PIŠE: Saradnik portala Poreklo Radovan Sremac

Erdevik je najveće selo u opštini Šid. Prvi put se pominje u papskim dokumentima 1330. godine a potom ponovo 1351. godine. Postojao je tokom većeg dela turske vlasti u Sremu, sve do tatarske najezde 1664. godine kada je postradao. U toku rata 1683-1699. godine Erdevik je kompletno zapusteo. Nakon karlovačkog mira započinje novo naseljavanje sela. Zabeleženo je da je 1701. godine kompletno stanovništvo Novog sedla i Seleuša naselilo zapusteli Erdevik. Već 1702. godine za selo je zabeleženo da ima preko 100 kuća, da je stanovništvo došli sa raznih strana: Panonija, Beograd, Bugarska, savska obala, i da su svi pravoslavni. Isti izvor navodi da meštani Turcima nisu plaćali ni travarinu ni devetinu. Poslednji vlasnik sela je bio Ramad-aga iz Beograda, kome su plaćali svaku vrstu desetine, oku i po maslaca, voz sena i voz drva godišnje po kući. Erdevik se veoma brzo razvijao pa je već 1719. godine imao 124 domova, a 1787. godine 283 doma od kojih su svi bili srpski pravoslavni osim jednog koji je bio rimokatolički. Tokom 1828. godine u selu je bilo 369 domova, od čega 111 stanara i 14 podstanara. Bilo je 979 osoba starosti između 18 i 60 godina, zatim 22 zanatlija i 4 trgovca. Meštani su uživali 220 kosa livada, a posedovali su 296 bikova, 173 junice, 78 sterilnih krava, 162 volova za vuču, 643 konja, 305 ovaca i 761 svinju. U drugoj polovini 18. veka u Erdeviku se naseljavaju rimokatolici, tokom prve polovine 19. veka Jevreji, a sredinom 19. veka i Slovaci evangelici. Selo danas ima četiri groblja i tri crkve, dok je objekat sinagoge nakon rata prepravljen u stambenu kuću. Srpska pravoslavna parohija u Erdeviku, prema dostupnim podacima, ima najstarije sačuvane matične knjige od svih pravoslavnih parohija u Sremu  - od 1754. godine.

(podaci preuzeti iz knjiga u rukopisu „Pravoslavno stanovništvo Erdevika“ i „Popisi stanovništva sela Opštine Šid 1719-1906“)

The post O stanovništvu Erdevika appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Brekovac, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Starine u selu i istorijat.

Na Kodra Vorave (Kodra e Vorrave, Grobljansko Brdo) ima neko staro muslimansko groblje. Ništa se ne zna o tim negdašnjim muslimanima. U tursko vreme u selu su bile sve čivčije: samo su se Spaći bili otkupili od begova, u poznije tursko vreme.

U selu je 1940. bilo 18 katoličkih i dve muslimanske - arbanaških kuća i 26 naseljeničkih, svega 46 kuća.

Poreklo stanovnišva.

ARBANASI KATOLICI.

-Aršići (2 k.) su Malisori.

-Komani (4 k.).

-Spać (6 k., Dan nalaska krsta, Shén Kryqi, y maju). Jedna porodica je došla y novije vreme iz Arbanije.

-Čeljza (3 k.): opširnije u opisu Moglice (Kčira).

-Tsač (1 k.).

-Mrtur (1 k.) su došli iz Rakoca.

-Kabaš (1 k.) su došli iz Arbanije.

ARBANASI MUSLIMANI.

-Tsač (2 k.). Oko 1880 prešli su na islam Adži Avdul Jetiš i brat mu. Otac im je umro kao katolik i sahranjen je y vogovskom katoličkom groblju, a majka im je i 1940. bila živa kao katolikinja.

SRBI NASELJENICI.

-Đyrići (1 k.) iz Prizrena.

-Slavkovići (3 k.) iz Polimlja.

-Dragićevići (1 k.) iz Pipera.

-Labani (1 k.) iz Polimlja.

-Elezovići (1 k.) iz Banjana.

-Vlahovići (2 k.) od Kolašina.

-Milatovići (3 k.) iz vražegrmske opštine.

-Marsenići (2 k.) iz Marsenića Rijeke.

-Vukmanovići (1 k.) iz Podgora y Crmnici.

-Vukićevići (1 k.) iz trepačke opštine.

-Kostići (2 k.). iz Prebreze u Toplici.

-Kostići drugi (1k.) iz Sibnice.

-Petričevići (2 k.) iz Meteriza.

-Sybotići (1 k.) iz Ledenica y Boki.

-Miličkovići (1 k.) iz Ubala u Piperima.

-Glavani (1 k.) iz Hercegovine.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Brekovac (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Vogovo, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Starine u selu.

