Poreklo stanovništva sela Kušnin, opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Osnovni podaci o selu.

Smatra se da je selo mlađe od Damnjana. Nekada su u selu bili katolici Fande (Miriditi), ali sada samo jedna muslimanska kuća y selu vodi poreklo od tih starijih stanovnika: svi ostali su došli docnije.

Prvobitno je Kušnin bio naviše u planini. Tamo je sada Kušnin Škret (Kushnin i Slhškret, Pusti Kušnin) i imaju Bunart e Kušnin (Bunamt e Kushnini, Kušninski Bunari).

Međutim, u selu ima uspomena i na negdašnje srpsko stanovništvo: Bunari Đures i Livadet e Trajkec.

Godine 1940. bilo je u selu 58 muslimanskih - arbanaških i 5 srpskih naseljeničkih, svega 63 kuće.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI MUSLIMANI:

-Fan (3 k.), koji su od plemena Marina, najstariji stanovnici Kušnina. Preci su im bili katolici. Od fisa Marina ima još 15 k. čiji su preci došli docnije iz Skadarske nahije.

-Tsač – rodovi:

-Šatr (17 k.), Lutaj (9 k.), Alitaj (·8 k.) i Temaj (3 k.).

-Gorani – rod:

-Fetamusaj (3 k.): njihovi preci su došli iz Gore (dakle, srpskog su porekla).

SRBI NASELJENICI:

-Petkovići (2 k., Arhanđelovdan) iz Selca u Siriniću.

-Kovači (1 k., Nikoljdan) iz Ljubomira (Bileća).

-Jankovići (1 k., Nikoljdan) iz Grabovice u Drobnjaku.

-Jovanovići (1 k., Sv. Petka) iz petrušinske opštine (Danilovgrad).

Svi su doseljeni 1934, 1935 i 1938. godine.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Kušnin (Prizren) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Lipovac, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Starine i ostali podaci o selu.

Iznad sela je Guri Kišes (Crkvena Stena).

Godine 1940. bilo je u selu 28 muslimanske - arbanaških i 22 srpske naseljeničke, svega 50 kuća.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI MUSLIMANI:

-Šalja (7 k.). Svi su od roda Koljmaš ili Goljmašt (u Arbaniji ima selo Koljmaš).

-Beriši (13 k.).

-Tsač (5 k.): došli su oko 189'0—1900. Iz Goljaja u Arbaniji.

-Đuđaj (3 k.).

SRBI NASELJENICI:

-Bulatovići (5 k., Lučindan) su iz Mrtvot Dubokog kod Kolašina.

-Veljkovići (3 k., Arhanđelovdan) iz Krive Feje.

-Zorići (1 k., Đurđevdan) iz Bijele u Drobnjaku.

-Šobići (1 k., Đurđevdan), takođe iz Gornje. Bijele.

-Mitrići (2 k., Lučindan) iz Rovaca.

-Minići (2 k., Lučindan) iz Veljeg Dubokog u Rovcima.

-Merdovići (4 k., Lučindan) iz Nurikuća kod Berana, a starinom Rovčani.

-Pešići (1 k., Arhanđelovdan) iz Strojkovaca kod Leskovca.

-Stefanovići (1 k., Arhanđelovdan) iz Maoca kod Pljevalja.

-Stanišići (1 k., Nikoljdan) iz Balabana u Donjoj Zeti.

-Stefanovići drugi (1 k., Nikoljdan) iz Prizrena.

Osim Stefanovića iz Prizrena, koji su došli 1929, svi ostali su došli u toku 1932. i 1933. godine.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Lipovac (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Dedaj, opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Ime i starine u selu.

Iako je stanovništvo u selu skorašnje i selo od njega dobilo ime, ipak je na ovom mestu i ranije bilo neko selo: ispod sela ima vrlo veliko staro muslimansko groblje. Sami Dedaji bili su se najpre naselili na Arat np Malj (Arat nepér ma'l, Njive kod šume), pa se posle spustili naniže gde je bolja zemlja.

Zemlje i šume.

Glavni potesi u selu zovu se: Žurdelj, Fuša, Gurište, Boka Dedes (Boka ·e Dedés, Dedina urvina), Zalina—Zališta.

