Quantcast
Channel: Poreklo
Viewing all articles
Browse latest Browse all 2195

Poreklo prezimena, selo Sivčina (Ivanjica)

$
0
0

Poreklo stanovništva sela Sivčina, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Sivčina se prostire od starog Javorskog puta i Crvene gore, na istoku, sve do Grabovice na zapadu. Na jugu su Okolišta (Opaljenik) i Karađorđevi šančevi - granica, a na severu Jevačke stene i šuma Gajevi prema Gliječi. Ima izdužen oblik, u vidu pravougaonika. Zauzima veliki prostor. Podeljena je na dva dela vencem od Planiničkog brda do Jevačkih stena, na deo y slivu reke Bukovice u njenom gornjem toku: Planinica, Burojevići, Jevac, Arsenijevići i Danilovići, i na deo sliva reke Grabovice: Bolovići i Bare. U susedstvu su sela sa kojima se graniči: Rokci i Opaljenik - na istoku i jugu, Brezova - na zapadu i Dubrava i Gliječa na severu. Severni delovi sela (donji deo) udaljeni su od Ivanjice samo 5 do 6 km, ajužni preko 15 km.

Tekuće vode.

Kroz selo protiču: Bukovica, čije je izvorište u planini Bukovici, na području ovog sela i Grabovica koja nastaje od Maskovačkog i Brezovačkog potoka.

Komunikacije.

Uz Grabovicu vodi automobilski put i povezuje neke delove ovog sela sa putem Ivanjica - Požega, a u dolini Bukovice postoji kolski put. Za stanovnike ovog sela je najpodesniji Javorski put, koji je posle rata asfaltiran i uspostavljena stalna autobuska linija Ivanjica - Javor - Sjenica, a preko zime samo Ivanjica – Kušići. Put prolazi mahom vencima planina sa nadmorskom visinom iznad 1000 m (Opaljenik, Žunjsko brdo) i često bude zavejan y toku zime. Planira se izgradnja drugog puta za Javor, dolinom Grabovice (put do Bele Crkve, je već izgrađen, a nastavlja se ispod Jovančevića, preko Milandže i Glibića do Kušića). Taj put bi bio prohodan čitave zime, jer prolazi južnim stranama i ne prelazi nadmorsku visinu od 800 m. Jedino na Kušićima izlazi na kotu koja je viša od 1000 m.

Zanimanje stanovništva.

Stanovnici ovog sela se bave zemljoradnjom, voćarstvom i stočarstvom, kao i gajenjem i eksploatacijom šuma. Ratarskim kulturama skoro da podmiruju svoje potrebe y ishrani i gaje: kukuruz, raž, ječam, heljdu, ovas, a manje pšenicu. U poslednje vreme su veoma dobri odgajivači krompira i to semenskog, jer za to postoje izvanredni uslovi: vlažnost, nadmorska visina i mogućnost obrade zemljišta traktorima.

Ipak, Sivljani su poznatiji kao voćari. Gaje jabuku budimku (u prvom redu), šljive (madžarke) i pitome trešnje. Kažu Ivanjičani: "Prve trešnje stignu iz Dubrave, ali se najedemo trešanja kad sazru y Sivčini". Do grada su stanovnici ovog sela donosili voće na leđima, na konjima ili magarcima, y korpama ili sanducima. Znaju i da od trešnje peku rakiju koja je bolja i od šljivke, a kažu da je trešnja (rakija) i lekovita. Zbog klimatskih i ekonomskih razloga u poslednje vreme najviše gaje malinu. Od stoke gaje ovce, goveda i koze.

Kolibe.

Nekoliko familija imaju svoje kolibe. Tako su Danilovići izgradili kolibe ispod Vrhova; Vučićevići u Gaju; Burevljani - y Bukovici (Marići kod Katave, Burojevići - ispod Kotličeva, Marići u Kotličevu, Petrovići - prema Izvorcu). Bogdanovići imaju kolibe y svom delu Bukovice (Vasovići posebno, Milovići posebno, a Aleksići na Planiničkom brdu, kod groblja i y Bukovici, preko potoka). U poslednje vreme stanovnici ovog sela ovce daju na pašu u sjenički kraj, a goveda gaje u štalama.