U selu ima staro hrišćansko groblje sa crkvištem. Tu je podignuta nova katolička crkva sv. Marka., a kažu da je i negdašnja crkve bila posvećena sv. Marku.

Ima u selu Vorret e Kruashqvet ( Svatovsko groblje), neko veliko groblje, gde su, po predanju, sahranjeni dvoji svatovi koji su se susreli i izginuli, pošto su se pobili u svađi koji će koje pre da propuste putem.

Ostali podaci o selu.

Katolici su prvobitno bili čifčije. Već u tursko vreme neke porodice su imale svoju zemlju.

U selu je bilo 1940. godine 10 katoličkih i 6 muslimanskih - arbanaških i 9 srpskih naseljeničkih, sveta 25 kuća.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI KATOLICI.

-Komani (9 k.) su poreklom Malisori. Nisu Fande, iako su pripadali barjaku u Puki.

-Kabaš (1 k.).

ARBANASI MUSLIMANI.

-Komani (4 k.), ogranak već pomenutih.

-Čeljza – Čeljzur (2. k.), ogranak Kčira.

SRBI NASELJENICI.

-Stojkovići (1 k.) iz Trešnjeva y Trepči.

-Stojanovići (1 k.) iz Trepče.

-Đurovići (1 k.) iz Svibne u Piperima.

-Mišlići (1 k.) iz Balabana y Donjoj Zeti.

-Marovići (1 k.), takođe iz Balabana.

-Ivančevići (1 k.), takođe iz Balabana.

-Popovići – Čičkarići (1 k.) iz Štitare u Sokolskoj opštini.

-Popovići drugi (1 k.) iz Rijeke Piperske.

Među naseljenicima je bila i porodica:

-Šorbajića Nikole (1 k.), koji je rodom Arbanas iz Rogova, rođen 1880, a došao 1930. iz Bara (u Crnoj Gori), gde se pokrstio.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Vogovo (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Žub, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Postanak i ime sela.

Verovatno su selo osnovali, odnosno obnovili, doseljenici iz sela Žuba u skadarskoj okolini i oni mu dali to ime. Danas u selu nema stanovnika poreklom iz tog mesta: to je stoga što je selo bilo čiflik, pa se stanovništvo često smenjivalo.

Priča. se, inače, da je selo vrlo staro, najstarije u tom delu Hasa, i da je nekada bilo. veće: pojedine porodice ga brzo napuštaju zbog slabe zemlje. Iz Žuba je poreklom sadašnje muslimansko bratstvo Žub u Đakovici.

Starine u selu.

Na mestu Guri Zi (Crna Stena) ima nekih starih temelja. Priča se da je tu bio Lekin grad. Još se priča da je u vreme dok je u Žubu bio grad, pod Maja Kraljices bio Bunar Majes Kraljices, na arbanaššoj strani, ali sada u selu ne znaju ništa o toj kraljici.

Ostali podaci o selu.

Godine 1940. y selu su bile 4 katoličke arbanaške i 4 srpske naseljeničke kuće, svega ih 8.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI KATOLICI.

-Čeljza. (3 k, Sv. Pavle) su došli oko 1800—1810. Jedan od njih, koji se iselio y Vogovo (Smail Asan), prešao je na islam, i to radi imanja.

-Komani ( 1 k., letnji Sv. Nikola) su iz Komana kod Ćerata na Drimu.

SRBI NASELJENICI.

-Vukovići (1 k.) iz Donje Zete.

-Nikčevići (1 k.), takođe iz Donje Zete.

-Miličkovići (1 k.) iz Petrovića u Piperima.

-Marići (1 k.).

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Žub (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Firza, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Starine u selu.

Selo je staro i u njemu ima nekoliko starih muslimanskih grobalja. A doskora su u selu bili samo katolici Arbanasi, i to svi čifčije, usled čega u selu i nema starijeg stanovništva.

Istorijat sela.

Priča se da je nekada ovde bilo veliko selo i naviše gde je sada šuma. Ima šuma Fuša Mulinit (Vodeničko Polje) i u toj šumi, na Guri Keč (Zli Kamen), ima zidina od kuća.

Vredno je ovo predanje: za vreme rata 1877/1878 učestvovali su, na turskoj strani, Arbanasi iz Firze, Moglice, Rače i drugih okolnih sela kao narodna vojska. Negde u Prokuplju ili Kuršumliji jedan njihov odred smestio se i proveo dva meseca u kući jednog Arbanasa muslimanina.. U kući je bio starac koji se već jedva dizao sam. Uoči sv. Nikole ti vojnici uzeli da prave sveće. Pitao ih starac odakle su. A kad su mu rekli da su iz Đakovičke Nahije, on im rekao: „Pitam vas za selo“.  Kad su mu kazali iz kojih su sela, a bio je među njima i jedan iz Firze, onda on njega pitao šta ima: na mestu Ćurkaj u Firzi. Vojnik mu odgovori: Šuma. Starac, pomuslimanjeni katolik, ispriča onda da se on rodio u Ćurkaju, gde je tada bilo 35 kuća. Kad je njemu bilo osam godina, onda su se odatle svi iselili, jer su bile nastale teške zime, a drva bila daleko y Paštriku pa ih nisu mogli ni kolima ni saonicama da dovlače.