Godine 1940. u selu je bilo 16 arbanaških (od kojih 5 katoličkih i 11 muslimanskih) i jedna ciganska, svega 17 kuća.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI:

Prvobitno su u selu bili samo katolici čifčije, čiji je predak Deda došao od Skadra. Od tog roda ima sada muslimana i katolika. Katolici vode poreklo od Dedina sina:

-Balja i njih je 5 k. (Slave Sv. Nikolu). Pripadaju plemenu Oroš-Marina. Od Baljeve braće Osmana i Like vode poreklo muslimanski rodovi:

-Osmanaj (4 k.) i:

-Likaj (3 h.), a:

-Baljdedaj (4 k.) su muslimanski Potomci samog Balja. Daut (52 god. 1940.) broji ovako svoje pretke: Avdula –— Dina –– Zenun — Balj – Ded, koji je došao u Dedaj. U svojoj matičnoj oblasti bili su blizu Kabašana, pa tako i ovde.

CIGANI-ROMI:

-Ferat Šaban (1 k.) je došao iz damnjanske opštine posle Prvog svetskog rata.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Dedaj (Prizren) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Romaja, opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Zemlje i šume.

U selu su potesi: Zalina, Guvništa, Gornja Rakita, Donja Rakita, Brija e Pronit, Brija e Mulinjit, Među Reke, Smonica (arb.), Sejište, Vel. Bret.

Starine u selu.

Na sredini sela su kužna groblja: kad je selo stradalo od kuge, nisu mogli da nose mrtve u groblje izvan sela nego su ih sahranjivali y samom selu.

Iznad sela je mesto Kiša (tj. crkvište) sa starim grobljem i tabuisanim (»vakufskimk) dubovima.

Na levoj strani reke Daštice a prema Romaji je Voret e Kišajs (Crkveno groblje) koje svojataju katolici, a ima: muslimana Arbanasa koji govore da je to srpsko mesto i da je tu zakopana srpska crkva. Dubove na tom mestu smatrajy svetim i nisu ih sekli: to su počeli da rade tek naseljenici.

Tip sela i ostali podaci o selu.

Arbanasi izgovaraju ime sela kao Romaja i Ramaj.

Godine 1940. bilo je u selu 45 muslimanskih - arbanaških, 5 muslimanskih - ciganskih i 5 srpskih naseljeničkih, svega 55 kuća.

Selo je veoma zbijeno, a ciganske kuće su y grupi ispod ostalih.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI MUSLIMANI:

-Krasnići. Prvi su u ovo selo došli rod:

-Duri (6 k.). Posle Dura su došli:

-Hime (15 k.), a posle njih:

-Ćene – Ćele (13. k.). Preci od sva tri roda su došli iz istog mesta. Krasnićima pripadaju i 2 k. od:

-Cana, doseljeni iz Vlahnja.

-Tsač: rod:

-Guta (4 k.) su došli iz sela Kčarašinđerča, od tamošnjih Malaka. Nedavno je došla iz Karašinđerča i jedna kuća:

-Malaka.

-Šalja: 2 k. su iz Vlahnje u Arbaniji a 1 kuća:

-Muamet - hodža iz Đona.

-Kabaši: (1 k.): doseljeni iz sela Kabaša.

CIGANI:

Svega 5 kuća.

SRBI NASELJENICI:

-Tomanovići (5 k.) su od Nikšića.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo pezimena, selo Romaja (Prizren) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Kabaš, opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Opšti podaci o selu (ime, starine, istorijat).

I na mestu ovoga sela bilo je neko staro naselje: imaju dva stara groblja. Selo su osnovali odnosno obnovili doseljenici iz Kabaša kod Skadra, od plemena Kriezi. Znaju da je selo Kabaš u prizrenskom Podgoru starije od ovoga i da su svi Kabašani (u Hasu, Podrimi, Metohiji i dr.) jedno pleme. Jastrebov je zabeležio (pre 1894) da su u selu bile samo tri kuće koje su se nedavno doselile iz sela Kabaša blizu Fleta i iz sela Keljvina u Miriditima, i to zbog krvne osvete.

Zemlje i ostali podaci o selu.

U selu su potesi: Mučila, Fuša, Brinja, Zeba, Kedra, Zokte i dr.

Godine 1940. bilo je u selu 12 muslimanskih - arbanaških i 9 srpskih naseljeničkih, svega 21 kuća.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI MUSLIMANI:

-Kabaš (11 k.): došli su ovamo iz Puke. Inače su Kriezi.

-Marina: J. Mahmutovvić, od roda:

-Tana (1 k.), došao je nedavno iz Gorožupe.

SRBI NASELJENICI:

-Gluščevići (1 k.). iz Pavinog Polja, doseljeni 1933.  godine.

-Damnjanci (4 k.) od Gacka.

-Šarovići (1 k.) iz Hercegovine.

-Ivkovići (1 k.).

-Domazeti (1 k.).

-Bulatovići (1 k.).

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Kabaš (Prizren) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Ljubižda, opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Mahale i potesi u selu.