Privreda.

Nekoliko stanovnika je zaposleno kod ŠPIK-a, na seči i transportu drva. A, godišnje pojedina domaćinstva najviše novca uzmu za prodate pragove za železnicu, jer je ovde pretežno bukova šuma. Ima nešto belog hrasta u Krstanjovcu i to drvo služi za izradu kaca i buradi i nadaleko je poznato. U poslednje vreme na prostorima Sivčine ima dosta breza, pogotovu na području Planiničkog brda.

Vodenice.

Stanovnici ovog sela imaju svoje redovničke vodenice. Jedna vodenica okuplja i uslužuje od dva do 25 domaćinstava, koja melju određenog dana y nedelji i brinu se o ispravnosti zajedničke vodenice. Na Bukovici (reci) ima preko 20 vodenica samo na području Sivčine, i petnaestak na desnoj obali Grabovice, koje su izgradili i koriste stanovnici ovog dela Sivčine (iz Bara i Bolovića).

Poreklo stanovništva po zaseocima.

Planinica

Planinica je prvi zaseok koji se prostire na južnoj strani sela, a istovremeno je sa najvećom nadmorskom visinom i nalazi se na putu od Okolišta (nekadašnjeg centra opštine) prema Sivčini (donjem delu sela: Burojevićima, Jevcu, kao i za Bare preko Planiničkog brda). Ovaj zaseok zovu i Bogdanovićima, po najbrojnijoj i ekonomski najjačoj familiji koja ovde živi.

Planinicu naseljavaju tri familije: Bogdanovići, Parezanovići i Markovići (Ranćići).

-Bogdanovići, 11 K. (Stevanjdan), vode poreklo od Bogdana koji je došao iz ljutog Dolca, od Gackog i nastanio se u današnjim Ranćićima. Do skoro se poznavalo mesto gde je Bogdan gradio prvu kuću, ispod jednog izvora (kod Linjove kuće). Imao je četiri sina: Marka, Mila, Vasa i Aleksu. Prostor koji su iskrčili nije bio dovoljan za ovu braću i njihove porodice. Zato su otišli u planine dalje od Parezana da krče šumu i stvaraju nove njive i pašnjake. Otuda je naziv zaseoka Planinica, a Bogdanovi potomci uzmu njegovo ime za prezime i postadoše Bogdanovići. Jedino je najstariji sin Marko ostao u svojoj kući i nije uzeo očevo ime za prezime, već njegovi potomci postadoše po njegovom imenu

-Markovići. I danas se zna y Bogdanovićima: ko su Milovići, odnosno Vasovići, a ko Aleksići, mada su svi zadržali prezime Bogdanovići, ali se znaju potomci Bogdanovih sinova. Od Bogdanovića, jedino Aleksići više ne postoje. Slave Stevanjdan, danas ih ima u: Ivanjici (7), Beogradu (3), Kruševcu, Novom Sadu, Velikoj Plani, devićima i Kušićima.

U ovu familiju su se uselili:

-Milinkovići, iz Bara, čiji je predak došao na imanje Pavla Bogdanovića.

-Popovići, iz Bele Reke, doseljeni su i žive na imanju Dobrice Bogdanovića.

Imanje Miljka Bogdanovića nasledio je:

-Karaklajić, iz Bara, poreklom iz Šarenika i prodato je Parezanovićima.

U Bogdanoviće su ušli i:

-Đokić, iz Maskove, i:

-Rajković iz Klepana (Dubrava).

-Bogdanovići - Albići, 3 K. (Stevanjdan). Veruje se da su starosedeoci ovog sela k imaju nadimak Albići. Od Bogdanovića, jačeg roda, primili su njihovo prezime i krsno ime. Ima ih danas y Ivanjici (4), Beogradu (2).

U ovu familiju je ušao - privenčao se:

-Radojičić, iz Šarenika. I od ovog Radojičića ima odseljenih u: Aleksincu, Beogradu, Ivanjici i Kušićima.