Pričao im je da je tada u Godenu, Pruši i Đurdini bilo po 40–50 kuća i pitao ih za razne izvore i česme u Firzi i okolini, za koje oni nisu znali.

Ime i ostali podaci o selu.

Ime selu su dali Arbanasi: „firza“ na arbanaškom znači paprat.

Godine 1940. bilo je u selu 14 kuća katoličkih - Arbanasa i 16 kuća. Srba naseljenika, svega 30 kuća.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI KATOLICI:

-Bisak (2 k., Mala Gospođa) su prave Fande i došli su u Firzu oko 1890. godine.

-Đuđe (3. k., Cv. Jovan Krstitelj) su takođe Fande.

-Spać (1 k.) i:

-Bliništ (1 k.) došli oko 1895. iz Damnjanske i Kovačke opštine. Bliništi slave Sv. Krst.

-Kušnini (1 k., Mala Gospođa).

-Gojani (1 k., Mitrovdan) su došli oko. 1895. iz sela Gojana u Miriditima.

-Kaćinar, rod IIItuf (1 k., Mala Gospođa kaćinarska). Domaćin došao kao siroče iz Podrime svom ujaku.

-Krasnići (3 k., Sv. Petar) su došli iz Fšaja oko 1905. godine.

-Aršići (1 k.) su došli iz Streočke opštine.

SRBI NASELJENICI:

-Jovanovići (2 k.) iz Sr. Kopita u Kosovom Lugu.

-Miloševići (1 k.) iz Lijeve Rijeke.

-Slavkovići (1 k.) iz Luga u Polimlju.

-Đekići (1 k.) iz Kralja.

-Miličkovići (1 k.) iz Petrovića u Piperima.

-Markovići (1 k.) iz Lece u Jablanici.

-Matovići (1 k.) iz Jašovića u Šekularu.

-Šarganovići (1 k.) iz Bjelica.

-Bracanovići (1 k.) iz Bjelica.

-Vujovići (3 k.), takođe iz Bjelica.

-Becići (1 k.) iz Svibne u Piperima.

-Jovićevići (1 k.) iz Riječke nahije.

-Jovanovići (1 k.) od Danilovgrada.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Firza (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Moglica, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Postanak sela i istorijat.

Selo je bilo, u tursko vreme, čiflik, pa mu se, stoga, stanovništvo često smenjivalo. Samo u devet arbanaških kuća su 1940. godine bili domaćini koji su se rodili u Moglici, a domaćini svih ostalih su bili rodom iz raznih mesta u okolini.

Priča se da su do pre dve stotine godina u selu bile samo dve ili tri kuće: kuća Nikol Nu Šalje (najstarija) i kuća Sulj Meme. Ti drugi su bili došli docnije sa Kosova. Od potomstva Nikole Nua je porodica Pašk Nikol Šalje u Rači, a od Sulj Meme su potomci u Dolju i Zidu Sadik–age. Sulj Mema je bio od Kušnina.

Godine 1940. u selu su bile 24 katoličke - arbanaške i 6 srpskih naseljeničkih, svega 30 kuća.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI KATOLICI:

-Kušnin (10 k., Mala Bogorodica). Pojedini domaćini su rodom iz Arbanije, Kušnina, Janoša i dr.

-Šalja (2 k., Sv. Nikola): jedna porodica je došla u novije vreme.

-Oroši (2 k., Cv. Lazar).

-Đuđa (2 k., Cv. Jovan u jesen, Usekovanje). Jedna porodica je došla iz janoške opštine.

-Spać (1 k., Sv. Lazar), doselješg iz novačke opštine u Podrimi.

-Bliništ (1 k., Sv.. Rok), doseljeni iz Budisavaca, samo su ogranak Spaća.

-Kčira (2 k., Spasovdan): jedna porodica je došla iz janoške opšine, a druga iz gornjosrbičke. Svi Kčire vode poreklo iz Škrelja, a iz Kčire vode poreklo Čeljza. O poreklu Čeljza pričaju ovo: još dok su svi bili zajedno, čobani bili na planini. Domašari ši ne pošalju brašno, a čobani njima ne pošalju mrs. Stoga se zavade i podele i tako ostanu. Oni što su dobili planinu morali su da krče i otuda im ime (čeljza = krčevina).