Mahale u selu zovu se: Truče, Gigoli, Bogza, Supe.

Glavni potesi se zovu: Gurišta, Ara Bunart (Ata e bunarit), Ljugi Mis (Lugi i Mis), Arga Seles (Aga e Sellés), Ara Đines (Aga ·e Gjinés), Barlić, Livađe, Vorza (tj. grobovi), Ara Mak, Sejište, Trava, Gura Česmes (Gurra e gesmés, česmenska lula), Ara Ises (Isuova njiva), Livad Sels, Arat e Starasels (Arat e Starasellés).

Starine i ostali podaci u selu.

U selu Damnjanu sam slušao da je nekada u Ljubiždi bila crkva.

Godine 1940. u selu je bilo 90 muslimanskih - arbanaških i 1 srpska, svega 91 kuća. Priča se da je pre sto godina u selu bilo samo 13 kuća.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI MUSLIMANI:

Veruje se da su se prvi y selu naselili predstavnici roda:

-Ademć (Z k.), ali ne znaju ni odakle ni kada.

-Paralanga (9 k.).

-Osmankajć (4 k.) pripadaju Berišima.

-Seferć (14 k.).

-Memć (6 k.).

-Đakolja (4 k.) pripadaju Kriezima.

-Mujć (14 k.).

-Kaj ili Kajdomć (10 k.).

-Đebedži (7 k.).

-Gigol (12 k.).

-Nrjove (7 k.). Po nekima, iz ove kuće su bile spahije koje su učestvovale u nekim borbama, oko Niša. Po drugima, oni su bili spahije y okolini Niša i odatle su došli. I sada ih stoga zovu „Nrjova spahit e Nišit“. Srpska okolina smatra da su oni poreklom Srbi Jovovići.

SRBI NASENJENICI:

-Bučići (1 k.) iz sela Graševaca u kopaoničkom srezu.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Ljubižda (Prizren) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Karašinđerđ (po knjizi Karašinđerč), opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Opšti podaci o selu.

Ime sela je vrlo karakteristično (Crni sv. Đorđe), ali današnji njegovi stanovnici misle da je ime doneto. Isto tako ni katolici ni muslimani ne umeju nipgga da kažu ni o imenu Zabeli Gogaj, koje mnogo potseća na srpsku starinu ne samo prvim delom (zabel) nego i drugim: Gogama se u Prizrenu zovu y Novije vreme Cincari, a Gogo je čest hipokoristikon od imena Đorđe (dakle: Gogaj : Đorđevići). Muslimani i vele da su tu bile neke Goge. Velike hrastove na tom mestu ne dira niko, sem kad treba drvo za sahranu nekog muslimanina, jer je tu muslimansko  groblje. Jedan potes u selu zove se Arat e kišes (Crkvene njive). Katolici u selu bili su počeli da grade sebi crkvu u 'Zabeli Gogaj, na „vakufu“, koji nije bio njihov. I, što bi sagradili preko dana, to bi, po predanju, osvanulo na mestu gde je sada katolička crkva, a to je bilo „tursko“ mesto. To se ponovilo nekoliko puta. Onda su se sporazumeli katolici i muslimani da međusobno izmene mesta: muslimanima da pripadne Zabeli Gogaj a katolicima mesto gde je sada crkva. Još su ugovorili da će katolici davati muslimanima u selu svake godine pečena ovna, kokošku i pogaču. Pošto im je to bilo glomazno, docnije su sporazumno promenili pa davali 20 para i 30 jaja, što čine i danas.

Istorijat sela.

Selo je stradalo od kuge. Starac Tafa Cane (71 god. 1940.) pričao je da je njegov ded preživeo poslednju kugu i da mu je tada bilo 20 godina. Taj ded je umro pre 74 godine (pisano 1940), a u starosti od 120 (!) godina.. Kad se odbiju neizbežna preterivanja, izgleda kao verovatno da se to predanje odnosi na kugu od 1783–1784 god. Prva kuga je bila, kažu, mnogo pre te druge.

Kad je bila kuga, svi su bili izbegli ka Drimu. Katolike je pozvao stari njihov pop da uzmu za slavu Sv. Atanasija. Čim su uzeli tu slavu, kuge je sasvim nestalo. Tako priča starac Fron Tuna (70 god. 1940), koji zna da je kuge bilo i pre njegova deda Marka.

Godine 1940. bilo je u selu 18 muslimanskih i 26 katoličkih arbanaških, svega 44 kuće.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI MUSLIMANI:

Muslimana je bilo pre u selu nego katolika, i katolici u selu ne znaju da su preci tih muslimana bili katolici, što treba ovako razumeti: sadašnji katolici su od srazmerno docnijih doseljenika, dok muslimani vode poreklo od hrišćana koji su prešli na islam mnogo pre nego što su došli u selo ti katolici.