-Parezanovići, 10 k. (Mitrovdan), istog su roda sa Parezanovićima y Bratljevu i Smiljevcu. Imaju istu slavu i među sobom se nisu uzimali. Na ovim prostorima ranije su se naselili od Bogdanovića, jer su zauzeli područje y sredini zaseoka. Mnogo kasnije su se delili i zemlju iscepkali, pa su postali mnogo siromašniji od suseda Bogdanovića. Odselili su se posle rata u: Padinsku Skelu (5), Čačak (2), Užice i Ivanjicu (4).

-Markovići – Ranđići, Z k. (Stevanjdan), u rodu su sa Bogdanovićima i do skoro između Markovića i Bogdanovića nisu sklapani brakovi. Prezime je od Marka, najstarijeg sina Bogdanova, koji se posvađao sa braćom i rekao svojoj deci: od danas ćete biti Markovići, a žena Ranđija se javi da po njenom imenu uzmu prezime. I danas zvanično su Markovići, a y narodu su poznati kao Ranđići. Od ovog drugog prezimena ostali su toponimi: Ranđića groblje, Ranđića brdo, a na groblju spomenik Marku Bogdanoviću, koji sve ovo potvrđuje. Danas Markovića ima u: Ivanjici (3), Čačku (2), Mršincima (2), Beogradu (2), Kovilovu (3) M Kanadi (1).

U ovu familiju uselio se:

-Belkapić iz Šarenika. Slavi Nikoljdan. Prvog Belkapića dovela je majka kao dete iz prvog braka, koja se preudala y Markoviće.

Burojevići

Burojevići su najpitomiji deo sela i nalaze se y središnjem delu, okruženi padinama planina.

-Petrovići su najbrojnija familija (13 k.). Svi slave Nikoljdan. Imaju razne nadimke: Skenderi, čije su kuće okrenute prema Ostri, Vesovići (2 k.), Burojevići (2 k.), Virgovci,.Simići (2 K.), Spirovci (2 k.) i Pilule (y Krstajevcu, 2 k.). Petrovića ima odseljenih za poslednih 50 godina: y Beogradu (3), u Padinskoj Skeli (4) i Ivanjici (Z).

U ovu familiju su ušli:

-Mladenović, y Simiće, za Ostrom, iz Prilika je i slavi Aranđelovdan.

-Kostić, 1 K. (Nikoljdan), privenčao se iz Klepana (dubrave) u Skendere.

-Milović, 1 K. (Aranđelovdan), privenčao se iz Cerove (Dubrave).

-Danilović, 1 k. (Nikoljdan), u Burojeviće, iz Danilovića.

-Cvetković, 1 K. (Nikoljdan), došao je iz Maskove y Vesoviće.

-Petrovići, 2 k. (Nikoljdan), čiji se predak doselio y Dimitrijeviće (Dovijaniće), a njegov sin kasnije se privenčao u Mariće. Prvi Petrović došao je y Mariće tridesetih godina ovog veka.

-Marići, 4 K. (Lučindan), zauzimaju središni deo zaseoka i koriste najbolju zemlju y ovom delu sela. Sigurno su poreklom od iseljenih Nikšićana i prvi su se doselili y ovaj zaseok. Retko su se selili. danas ih ima odseljenih y Ivanjici (2) i Beogradu.

U Mariće su ušli:

-Petrovići, poreklom iz Maskove.

-Marići, 2 k. (Nikoljdan), nisu u srodstvu sa gornjim Marićima. Ovi slave Nikoljdan, a oni Lučindan. Njihovo prezime je izvedeno od Mare, a onih drugih od Marije. Kuće im se nalaze u dnu zaseoka, do reke Bukovice, a kolibe u Bukovici, kod Katave. Ima ih y Ivanjici. Jedan je prešao preko Bukovice i živi tamo gde su nekad bile kolibe.

U ovu familiju ušao je:

-Popović, rodom iz zaseoka Jevca.

-Burojevići, 6 K. (Nikoljdan), nalaze se na dve strane. Jedni su Burojevići y istoimenom zaseoku i njihove kuće se nalaze skoro y sredini zaseoka, y najjužnijim i najtoplijim delovima, a drugi se nalaze u blizini Krstanjevca, blizu reke Grabovice. Između njih je razdaljina oko 7 km. Najverovatnije da su im prve kuće bile u Burojevićima (zaseoku), a u Krstanjevcu kolibe i da su neki odlučili da ostanu tamo kod koliba. I danas su tesne rodbinske veze između Burojevića iz doline Bukovice sa Burojevićima iz doline Grabovice.