-Žđin (1 k., Sv. Petka).

-Domđon (1 k., Sh Maria e mwjit) su došli iz Podrime, iz novačke opštine.

-Typasaka (1 k.) su noviji doseljenici iz Fana u Arbaniji.

Porodica:

-Nikol Kolj Marko, bez muških članova, doseljena iz Trakatšća, a Nikol bio rodom iz Arbanije, iz roda Sulaaj u fisu Spać.

SRBI NASELJENICI:

-Mihailovići (1 k.) iz Spuža.

-Milunovići (1 k.) iz Seoca u Piperima.

-Kneževići (1 k.) iz Zagrada kod Nikšića.

-Vukovići (1 k.) iz Svibe u Piperima.

-Ivančevići (1 k.) iz Blizne u Piperima.

-Vušovići (1 k.) iz Bršna u opštini Župe Nikšićke.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Moglica (Đakovica) appeared first on Poreklo.

PIŠE: Saradnik portala Poreklo Radovan Sremac

Do sada sam bezbroj puta čuo pohvale pojedinaca kako imaju rodoslove svojih porodica unazad 300-400 godina, pa čak i znaju odakle su im preci sa Čarnojevićem tačno došli (uz obavezno navođenje mesta sa područja Kosova i Metohije, Crne Gore ili Like itd). Posle 22 godine bavljenja genealogijom ja nisam uspeo da izađem iz 18. veka i pored brojnih matičnih knjiga i popisa kojima područje bivše Austrougarske obiluju. Kada pitam te osobe kako su uspeli da otkriju toliko predaka, kažu mi da se u nekom turskom defteru u nekom selu, gradu ili području pominje njihovo prezime i to je dokaz za poreklo.

U vreme Vojne granice (a i kasnije) kuće/domovi u jednom mestu su označavani rednim brojevima koji su počinjali najčešće od kapetanske kuće (ako je u pitanju granica) ili od opštine (u civilnoj upravi). Nikad se nije duplirao broj doma, on je jedinstven. Ukoliko je neko mesto bilo višenacionalno, onda je pored glavnog redosleda brojeva koje je vodila država, parohija/župa po istom principu vodila i svoje interne brojeve domova svojih parohijana/župljana, i oni se razlikuju od zvaničnih državnih brojeva. Brojeve domova, brigu o deobama zadruga itd. u ime države na prostoru Vojne granice vodile su vojne vlasti, a od 1873. godine Petrovaradinska imovna opština. U Granici su vođeni detaljni i precizni spiskovi vojnika-graničara za svaki dom. Za svako mesto je bilo propisano koliko vojnika iz koliko domova treba da obezbedi. U izuzetnim slučajevima je dozvoljavano da se jedan dom ugasi i ostane bez ljudi. Uglavnom je neki bračni par, pojedinac ili pojedinka, u situaciji da nema naslednika, usvajao dete ili decu ili puštao u kuću neku drugu porodicu. Ta deca i ta druga porodica su najčešće uzimali prezime, pa čak i krsnu slavu, gazde. Nekad su zadržavali svoja prezimena, ali su dobijali nadimak-špicnamet po gazdinom prezimenu. Nekad se gazda bez žene i dece ponovo ženio udovicom sa decom i njima davao svoje prezime. Dakle, u svim ovim slučajevima dolazi do prekida krvne loze u toj kući pod tim prezimenom. Od tog momenta možemo da govorimo o baštinicima prezimena, ognjišta i krsne slave, ali ne i o porodičnoj lozi i direktnim precima/potomcima. Ovakve situacije su bile relativno česte o čemu svedoče i matične knjige, ali i domovni protokoli.