-Tsač fis. Uz njih se drži na prvom mestu rod:

-Tanuš (5 k.), „koji su starinci ili najstariji doseljenici. (Jedan Od Caka veli da su oni bili katolici).

Pravi delovi Tsača su:

-Caka (9 k.) i:

-Malak (4 k.). Cake su iz mesta Cake kod Puke. Kažu da su i oni naseljeni naročito: ovde bilo „batal“ mesto, pa su stoga došli ovamo. Malaki su takođe došli davno: dvaput ih je ovde morila kuga. Bili su brojan i moćan rod (do 35 kuća). Došli su iz Skadarske nahije i njihovi preci su docnije doveli katolike:

-Bitiče kao slute. Sva tri roda vode poreklo od po jednog pretka, čije se potomstvo namnožilo. Malak su bili veoma silni: ko god je prošao, morao je da plati za prolaz. Otkako je jedan predak, priča se, ukrao neke srebrene stvari iz katoličke crkve, otada su udarili unazad i nikako da ih bude više od 3-4 kuće. Nekada su imali svoje pivnice za vino i rakiju. Kad su došli preci Bitiča, starešina Malaka, gledajući prvi dim iz kuće Bitiča, koji se širio padajući zemlji, rekao je: „Ove katolike neće moći niko da krene odavde, oni su zauzeli ovo mesto“.

ARBANASI KATOLICI:

Osim jedne porodice, svi su od fisa Kriezi odnosno od Bitiča. To su rodovi:

-Lekaj (1 k.) i:

-Dodaj s ogrankom:

-Kajtazima (24 k.). Došli su iz mesta Šinđerč kod Darde. Kažu da je mesto iz kog su oni srpsko. Slave Sv. Atanasija. Jedan od katolika u selu zove se:

-Malisor: porodica Fron Malisori, ali je to prezime dobio po majci Malisorki, pošto je rano ostao bez oca.

-Vorf Nua (1 k., ranije Sv. Nikola, sada CB. Atanasije), domazet, došao kao Fanda (Miridit) iz Darde.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Karašinđerđ (Prizren) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Zjum Has (po knjizi Zjum)), opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Ime sela.

Ime ovog sela izgovara se različito: Zjum, Zjim i Zim. Ima selo Zjum i u gorskom srezu, a u selu Damnjanu Mahala Zimit, prozvana po svom osnivaču.

Tip sela.

Zjum je prostrano selo razređenog tipa: sastoji se od više međusobno odvojenih rodovskih grupa kuća. Pet je glavnih mahala: Kajzog, Prenkpalj, Beriš, Limež, Karan.

Zemlje i šume.

U selu su šume: Ćukš, Cingelinge, Ljugi Đalpe (Luigi i Gjarpenit, Zmijski do). Imena nekih potesa: Livadi i m'd (Livadhi i madh), Arat e Bunarit, Livadet e Berišes, Ljuti i Doses (Krmačin Do), Reti Čikave (Rrethi i Cilk'asve, Devojačko Kolo). Po predanju, na Reti Čikave su nekada igrale devojke.

Pod Paštrikom, na granici Đona, Zjuma, Ljubižde i Karašinđerča je brdo Kaljaja, Kaljaja Hisarit: priča se da je tu kovan novac i da tu ima zakopane blago.

Starine u selu.

Ima nekih zidina. U šumi Hurdi ima neko staro groblje. Iznad mahale Limeža je mesto Kiša: po predanju, tu je bila crkva. Katolici znaju za neki stari Vori i Priftit (Popov Grob). Iznad jezera y Zjumu je Kiša Šinđerđit (Crkva sv. Đorđe). To je crkvište sa zidinama i nekoliko tabuisanih dubova. Katolici idu na to mesto samo na Đurđevdan po novom kalendaru. Priča se da su nekada kod te crkve Turci obesili dva fratra i dve slute. Kraj Drima je mesto Džines, gde su ciganske kolibe. Jedno mesto ispod sela a bliže Drimu zove se Mrtura: tu su sada samo njive, a ranije je tu bilo selo nekih „ljaramana“  (dvoveraca). Selo. je mnogo stradalo od čume. Kula e Zabitve (oficirska kula) dobila je ime po tome što je u njoj 1915—1918. bio odred austrijske vojske.

Ostali podaci o selu.