-Dimitrijevići - Dovijanići, 5 K. (Savindan), zvanično se prezivaju Dimitrijevići, a y narodu su poznati kao Dovijanići. Čitav deo zaseoka zove se ovim imenom.

U Dovijaniće su bili useljeni:

-Glavinjići, 1 k., slave 'Burćevdan, su iz Gliječe. Kasnije je y tu kuću došao Danilović, koji slavi Nikoljdan, iz zaseoka Danilovića.

-Petrović, rodom iz Maskove i slavi Nikoljdan.

Danilovići i Arsenijevići

Mnogi ovaj zaseok znaju kao dva: Danilovići i Arsenijevići, jer su teritorijalno odvojeni jedan od drugog gotovo pola sata hoda. I ako se uzmu kao jedan zaseok, u njemu dominiraju ove dve familije: Arsenijevići i Danilovići. Jedini su zaseok Sivčine na desnoj strani Bukovice.

-Arsenijevići, 9 k. (Stevanjdan), nalaze se između Bukovice i Gluvaje i zapadnih Kaluša i Danilovića, potpuno odvojeni. Imaju posebne pašnjake, tako da se ni čobani ne sastaju sa čobanima iz drugih zaseoka. U poslednje vreme imaju i posebno groblje. Istog su roda sa Bogdanovićima u Planinici. Potomci su od dva rođena brata: Bogdana i Arsenija. Bogdan je ostao pri doseljavanju na izvorištu Bukovice, a Arsenije se spustio u Burojeviće koji su već bili popunjeni, prešao reku i počeo da krči šumu na padinama Gluvaje. Tamo je formirao familiju. Zbog čvrstih rodbinskih veza, nije bilo brakova izmeću Arsenijevića i Bogdanovića do danas. Arsenijevića ima odseljenih u: Čačku (2), Ivanjici (2), Rokcima (2), Beogradu i Zablaću.

U Arsenijeviće se uselio;

-Zečević iz Kušića.

Nekoliko kuća Arsenijevića uzelo je drugo prezime - Bogdanović da bi pokazali da su u srodstvu sa ovom familijom.

-Danilovići, 15 k. (Nikoljdan), žive u donjem delu sela, koji je, najbliži Ivanjici i graniči se sa Gliječom. Zaseok se deli na: Donje Daniloviće, veći deo i Gornje Daniloviće, manji deo. Danilovića danas ima u Ivanjici (7) M Beogradu (3).

Jevac

Ovaj zaseok je najbliži Jevačkim stenama i zaseoku Jevac, sela Dubrave, koji se prostire severnije od Jevca u Sivčini, ili bolje reći, nizvodno. U zaseoku najbrojnije dve familije: Vučićevići i Rudakovići.

-Vučićevići, 5 K. (Jovanjdan), zauzimaju najniži deo Sivčine y dolini Bukovice. Iz ove familije uvek je bilo radnika koji su radili y Ivanjici, a živeli y Sivčini kod svojih kuća: putara, opančara, službenika i radnika. Danas Vučićevića ima y Ivanjici (4), Beogradu (2) i Grčkoj (ambasador).

U Vučićeviće se uselio:

-Samardžić. Usinio ga jedan od Vučićevića. Samardžić je rodom iz Rokci. Slavi Lazarevdan.

-Rudakovići, 6 K. (Vračevi), istog su roda sa Petrovićima (Bikama i Krejama) u Barama i Kuvekalovićima i Milinkovićima y Preseci, a imaju istu slavu i potiču od istog  pretka od Mirkovića u Preseci. Rudakovića danas ima u: Beogradu (4), koji su ranije odseljeni, Ivanjici (2), Viči (Dragačevu), Subotici (2) M Vršcu.

