogdanovići, iz Sivčine. A y Raspopovićima imaju dve kuće Popovića. Odseljenih Popovića (Raspopovića) ima danas u Beogradu.
-Prokovići, 1 k. (Nikoljdan), istog su roda, jer se ne žene i ne udaju u susedne familije u ovom zaseoku. Dakle, poreklo vode od Jovančevića. Ima ih danas Odseljenih y Beogradu (2) i na Rijeci.
U Đonovi žive samo:
-Đonovići. Ima ih 4 kuće i slave Đurđic. Neki su se odselili y Beograd (3) i y Sivčinu (1). Vode poreklo od Arbanasa kako ističe Hrabak?7 Dakle, starinsko su stanovništvo. A, iznad njihovih kuća postoji staro groblje sa zidovima stare crkve. Kažu da su i groblje i crkva pokrivali šire područje, čak i Maskovu. Za vreme velikih snegova stanovnici Maskove, da bi sahranili mrtvaca, provodili su dva dana y putu od kuće do groblja.
U Milandži postoji i škola i crkva, koju je podigao Joanikije Nešković - Vladika Janja. Crkvu je podigao na grobu svojih roditelja y rodnoj Milandži. Bila je decenijama Milandža – centar čitavog kraja, jer je Milandžanska škola bila sve do 1928. Godine jedina na prostoru od Javora do Crvene gore i od Nošnice do Mučnja i Kukutnice.
Centralno mesto u ovom zaseoku imaju:
-Neškovići, potomci vladike Janje i njegove braće, od kojih se najviše uzdigao Ostoja, koji je stvarao pesme. Na južnoj strani na Milandžanskoj crkvi na mermernoj ploči uklesani su stihovi koji kazuju poreklo i razvoj ove familije. Neškovići su poreklom od iseljenih Nikšića. Slave Lučindan.
Joanikije Nešković se zakaluđerio y manastiru Kaleniću a kasnije postaje vladika i najpre boravi u Šapcu, a potom je postavljen za užičko-kruševačkog vladiku. Umro je 1873. godine i sahranjen y manastiru Žiči. Od Neškovića u Milandži se kasnije ističu unuk Vasilije koji je pevao uz gusle, učitelj Božidar Nešković, koji je učiteljevao u rodnom mestu, Prilikama i Šumama. Bio je sekretar odbora 1906. i 1907. godine za podizanje spomenika majoru Iliću i javorskim ratnicima na Javoru. Neškovića ima odseljenih u Zaječaru (profesor) i Ivanjici (službenik).
U ovu familiju je ušao:
-Stamenić · Basara, rodom iz Kušića. Slavi Burćic. I njegovi potomci žive zajedno sa Neškovićima u istoj kući. Od ovih Stamenića imaju dvojica u Ivanjici i jedan y Beogradu.
-Grujičići, 2 k. (Đurđevdan), doselili su se iz Ravne Gore (brezovačke) i y srodstvu su sa Grujičićima y ovom selu. Pamte kada je prvi Grujičić iz Ravne Gore došao y Milandžu. Danas ih ima odseljenih iz Milandže y Čačku (2). Najpre su se odselili y Ivanjicu, a pred Drugi svetski rad prešli su y Čačak, Beograd i Ivanjicu (2). Imaju kolibe y Vrhovima.
-Milići, 1 k. (Đurđevdan), vode poreklo od Gusinja, a ima ih odseljenih u asojevićima. Jedan je odseljen u Čačak. U srodstvu su sa Milićima u Strmenicama.
U ovu familiju se privenčao jedan od:
-Petrovića – Alavuka iz Deretina.
Kasnije je y tu kuću ušao kao posinak:
-Petrović - Kreja, iz zaseoka Bara sela Sivčine.
-Jevtovići - Sibinovići, 1 k. (Đurđevdan), su starosedeoci Milandže i kuće su im blizu Grabovačkog potoka. Poznati su gatari i taj zanat se prenosi s kolena na koleno. Jedan od Jevtovića se odselio u Mladenovac, a drugi živi u Čačku.
Strmenice se nalaze c leve strane Maskovačkog potoka i graniče se sa Brezovom (Bojanima) i Maskovom (Stragačinom), a preko reke Milandžom. Oduvek su ovde bile tri kuće različitih familija, a sada ih ima četiri:
-Radišići, 2 k. (Nikoljdan), vode poreklo od Božetića iz Debelje (opština Nova Varoš). Zna se da su Radišići i Milići ovde doseljenici.
-Markovići, 1 k. (Nikoljdan), svi su izgledi da su starosedeoci, a sigurno je da nisu y srodstvu sa Markovićima u Jovančevićima i y Koprivnici.
-Milići, 1 k. (Đurđevdan), u srodstvu su sa Milićima y Milandži. Verovatno da je krajem prošlog veka Milić došao iz Milandže i formirao ovde domaćinstvo.
Ostali podaci o zaseoku Milandža.
Milandža je poznata i po majdanu ploče. Milandžanska ploča nalazi se danas na kućama, štalama i kolibama stanovnika ovog dela moravičkog kraja, od Javora do Crvene gore i od Grabovice do Nošnice. Čak, ploča iz Milandže dopire i preko ovih atara koje smo uokvirili. To je krov koji traje duže od građevine koja je pločom pokrivena.
Od Milandžana, kolibe imaju Grujičići, y Vrhovima, a y Strmenicama ne postoje kolibe, jer se neposredno do kuća nalaze pašnjaci.
IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
The post Poreklo prezimena, selo Opaljenik (Ivanjica) appeared first on Poreklo.