Po predanju, u selo je prvi. došao Ljaj Zimi. Ne zna se odakle je bio, a rod mu je izumro. Neki od Prenkpalja y selu misle da vode poreklo od tog Ljaza.

Godine 1940. bilo je u selu 57 katoličkih i 9 muslimanskih - arbanaških i 5 ciganskih, sveta 71 kuća.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI KATOLICI:

-Fis Tcač. Ovom fisu pripadaju u prvom redu rod:

-Karhani, Krhan, Koran (5 k., Sv. Dimitrije). Došli su y Zjum još pre kuge, a iz mesta Kre — otuda im ime.

-U fisu Gajan–Tsač. Došla su ih tri brata: Musa, Kolja i Doda. Zbog siromaštva, Musa je otišao da služi kod nekih muslimana y selu, pa i sam prešao na islam i od njega su Čolaci u selu. Starac Nua (84 god. 1940.) broji ove svoje pretke: Ljaz'r – Simon –– Kolj. On je, dakle, praunuk Kolje, koji je došao u Zjum. Fisu Tsač pripadaju i:

-Limeži (2 k., Svi sveti), koji su iz Mazreka u Zadrimi, i:

-Voš (5 k., Sv. Nikola), koji su došli iz mesta Zotte.

-Fis Bitič – Kriezi rod:

-Prenkpalj (14 k., Sav. Katarina.). Smatraju se po poreklu Mirditima, a došli su iz Ibarskog Kolašina. Ostali u selu ih zovu kolašinskim Srbima kačarima (u Kolašinu su zaista mnogi kačari):

-Fis Škijet e Kolašinit:

-Beriši (30 k., S·v. Nikola) su došli posle Prenkpalja.

-Kpistović (1 k.). Ne slavi i ne pripada nikakvom fisu: ded Mateja mu je bio iz Dubrovnika, odakle je pobegao zbog ubistva.

ARBANASI MUSLIMANI:

-Čolaci (9 k.) su samo ogranak katoličkog roda Kadrhana. Do oko 1925. među sobom su se držali kao bliski srodnici, a otada se žene Čolaka kriju od Karhana.

CIGANI—ROMI:

Svega 5 k. muslimanskih Cigana-Roma.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Zjum Has (Prizren) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Krajk, opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Opšti podaci o selu.

Po predanju, selo je nekada bilo u polju na desnoj strani Belog Drima, pa se premestilo na svoje današnje mesto zbog kuge.

Mahale y selu zovu se: Dać, Prviz i Lik.

Glavni su potesi: Fuša nder Katun (Fusha nder Katund), Fuša nder Drin (F. nder Drin, Njiva preko Drima), Limaja, Rraja (Rraja, koren), Rezine (šuma), Gropa Fušes (Gropa e Fushes), Brinja n Rezine (Brinja ne Rezime) i dr.

Godine 1940. u selu su bile sveta 43 muslimanske - arbanaške kuće.

Poreklo stanovništva.

-Hoti: rod Prviz–Perviz (12 k.) su došli prvi, i to kao katolici od Skadra.

-Gaš: rod Lik (14 k.).

-Bitiči: rod Deč (12 k.).

-Beriši: rod Samahod (2 k.).

-Šalja (3 k.).

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Krajk (Prizren) appeared first on Poreklo.

ROĐEN:  4. januara 1948. u Zagrebu

RODITELJI: Otac mi se zvao Rajko Tanasković (1917-1984). Rođen je u selu Preljini, kod Čačka. Završio je podoficirsku školu u Sarajevu pre Drugog svetskog rata, od početka ustanka 1941. učesnik NOB, a posle rata visoki oficir JNA,  penzionisan 1977. godine u činu general-pukovnika. Posle penzionisanja bio komandant Glavnog štaba Teritorijalne odbrane SR Srbije i član Saveta federacije. Bavio se vojnom naukom i bio prvi doktor vojnih nauka u SFRJ posle Josipa Broza Tita, kome je doktorat dodeljen kao počasni; autor većeg broja studija iz oblasti vojnih nauka, od kojih su najpoznatije Pitanja partizanskog ratovanja (1961) i Štabovi u ratu i miru (1972). Majka mi se zvala Ines Veslaj (Wesley) Tanasković (1920 - 1979), rođena je u Sremskoj Mitrovici, diplomirala je medicinu u Zagrebu i odbranila doktorsku disertaciju iz oblasti fiziologije, bila je pukovnik JNA, načelnik Instituta za vojnomedicinsku dokumentaciju i informatiku VMA, postavila je jugoslovenski sistem naučne informatike u oblasti biologije i medicine, autor je većeg broja naučnih studija iz ove oblasti; radila je na uvođenju naučne informatike u svetu, sarađivala sa Uneskom i jedno vreme bila Predsednik Saveta Univerziteta UN u Tokiju. Bila je redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

KRSNA SLAVA: Sveti Đorđe (Tanaskovići). Majčina familija katolička.