-Popovići - Kodovići, 2 K. i:

-Mazarići, 1 k. (Nikoljdan), smatraju se starosedeocima y ovom zaseoku. Ima ih odseljenih u Ivanjici i Zablaću. Ranije su Popovići imali nadimke Kodovići i Mazare - Mazarići, pa se čak i zvanično vodili pod tim prezimenima u knjigama. U spomenici izginulih boraca rodom iz Sivčine i Opaljenika, nalazi se jedan Mazarić - Popović.

U ovu familiju se uselio:

-Cvetković, iz Maskove, pre 80-ak godina. Slavi Nikoljdan.

Bare

Zaselak je okrenut prema Grabovici i selu Brezovi. Ostaci crkve y vrh sela i selište koje se nalazi preko kose pokazuju da je ovde bilo stanovnika pre doseljavanja u 18. i 19. veku iz Hercegovine, Brda M Vasojevića. Poznato je da su ti stanovnici odseljeni y Donju Kravaricu y Dragačevu i da su od njih današnji Baralići. Baralići su se kasnije selili i neki su sišli y Atenicu, a drugi su se naselili u Šaranima kod G. Milanovca i vode poreklo iz Bara i zato su dobili ovo prezime.

-Milinkovići, 7 K. (Nikoljdan), i danas su jedna od najbrojnijih familija y Barama, mada su se mnogi odselili y druge krajeve. Nisu svi na istim prostorima, pa se dele na: Gornje Milinkoviće, 5 k., Srednje 1 k., i Donje 1 k. Svi imaju nadimak Pecije ili Pecići. Gornji Milinkovići više se oslovljavaju ovim nadimkom nego prezimenom. Milinkovića ima u: Planinici (Sivčini), Šareniku, ranije odseljen, a posle drugog svetskog rata ima odseljenih u: Šareniku, Železniku (6), Beogradu (3), Ivanjici (2), Kušićima, Baluzi i Mariboru (od onoga iz Planinice).

U Milinkoviće se uselio:

-Karaklajić iz Šarenika.

-Krsmanovići, 3 k. (Nikoljdan), nalaze se na vrhu sela sa Pecijama, što govori da su se među poslednjima doselili na ove prostore. Jedan od njih ima štale i kuću za zimsko hranjenje stoke u Milandži. Krsmanovića danas ima u: Beogradu (2), Železniku (2), Zablaću i Ivanjici.

-Miajlovići, 1 K. (Nikoljdan), zauzeli su središnji deo zaseoka, a ranije je bilo više njihovih kuća. Neki su se raselili, a drugi su pomrli i njihova imanja kupili i nasledili drugi iz susednih familija. Odseljen je jedan y Zablaće.

U Miajloviće su se uselili:

-Đonovići, iz Milandže - Đona, privenčao se pre 70 godina. Od ovih Đonovića ovde ima dvojica, a jedan je y Ivanjici.

-Nikolići, iz istog zaseoka, kupio zemlju i kuću Adama Miajlovića.

-Sekulići, Z K. (Nikoljdan), zauzimaju takođe središnji deo Bara. Vode poreklo iz srednjeg Polimlja, od Mioča.Nisu rod sa Sekulićima y Rošcima. Ima ih danas u: Beogradu (2), Nišu i Bukovici (učitelj).

-Nikolići - Čprljaci, 4 K. (Nikoljdan), žive u središnjem delu sela, njih trojica, a jedan je na kraju Bara, na Kondžilu. Ima ih danas u: Beogradu, Smederevskoj Palanci, Padinskoj Skeli (Z) i Ivanjici.

-Rogovići, 8 K. (Lučindan), poreklom su od iseljenih Nikšićana i u rodu su sa Rogovićima y Ojkoviću (novovaroška opština). Najverovatnije da su se Rogovići prvo doselili y Ojkovicu, pa je kasnije njih nekoliko sišlo y Sivčinu, pored Grabovice. Danas ih ima u: Atenici (2), Preljini, Ivanjici (4), Brekovu, Čačku M Beogradu (2).

-Petrovići - Bike, 2 k. (Vračevi), su podvojeni. Jedna kuća se nalazi na dnu sela, a druga na Kondžilu. U kući na Kondžilu živi jedan Parezanović koji se uselio iz Planinice. Od ovih Petrovića ima jedan y Ivanjici i dvojica y Čačku.