Veoma čest i velik problem u genealogiji jesu prezimena. Po meni možda i najveći problem. Poznato je da Srbi kao narod uglavnom nisu imali stalna prezimena (čast izuzecima). Kod Srba je uvek bilo znamenitije lično ime nego prezime, o čemu svedoče, na primer, nazivi ulica: Karađorđeva, Sv. Save, Kneza Miloša, Gospodara Vučića itd.Dakle, u srpskoj kulturi su bitnija lična imena od prezimena. Dolaskom na prostor Habsburške/Austro-ugarske monarhije, Srbi pod pritiskom državne administracije polako počinju da uzimaju stalna prezimena. Prezimena su dobijali i uzimali ili po imenu svog oca ili dede, ili kućnog starešine koji im ne mora biti direktni predak, ili po zanimanju, zatim po nekoj ličnoj osobini ili po mestu odakle su se doselili itd. Međutim to je išlo toliko polako da je krajem 18. veka Beč doneo naredbu da Srbi moraju konačno da uzmu stalna prezimena. Do tada su se prezimena, u velikom broju slučajeva, menjala od generacije do generacije. Šid se može uzeti kao odličan primer za ovakve studije budući da su matične knjige šidske parohije kompletno sačuvane od 1762. godine, uz to i prepisane, analizirane i publikovane. Iz njih se može uočiti da su neke porodice menjale prezime čak do početka 19. veka. Lep primer toga je porodica akademskog slikara Save Šumanovića. Njegov najstariji poznati predak Konstantin se tokom druge polovine 18. veka pominje pod prezimenom Popović što je prezime njegovog očuha Vasilija Popovića. Konstantinova deca su u matice upisana pod prezimenom Vajić/Vajin (po imenu Vasilije/Vaja), a tek od početka 19. veka se pominju kao Šumanovići. Drugi primer je današnja porodica Mihajlović. Najstariji pouzdano utvrđen predak je Stanoje Brucić, njegova deca su nosila prezimene Stanojevi(ić), a u 19. veku se pojavljuje prezime Mihajlović uz sporadično korišćenje nadimka Brucić. Kao treći primer navešćemo porodicu Ubavić čiji je nadimak Žižić. U najstarijem popisu Šidu iz 1722. godine među udovicama je navedena Ubava, Žižina udovica. Dakle može se pretpostaviti da su Ubavini potomci uzeli prezime po njenom imenu a lokalni nadimak dobili po očevom imenu. Svi ovi oblici prezimena su korišteni u zvaničnoj crkvenoj i državnoj administraciji. Većina šidskih prezimena iz 19. i 20. veka se javljaju kao lična imena tokom 18. veka, od kojih su, verovatno, i nastala. Možemo da zamislimo koliko je tokom prve polovine 18. veka u Šidu, naselju sa 200 kuća, bilo, na primer, Vasilija i Jovana i koliko je porodica Vasić/Vasilić i Jovanović nastalo od tih imena! Za neka šidska prezimena se može pretpostaviti kako su nastala: po poreklu - Mostarlić, Presečković, Sitničić, Kovinčić; po zanimanju - Kovačević, Piromanski („birmanac“), Knežević, Popović, Barjaktarević, Bašičević, Ćurčić, Čizmić; po fizičkoj osobini - Brkić, Laketić; dok je najviše onih nastalih po imenu pretka. U arhivu Šidskog vlastelinstva iz 19. veka čuva se više potvrda kojima su Šiđani uz svedoke ili priloženu dokumentaciju, potvrđivali srodstvo sa dedom ili pradedom koji su nosili drugačije prezime.

Situacija u kojoj se Šid našao počevši od 1745. godine, kada je izdvojen iz Vojne granice i pripojen civilnoj upravi, prouzrokovala je velika migraciona kretanja. Tada je stanovništvu data mogućnost da ili ostanu u okviru Vojne granice preseljenjem u neko susedno mesto ili da ostanu u Šidu pod civilnom upravom. Velik broj porodica je napustio Šid i preselio se u okolna sela. Preostale porodice su podeljene, odnosno usitnjene su tadašnje zadruge, i njima su date kuće iseljenih porodica. To je donekle ublažilo ogromno smanjenje broja domova u Šidu. Sa druge strane, u Šid su se doselile porodice iz mesta u Vojnoj granici. Ovakvo stanje je dodatno zakomplikovala činjenica da su se neke porodice predomišljale i ponovo doseljavale u Šid ili ili ga napuštale. Nastala je veoma nepovoljna i teška situacija jer su se ove migracije nastavile narednih petnaest godina, sve dok ih austrijska vlast nije konačno obustavila zvaničnom zabranom 1759. godine.

Uzevši u obzir gore iznete podatke, danas je gotovo nemoguće utvrditi poreklo gotovo svih porodica pre dolaska u Šid. Srpske porodice vekovima mučene ratovima, glađu, verskim pritiscima, i generalno borbom za opstanak, svakako nisu usmeravale svoju pažnju ka očuvanju sećanja na poreklo. A ako i jesu, do danas se to uglavnom zaboravilo. Iz ličnog iskustva autora ovog teksta koji se više od 20 godina bavi genealogijom, može se reći da veći deo starog sremskog srpskog stanovništva nema sačuvanu tačnu predaju o poreklu i mestu življenja pre doseljenja. Sva predanja se svode na priču o ubistvu nekog Turčina zbog čega je porodica morala sa Čarnojevićem da beži u Srem. Istorija je odavno dokazala da se Čarnojevići Srbi gotovo uopšte nisu zadržali na području Srema nego su otišli dalje na sever. Srem su u kasnijim seobama u većoj meri naselili Srbi iz Like i Bosne, ali i drugih krajeva. Već 1702. godine za Erdevik je zabeleženo da su ga naselili Srbi „sa raznih strana: Panonija, Beograd, Bugarska, savska obala itd.“

Kao odličan primer genealoškog problema i situacije na koje se obavezno mora obratiti pažnja, uzećemo jednu porodicu iz pomenutog Erdevika. U domovnom protokolu iz 1849. godine za srpsku pravoslavnu parohiju erdevičku, u domu broj 25. navedena je porodica Mašić:

Mojsej Mašić, 48, drugobračni

supr: Teodosija, 48, drugobračna

det: Pava, 15

Julijana, 10

Marica, 8

pastorak Vuk, 25

Sava obratio se, 30, prvobračni

supr. Ljubica, 28, prvobračna

det: Ana, 7

Ekaterina, 6

Draga, 1.