POREKLO PO OCU:  Deda po ocu zvao mi se Velimir, a baba Zagorka (dev. prezime Majstorović), bavili su se zemljoradnjom; pradeda po ocu zvao se Sreten, bio je zemljoradnik i učesnik Prvog svetskog rata.

POREKLO PO MAJCI: Deda po majci zvao mi se Ljudevit Veslaj (Wesley), (1884- 1947), bio je poreklom iz Hrvatske Kostajnice, a živeo je u Sremskoj Mitrovici; diplomirao je na hidro- i elektro-smeru Tehničkog fakulteta u Gracu; bio je 1914. godine mobilisan u vojsku Austrougarske monarhije, ali se razboleo, nije učestvovao u borbama na frontu, već je kao hidroinženjer radio na regulaciji reke Save; iz rata je izašao sa činom rezervnog kapetana. Posle rata premešten je u Sremsku Mitrovicu, gde je nastavio da radi na regulaciji Save i pritoka i odvodnjavanju poljoprivrednog zemljišta; bio je direktor sremske Vodne zajednice, većinski vlasnik mitrovačke električne centrale i krupan poljoprivredni proizvođač. Posle rata je uhapšen i osuđen na 15 godina strogog zatvora kao "saradnik okupatora", a celokupna imovina mu konfiskovana; sudski je rehabilitovan 2010. godine.
Pradeda po dedi zvao se takođe Ljudevit Weslay, bio je restorater i građevinski preduzimač, a jedno vreme i predsednik opštine Hrvatska Kostajnica. Prababa po dedi zvala se Amalija, rođena Ferderber.
Baba po majci zvala se Ivanka Veslaj (Wesley), rođena Kuzmić (1896-1973); bila je domaćica. Ivanka je bila ćerka Matije (umro 1928) i Olge Kuzmić, rođene Ajhmajer (Eichmayer). Matija Kuzmić bio je predsednik suda u Sremskoj Mitrovici i član Stola Sedmorice, vrhovnog suda u Zagrebu. Porodica Kuzmić potiče iz Hrvatskog Zagorja i pripada starohrvatskom "šljivarskom" plemstvu (Kuzmić-Jakuševec Gornje Radešićki), dodeljenom 1243. godine od strane ugarskog kralja Bele IV posle neuspešne tatarske opsade utvrđenog grada Kalnika, u koji se bio sklonio, kao nagrada za pomoć koju su mu meštani okolnih sela tokom opsade pružili.

PORODICA: Moja supruga zove se Vesna Tanasković, rođena Perović; otac joj je bio poznati glumac Slobodan Cica Perović (1926-1978). Naša deca: Marko (rođ. 1979), Jelena i Marija (rođ. 1988); sestra mi se zove Stanka Tanasković (rođ. 1957).

BIOGRAFIJA: Osnovnu školu i Klasičnu gimnaziju završio sam u Beogradu, a na Filološkom fakultetu diplomirao orijentalnu filologiju (1966); od 1972. do penzionisanja (2018) bio sam saradnik, a potom nastavnik (od 1988 redovni profesor) na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta. Doktorirao sam 1979. godine tezom "Arapski jezik u savremenom Tunisu - diglosija i bilingvizam". Od 1995. do 1999. g. bio sam na dužnosti ambasadora SFRJ u Turskoj i (1998-1999) u Azerbejdžanu, od 2002. do 2008. pri Svetoj Stolici (u Vatikanu) i pri Malteškom viteškom redu, a od 2015. do 2018. g. obavljao sam dužnost stalnog predstavnika Srbije pri Unesku. Član sam Evropske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka Republike Srpske, kao i Naučnog društva Srbije. Odlikovan sam, pored ostalog, Ordenom Svetog Save drugog reda, sretenjskom Zlatnom medaljom za zasluge, Zlatnim beočugom KPZS, Izuzetnom Vukovom nagradom, kao i Ordenom Velikog Krsta reda Pija IX i Ordenom Velikog krsta Malteškog viteškog reda za vojničke zasluge. U Ministarstvu spoljnih poslova dodeljena mi je počasna titula prvog "Doajena srpskog elitnog diplomatskog ešalona sa lentom".

