Poreklo stanovništva sela Donje Trnjane, Grad Leskovac – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Donja Jablanica“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Donje Trnjane se nalazi u ravni reke Jablanice, na desnoj obali ove reke, na oko 7 kilometara zapadno od Leskovca.
Tip sela.
Selo je čisto ravničarsko i zbijeno. Na severu se naslanja na sprudove reke Jablanice a na jugu izlazi na važnu saobraćajnicu Leskovac – Lebane.
Ime sela.
Kod imena ovog sela javlja se jedna toponim čiji osnov leži u florističkim odlikama mesta na kome se selo zaselilo – trnje, trnjace, trnjine. Takvih mesta ima dosta u Kotlini pa su, u druge svrhe slabo korišćeni, rado služili za naseljavanje. Gusti trnjaci bi za jedno ljudsko naselje bili kao neki bedem, zaštita i u svakom slučaju kamuflaža od očiju neželjenih gostiju.
Vode.
Glavna tekućica u Oblasti prolazi pored sela. Na njoj su bile vodenice, pojila za stoku. Njen pritisak je važan za visinu izdani koja je bitno važan elemenat za povrtarsku kulturu koja dominira u ovom selu. Visina izdani se kreće u polju od 2 do 7 metara dok su bunari, odnosno cevi za hidrofore duboki 7-9 metara a ispod te dubine nastaje bezvodni sloj zemlje.
Zemlje i šume.
Atar sela Donje Trnjane se nalazi između atara susednih sela: Turekovca, Gornjeg Trnjana, Svirca, Vlasa, Gornjeg Sinkovca i Šišinca. Atar zahvata prostor od 178 hektara, od koje površine oranice i bašte zahvataju 113 hektara. Neplodno je 12 hektara dok se preostare površine koriste za druge kulture.
Zemlja nosi ove nazive: Kameničko, Bare, Preko Bare, Donje Polje, Trševine, Rid, Padalište, Progon, Trle i Rupe.
Postanak sela i prošlost.
Najstariji pisani spomenik o Gornjem Trnjanu je iz početka XVI veka. Isti izvor ne pominje i Donje Trnjane, već sela Trnjan i Trnjani, Budući da u leskovačkoj Kotlini postoji i Veliko Trnjane koga Turci ne pominju pa se može pretpostaviti da jedno od dva Trnjana je Veliko Trnjane i Donje Trnjane. Sumarni popis sela nahije Dubičica iz 1516. godine pominje selo Gornje Trnjane i sela Trnjan i Trnjani. Turski posedi-čifluci javiće se kasnije u leskovačkom kraju. Pred kraj turske vlasti ih je bilo dosta. Seoski atari su nekada bili turski čifluci ali ni jedna u zoni Donje Jablanice mada je bilo zemlje u vlasništvu Turaka ali ne i čifluka.
Kao selo na potesu Rid, Donje Trnjane se premestilo na mesto gde se i danas nalazi. Sluti se da se desilo u prvoj polivini pršlog veka. Gospodar sela bio je neki Ahmed Cinci. Bio je bogat, harem mu jebio u južnom kraju Leskovca. Kada je izbio drugi srpsko-turski rat 1877. godine, uplašeni Ahmet Cinca i ostali Turci su napustili Leskovac. Zahtevao je od svojih potčinjenih meštana iz Donjeg Trnjana da svojim kolima prevezu njegov harem sa najdragocenijim pokretnostima. Neki od rod Pavlovi dao je kola i bivole da odvezu harem u Skoplje. Kada su tamo stigli, Ahmed nije oslobodio vozare da se sa kolima i bivolima vrate u svoje selo, već je sve to zadržao a njima dao tapiju od svetoilijskog brega.
Poreklo stanovništva.
Donje Trnjane je malo selo. Han ga ne pominje. Posle oslobođenja od Turaka selo je imalo 25 poreskih glava i 15 kuća. Po popisima iz 1948 godine selo je imalo 271 domaćinstvo, 1953 – 273; 1961 – 291; 1971 – 338 i 1981 – 345 kuća.
U selu žive ovi rodovi:
-Krstanci su potomci baba Krstane, iz Todorovca, kojih još ima u tom selu, pod istim imenom. Krstanci potiču iz Crne Gore, okoline Andrijevice (Vasojevići).
-Brbci u starosedeoci.
-Bojničani potiču sa Kosova iz okoline Peći, odakle su se naselili za vreme Turaka u Bojniku. Tu su se sukobili sa nekim „Turčinom“ Arbanasom, koga su ubili, pa, da bi izbegli krvnu osvetu, pobegli u Donje Trnjane, gde ih je prihvatio i dao im zaštitu Donjotrnjanski gospodar ili možda spahija. Bojničani nose ova tri preziemna:
-Stojanovići, Janaćkovići i Milenkovići.
U selu kazuju da u svome karakteru imaju neke odlike koje nisu svojstvene slovenskom rajetinu, plahoviti su i često samovoljani.
-Pribojci su iz Leskovačkog Priboja. Drugačije ih zovu:
-Pavlinci (Pešići).
-Mičkinci su takođe iz Priboja.
-Konjinci su iz Konjina.
-Čokanjke su iz Bogojevca.
-Zdravkovići su iz Crne Trave.
-Jovanovići su iz Svirca.
-Cvetkovići su iz Togačevca.
Zanimanje stanovništva.
Zemljoradnja je staro zanimanje Donjetrnjničana. Nekada su proizvodili kukuruz, pšenicu, ječam, ovas, bostan i podkulture – pasulj, tikve i bundeve. Gajili su i konoplju.
Stočartsvo je bilo j ako razvijeno. Gajilo se dosta stoke – goveda, ovaca, koza i svinja.
Sada se stanje izmenilo, povrtarstvo je postala najvažnija i najprofitabilnija proizvodna grana. Savremeno stočarstvo je stajsko. Čuvaju krave mlekulje, po dve u proseku. Ima i konja za izgon stajskog đubriva po njivama i prevoz povrća do obližnjih pijaca – Bojnik, Žitni Potok, Lebane i Medveđu. Od povrtarskih kultura naročito se uzgaja paprika, kupus, paradajz.
Omladina se školuje obavezno do 15 godina. Mnogi nastavljaju školovanje uključujući i univerzitesko obrazovanje.
U modi je podizanje novih stambenih zgrada visokih arhitetonskih vrednosti. U stan se obavezno uvodi voda, gradi moderno kupatilo sa prostranim i svetlim sobama snabdevene belom tehnikom.
Staje za stoku su elektrificirane i sa vodovodom. Svinjci su ponegde sa bokosivma.
Mali problem što ekonomsko dvorište nije odvojeno pa se javlja problem higijene.
IZVOR: Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Donja Jablanica“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
The post Poreklo prezimena, selo Donje Trnjane (Leskovac) appeared first on Poreklo.