Najpre, bez provere podataka u maticama ne možemo biti sigurni da li su Pava, Julijana i Marica ćerke navedene Teodosije ili Mojsejeve prve supruge.

Navedeni pastorak Vuk je verovatno sin Mojsejeve druge supruge Teodosije. Ali i ne mora biti jer je mogao biti i sin iz prvog braka Mojsejeve prve žene. Vukovo pravo prezime nam je ostalo nepoznato.

Pobratim Sava je očigledno „ušao“ u Mašićev dom, uzeo njegovo prezime i nastavio tradiciju doma i prezimena. Njegovo pravo prezime nije poznato. Budući da je starešina doma, Mojsej Mašić imao tri ćerke koje bi po udaji otišle iz kuće, on je verovatno morao nekog da pusti u kuću kako se ista ne bi ugasila. To je verovatno razlog bratimljenja sa Savom.

Ono što je ovde najveći problem, jeste što su i Vuk i Sava uzeli i zadržali prezime Mašić.

Možemo da zamislimo situaciju da nemamo ovaj zlata vredan domovni protokol, i da pravimo rodoslov samo iz matičnih knjiga. Dakle, u jednom momentu nam se pojavljuje u matici venčanih Vuk Mašić i Sava Mašić, a zatim i u maticama krštenih/rođenih njihova deca a i onda potomci do danas. Svakako, ni Vuka i Savu ne bi pronašli kao „Mašiće“ u matici rođenih/krštenih i, budući da se i to često dešavalo, pretpostavili bismo da je sveštenik jednostavno napravio propust prilikom upisivanja. Tada bi smo, da nemamo ove podatke iz domovnog protokola, prema godinama starosti, a znajući da su nekad razlike u godinama između prvog i poslednjeg deteta mogle biti i po 30 godina, mogli pretpostaviti da je Mojsej ili otac ili stariji brat Vuku i Savi.

Dakle, i ako smo sigurni da su naši preci živeli u jednoj kući koja se pominje u nekom popisu, porodični starešina te kuće naveden u popisu ne mora da bude i naš direktan predak. On je jednostavno najstariji muškarac u kući u tom momentu. Situaciju otežava i mogućnost da je naš predak, na primer starešinin bratanac, zatim i da nose isto ime, u popisu može da bude dve ili više kuća sa istim prezimenom, čak i jedna do druge, a koje nisu u krvnom srodstvu... Dakle, ima bezbroj situacija koje veoma komplikuju genealogiju i koje zahtevaju od nas veoma oprezan i detaljan pristup u istraživanju.
Ako bez domovnog protokola ne može da se razjasni ova komplikovana erdevička situacija od pre 100-150 godina, kako možemo biti sigurni za nešto od pre 500 godina kada je retko koja porodica uopšte imala stalno prezime? Na žalost, u ove zamke su se hvatali i neki istoričari u svojim radovima.

Ako na požutelom i crvljivom papiru matične knjige/crkvenog protokola ne piše "H sin od M i F" onda ne možemo reći da imamo rodoslov, nego samo pretpostavke. Ne možemo reći da su to naši krvni preci, nego nastavljači porodičnog prezimena ili samo tek samo slučajni prezimenjaci.

Na kraju krajeva, uvek postoji i onaj najčešće prećutkivani momenat, zbog kojeg samo možemo da se nadamo da su naše pra- i čukunbabe bile smerne i verne.

Iako su kao primeri u ovom tekstu uzeti samo Šid i Erdevik, situacija je gotovo identična u celoj Vojvodini. Maleno bačko selo Parage, koje ima sačuvane matične knjige i domovne protokole od 1744. godine, može biti odličan primer da se više-manje sve gore rečeno odnosi i na Bačku.

The post Genealoške zablude ili kako ne praviti rodoslov – primeri iz Srema appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Kusar (Po knjizi Kusari), opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Ime i postanak sela.

Na arbanaškom „kusar“ (od srpskog: gusar) znači: razbojnik, pljačkaš. Selo su, dakle, zasnovali ili obnovili neki pljačkaši, hajduci.