IZVOR: Prof. dr Darko Tanasković za portal Poreklo

The post Poreklo prof. dr Darka Tanaskovića appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Đonaj (po knjizi Đone), opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Po predanju, selo je nekada bilo kod Tupca, pa se sklonilo od Drima, jer su dole mnoto umirali: nijedna kuća nije mogla da opstane (malarija?). Zemlju su i dalje zadržali.

Starine u selu.

Po šumama oko sela ima ostataka Od zidina, ali o njima ništa ne znaju. Jedno mesto u šumi zove se Dodaj (rodovsko ime) i poznaju se kućište i negdašnje njive: tu je bilo neko selo. Kod jedne vodenice, po kazivanju katolika iz Zjuma, ima mesto koje se zove Kiša e Katarine, crkva sv. Katarine. Neko crkvište ima i na mestu Gedže: katolici vele da je tu bila njihova crkva. Zna se da je selo stradalo od kuge, ali ne u tolikoj meri kao susedna sela.

Zemlje i mahale u selu.

Glavni potesi y selu zovu se: Kolešija, Bakaražda, Rasa, Karadoza, Kodra Škozes, Arat e Reja (nove njive), ljaka, Vinograd, Livade Gigočit, Grubza. Mahale u selu su: Brec, Ćoć i Mala epr.

Ime sela.

Priča se da je ovde bilo pusto mesto i da se najpre naselio neki katolik Arbanas Đon, i po njemu se prozvalo selo. Đonov brat se naselio u Zjumu. Docnije su dolazili i drugi, i selo se namnožilo. I sami muslimani u selu priznaju da su im preci bili katolici, a kod katolika u okolnim selima se priča da su oni prešli na islam zbot zuluma.

Godine 1940. bile su y selu 122 kuće muslimana - Arbanasa.

Poreklo stanoništva.

-Hoti: rod Uzun (1 k.). Smatraju se najstarijim rodom i kućom y selu (Špija Uzunit). Mnogi su se od te kuće odvojili i iselili: kuća dođe do 25 čeljadi, pa se smanji, ali se ne dele u selu, jer iz sela ode koji se odeli. Bilo ih je i u Sofiji.

-Bitiči —Kriezi, koji se dele na rodove:

-Ćoće i:

-Smaile, (svega 31 k.), davno su došli kao katolici od Skadra. Namnožili su se tek od pre 110 godina: predak Rustem je imao samo dva sina: Sulja koj-i je imao tri, i Mustafu koji je imao šest sinova. Starac Rušit (68 godina 1940) nabraja sve svoje pretke: Zejnel — Fejza — Mustafa — Rustem — Džema — Hasan — Ram. Svi ti, kao i još tri dalja pretka, bili su y Đonu. –

-Kabaš i: rodovi:

-Hoda i:

-Ljuša (svega 39 k.).

-Š a lj a: rodovi:

-Totaj i:

-Jaha (svega. 45 k.).

-Marina-Morin: rod:

-Cika (6 k.).

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Đonaj (Prizren) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Mazrek, opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Ime sela.

Selo nosi ime po mestu porekla svojih glavnih stanovnika. Jedna mahala u selu zove se Karavida, a tako se, po predanju, nekada zvalo čitavo selo.

Zemlje i šume.

Glavni potesi u selu zovu se: Miraša, Nerfuša (Ndérfusha), Plumza, Zogt, Sejište, Brinja Nošeci, Kocej.

Ostali podaci o selu.

Godin 1940. u selu su bile 33 muslimanske - arbanaške kuće.

U ovom selu se ne vodi mnogo računa o plemenskoj (fisovskoj) pripadnosti. Sem za Duragvake, za ostale nije moglo da utvrdi kojim fisovima pripadaju.

Poreklo stanovništva.

-Tsač: rod Duravak (8 k.) su iz mesta Mazreka u Tsaču.

-Karavid (13 k.).

-Đaran (5 k.).

-Amelj (7 k.).

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Mazrek (Prizren) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Kojuš (po knjizi Kojuša), opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Opšte napomene i isorija sela.

Arbanasi izgovaraju ime sela i kao Kajuš. Veruje se da je selo naseljeno pre nego selo Mazrek.

Priča se da, je blizu Kojuše bilo selo Koba, koje je kuga pomorila. Pošto su ljudi pomrli, ostala je samo mahala Kojuša. U Kobi ili Kobaju, kao i na mestima Škenez (arb: ruj) i Leš, stoje zidine od kuća. Isto i na: mestu Bozboč između Kojuše i Mazreka.

Godine 1940. bilo je u selu 15 muslimanskih - arbanaških kuća.

Poreklo stanovništva.

-Fis Beriši. Prvi su došli u selo rod:

-Hazer (4 k.), a istom fisu pripadaju i rodovi:

-Ćon ili Ćuna. (7 k.) i:

-Hajdar (1 k.).