-Petrovići – Kreja, Z K. (Vračevi), istog su roda sa Petrovićima - Bikama. To se vidi po istoj slavi, a između sebe se ne žene niti udaju. Ističu da su u rodu sa Rudakovićima u Jevcu i Kuvekalovićima y Preseci. Odseljenih danas ima u: Beogradu, Ivanjici (2), Milandži i Lisi.

-Obradovići – Kondžilovci, 5 K. (Nikoljdan), vode poreklo od Vasojevića. Jedan predak bio je hajduk y drugoj polovini prošlog veka i znalo se za njega i na Zlatiboru i po dragačevu. Zvali su ga Kondžilovac. Otuda nadimak M Obradovićima – Kondžilovci. Obradovića ima odseljenih u: Dubrovniku, Beogradu (2), Ivanjici i Gornjem Milanovcu.

-Vasilijevići - Pavitnjaci, 2 k. (Nikoljdan), vode poreklo od Vasojevića. Vasilijevići y Polomu kod Gornjeg Milanovca verovatno su starinom iz Starog Vlaha od Javora i najverovatnije su potekli od ovih Vasilijevića u Barama. Danas ih ima u: Atenici, Mršincima, Beogradu i Ivanjici.

Bila je jedna kuća:

-Lazarevića, koja je ugašena, a imanje su kupili Nikolići.

Bolovići

Zaseok se nalazi između Bara i Milandže, Planiničkog brda i Grabovice. Naseljavaju ga:

-Rabrenovići, 7 k. (Aranđelovdan), vode poreklo iz Srednjeg Polimlja. Odselili su se i ima ih danas u: Baluzi (2), Čačku (Z), Ivanjici (2), Beogradu i Smederevskoj Palanci. Rabrenovići y Ručićima, y takovskom kraju vode poreklo iz Sandžaka. U Rabrenoviće su se uselili, pre rata, Radonjići, iz Maskove, i Radojičići, iz Šarenika.

-Savići, 5 K. (Lazarevdan), došli su na ove prostore iz Vasojevića. Ima ih danas u Čačku, Beogradu (5) M Americi (2). Iz ove familije su poznati kovači, koji su istovremeno i puškari. Ovaj zanat se tradicionalno prenosi na nove naraštaje.

-Tomići, Z k. (Nikoljdan), vode poreklo od Tomića iz Močioca. Ovde nisu na skupu kuća do kuće, što znači da su se y različita vremena doseljavali. Ima ih y središnjem delu zaseoka i y kraju prema Barama. Odseljeni su najčešće y Beograd (3). Jedan od Tomića je izrađivao obuću od automobilskih guma za vreme poslednjeg rata.

-Jakovljevići, 2 K. (Nikoljdan), na različitim su mestima: jedan je u vrh sela, a drugi y središnjem delu, blizu Savića. Odseljeni su u Balugu kod Čačka (2) i Beograd. Jakovljevići su došli sa Zlatibora.

U ovu familiju su ušli:

-Paunovići, iz Negbine (novovaroški kraj) i Zorići, iz Božetića, kao rod Jakovljevića.

-Davidovići, 1 k. (Đurđevdan), poreklom su od Pipera, a neki govore da su od Bukumira. Ima ih iseljenih y Vasojevića, y Jevalji. Jedna kuća bila je i ranije, a i sada.

-Mićovići, Z K. (Nikoljdan), vode poreklo od Mićovića iz Šarenika. Odseljenih ima u: Dubravi (2), Železniku i Šareniku. Poznata su familija po majstorima za izradu buradi i kaca od drveta (pintori).

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Sivčina (Ivanjica) appeared first on Poreklo.


Viewing all articles
Browse latest Browse all 2195

Trending Articles


Kraljica noci - epizoda 3


Porodica Serano - epizoda 128


Ertugrul - epizoda 134


Anali - Epizoda 50


Brother Bear 2 (2006)


Moja draga - epizoda 31


Порекло презимена, село Прогорелица (Краљево)


Endometrijum


Grijeh i sram


Od: Natasa



<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>