Starine u selu.

U selu su pećine Špela Kusarit i Špela Novakit (tj. Hajdučka i Novakova Pećina). Imaju neka stara groblja na tri mesta: Vorret e Hotit, Vorret e Arés Halitit (Groblje kod Halitove Njive) i Vorret e Gurishtes (Groblje kod Stene).

Ostali podaci o selu.

Godine1940. bilo je u selu 15 katoličkih - arbanaških i 7 srpskih naseljeničkih, svega 22 kuće.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI KATOLICI:

-Domđon (1 k.).

-Oroši (1 k.). U Kusare su došli iz Pjetršana.

-Kušnini (5 k.). Jedna porodica je došla nedavno iz Janoša.

-Spać - rodovi:

-Kimzor (1 k.) i:

-Bliništ (1 k.). Poslednji su došli iz Arbanije, u novije vreme.

-Beriši - rodovi:

- Rons (1 k.) i:

-Konaj (1 k.). Konaj su došli iz Smaća u damnjanskoj opštini, gde ih još ima i s kojima imaju istu slavu: nedelju pred Sv. Nikolu i Sv. Nikolu.

-Gojani (1 k.) su došli iz Gojana u Albaniji.

-Kaćinar (3 k.).

SRBI NASELJENICI:

-Kopitovići (1 k.) iz Goričana u Donjoj Zeti.

-Gogići (1 k.) iz Lijeve Rijeke.

-Asanovići (1 k.) iz Slatine u Vasojevićima.

-Lapušići (1 k.) su iz Lijeve Rijeke u Vasojevićima.

-Zorići (1 k.).

-Bakići (1 k.) iz Zabrđa (Kralje) u Vasojevićima.

-Baošići (1. k.).

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Kusar (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Petrušan (po knjizi Pjetršan)), opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Ime sela.

Opšte je uverenje, i u selu i u okolini, da je osnivač ovog sela bio Arbanas Pjetr Šan, pa se selo prozvalo po njemu. Inače, ime sela se izgovara. još i kao: Petrušani, Petrošani.

U samom selu nema potomstva od Pjetra Šana. Možda su njegovi potomci u Đakovici, gde imaju muslimani Pjetršani, za koje se tvrdi da su nekada bili katolici.

U tursko: vreme u selu su bile same čifčije.

Tip sela.

Selo se deli na mahale: Pjetršan i Ljugi Keč. Ima 18 kuća katolika - Arbanasa.

Starine u selu.

Blizu Pjetršana su mesta Kiša Račs i Kiša Doljit (vidi opis Rače i Dolja), a u samom selu je crkvina Kiša Pjetrušanit. Priča se da su je srušili „Turci“ i da je bilo groblje oko nje. Selo je stradalo i od čume.

Poreklo stanovništva.

-Rans (3 k.) od plemena Beriša su najstariji rod y selu. Došli su odavna iz Miridita, a ranije bili u Kusarima i dr. Slave Berišku Bogorodicu (Zoja e– Berishes).

-Đuđ (2 k., Sv. Jovan): jedna porodica je došla u novije vreme iz nekog sela, koje je sada u Arbaniji.

-Škoreti (4 k., Letnička Bogorodica).

-Suljaj (3 k., Sv. Lazar?) su Mirditi, fis Spać. Ima ih i u Osekpaši i y Gornjem Novom Selu.

-Domđon (1 k.) su došli u novije vreme iz nekog sela y današnjoj Arbaniji.

-Kčira (1 k., Spasovdan), takođe u novije vreme iz Arbanije.

-Oroš (1 k.). i:

-Kužnjin (2 k., Mala Gospojina, Zoja e Mérturit, Zoja e meram): jedna porodica. je došla iz Moglica a jedna iz nekot sela u Arbaniji.

-Spać (1 k.) su došli iz Brekovca, gde ih još ima.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Petrušan (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Dolj, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Opšti podaci o selu.

Samo jedna mahala u selu ima svoje naročito ime: Ljugi Vaut (Lugi i Vaut). Kroz selo teče potočić Dolica, u kom je nekada bila Kiša Doljig, doljska crkva*.

Najstarijom kućom, odnosno porodicom, u selu smatra se kuća Kolj Deda Kušnina: oni su tu već više od 100 godina. Godine 1940. u selu je bilo 28 katoličkih i jedna muslimanska - arbanaška kuća i 17 srpskih naseljeničkih, sveta 46 kuća.

Poreklo stanoništva.