-Fis Tsač: rod:

- Kuka (2 k.).

Velika zadruga:

-Asan Sulja Alilović (1 k.) je verovatno od fisa Hota.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Kojuš (Prizren) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Planeja, opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Potesi i mahale u selu.

Imena nekih potesa u selu: Panor (Ponor), Hamza, Breg,Bonrosva (šuma), Travšta (šuma), Duškaja.

Maxale u selu su: Mala Šin Đerč ili Male Šehit, Mahala Vorfs, Mahala Biri, Mahala Kasove i Mala Maljok.

Džamija je na mestu „Brekti“ na sredini sela.

Godine 1940. bilo je u selu 45 musl. arbanaških kuća.

Poreklo stanovništva.

-Fis Tsač: rod:

-Čekići (2 k.) se smatraju najstarijim rodom u selu, pored izumrlih Šahina.

Ostali rodovi od Tsača su:

-Vorf (14 k.) i:

-Biri (4 k.).

-Fis Marina, rodovi:

-Šinđerč (15 k.),

-Kasov (4 k.) i:

-Ćabrat (2 k.) Neki od Šinđerča izgovaraju to ime kao Šiđeć, svakako stoga što im je prvi oblik (koji znači: sv. Đorđe) neprijatan, jer odaje hrišćansko poreklo. Već četiri kolena, a možda i više, u njih je nasledno zvanje šeha nakšiskog reda u seoskoj tekiji. Rod Kasov ili Kasoli došli su verovatno sa Kosova.

-Fis Krasnići: rod:

-Maljok (4 k.) su došli sa Kosova, gde imaju svojih rođaka, kao i u Turjacima u Podrimi.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Planeja (Prizren) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Miljaj (po knjizi Mila), opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Opšte napomene.

Veruju da je selo starije od Planeje, tj. da su preci današnjih arbanaških stanovnika ovota sela došli pre nego oni u Planeju. Rod Stajk živi odvojeno od ostalih, y mahali Stajk, koja je bliže Drimu.

Godine 1940. bilo je y selu 14 muslimanskih - arbanaških kuća.

Poreklo stanovništva.

-Fis Marina, rodovi:

-Nina (5 k.). Imaju ogranak i u Lukinju.

-Stajki (4 k.) su poreklom iz Malesije.

-Raško (5 k.). Vode poreklo od nahočeta, pre četiri ili pet pojasa, koje je neki iz sela našao kod Skadra, doveo ga u selo, pa ga posle oženio i dao mu zemlju. Ne zna im se fis.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Miljaj (Prizren) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Gorožup (po knjizi Gorožupa), opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Opšte napomene o selu.

U Žuru sam slušao da je oko 1932. umrla u Gorožupi baba koja je još bila pravoslavna. Danas u selu žive samo muslimani Arbanasi. Prilikom povlačenja državne granice 1912. godine jedan deo sela ostao je u Arbaniji: to su mahala i rod Nenada, i oni se smatraju najstarijim rodom u selu.

Godine 1940. bilo je u selu 25 muslimanskih - arbanaških kuća.

Poreklo stanovništva.

-Fis Kriezi, rod:

-Bin (7 k.), koji su došli iz Malesije, i tou grupi. Ostali su dolazili pojedinačno.

-Fis Beriši,  rod:

-Tjec ili Tojec (4 k.) i rod:

-Krhan — Karhan (4 k.). Karhani smatraju da su im katolici Karhani u Zjumu rod, ali ovi to odbijaju.

-Fis Krasnići, rod:

-Jolič ili Jelić (3 k.).

-Fis Morina, rod:

-Tana (3 k.).

-Fis Šalja, rod:

-Martin (4 k.).

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Gorožup (Prizren) appeared first on Poreklo.

Arnajevo, Barajevo, Baćevac, Beljina, Boždarevac, Veliki Borak, Vranić, Guncati, Lisović, Manić, Meljak, Rožanci i Šiljakovac

The post Barajevo i okolna sela appeared first on Poreklo.

Banjica, Beli Potok, Jajinci, Kumodraž, Rakovica, Zuce, Pinosava i Ripanj, Bošnjaci i Brđani

The post Voždovac i okolna sela appeared first on Poreklo.

The post Gradska opština Vračar appeared first on Poreklo.

Begaljica, Boleč, Brestovik, Vinča, Vrčin, Grocka, Dražanj, Živkovac, Zaklopača, Kaluđerica, Kamendol, Leštane, Pudarci, Ritopek i Umčari

The post Grocka i okolna naselja appeared first on Poreklo.