ARBANASI KATOLICI:

-Kušnin (14 k.). Svi su blizak rod, iako su neki došli pre više od 100 godina, a neke porodice u novije vreme iz Rogova, Trave, Pjetršana, damjanske opštine i dr. Najstariji stanovnici sela od ovoga roda su potomci Sulj Meme, koji je bio došao sa Kosova u Moglicu; iz Moglice su se njegovi potomci raselili u Dolj i Zid Sadik–age. Imaju roda u Moglici, Pjetršanu, Zidu Sadik–age i dr. Slava im je Mala Gospođa; nekolike porodice drže samo miriditsku slavu Sv. Nikolu. Ranije su ti Kušnini bili u Motlici. Smatraju da im nisu bili rod prvi stanovnici sela Kušnina. Videti i opis Moglice.

-Gojani (2 k.) i:

-Đuđaj  (1 k.) su iz Miridita.

-Kčira (1 k.) su došli iz Budisavaca.

-Kaćinari (2 k.) su noviji došljaci.

-Rans–Beriši (4 k.), rod Nrek–Iseni, doseljeni iz Firze, Novog Sela i Pjetršana, a nekada bogati trgovci u Đakovici.

-Alšići – Beriši (1 k.) i:

-Duš (1 k.), došli iz Rače, a bili nekad zajedno u kući sa Nrek–Isenima.

-Domđon (1 k.) su doselili iz Miridita.

-Oroši (1 k.), takođe iz Miridita.

ARBANASI MUSLIMANI:

-Šalja: (1 k.).

SRBI NASELJENICI:

-Mandići (1 k.) su iz Nedakusa.

-Bulatovići (3 k.) iz Dubokog, u Rovcima.

-Božovići (2 k.) iz Jašovića u Šekularu.

-Pantovići (2 k.) iz Ćetkovića u Šekularu.

-Marjanovići (1 k.) iz Lijeve Rijeke.

-Perazići (1 k.) i:

-Barjaktarovići (1 k.) su iz budimljanske opštine.

-Mandići (1 k.) su iz poljske opštine u Nedakusima.

-Šćepanovići (1 k.) iz Kolašina.

-Jelići (1 k.) i:

-Rmuši (1 k.) od Berana.

-Novovići (1 k.) iz Konjuha u Vasojevićima.

-Hadžići (1 k.) iz Džinovića u sokolskoj opštini.

* Priča se: uza svaki potok koji se uliva u Erenik (Račica, Slepica, Vogovica) u proleće ulazi riba, samo ne ulazi u Dolicu. To je otuda, priča se, što je jednom riba pošla uz Dolicu baš kad je pop služio u crkvi, pa ljudi, videvši ribu, pošli iz crkve za ribom i pop prokleo te više riba ne ulazi u Dolicu.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Dolj (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Kuševac, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Poreklo stanovništva.

Godine 1940. u selu je bilo 10 katoličkih - arbanaških i 3 srpske naseljeničke, svega 13 kuća.

ARBANASI KATOLICI:

-Kaćinar (3 k.) su došli iz Caparca.

-Kušnin (1 k.).

-Spać (1 k.).

-Zimjani (2 k.) su došli iz Zjuma, a inače su Bitiči.

-Oroš (1 k.).

-Domđon (1 k.).

-Kristović (1 k.), poreklom iz Dubrovnika, došao je iz Zjuma, gde ima brata.

SRBI NASELJENICI:

-Kruščići (1 k.) iz Lijeve Rijeke.

-Zorići (1 k.) iz Bijele u Drobnjaku.

-Lazovići (1 k.).

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Kuševac (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Rača, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Ime selu i starine.

Po Rači i Račkom Polju nalaze se stare cigle*. Ima mesto Kiša Rač's (Račanska Crkva) i priča se da je tu bila crkva.

* Kažy da je selo dobilo ime po tome što tu građa „uračka“ (rašak), koji jedu čogbani i svinje.

Kazuju: Kad su naišli Turci, pop sa đacima bio u crkvi. Turci onda opkole crkvu sa vrećama vune i hteli su da je zapale. A vuna se pretvorila y zemlju i od te zemlje je sada brežuljak na crkvištu. Tu su nalažene ljudske kosti (groblje). U Đakovici je bio, kazuju, hodža Mula Selim Ferizi, čiji su preci bili sveštenici u toj crkvi (po tome, crkva je motla biti pravoslavna).

Ostali podaci o selu.

Arbanasi y selu bili su čifčije i stoga su današnji stanovnici sve skorašnji doseljenici. Najstarija je kuća Prenkđonova, Od pre 90 godina. Godine 1940. bilo je u selu 12 katoličkih i 3 muslimanske - arbanaške i 18 srpskih naseljeničkih, sveta 33 kuće.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI KATOLICI:

-Kušnin (1 k.) su u selu od oko 1860.

-Šalja (2 k., Cv. Nikola).

-Rans  (1 k.).

-Đuđaj (5 k.), svi od roda Ćetaj, došli su iz Zlokućana, Marmule i iz zjumske opštine.

-Kčira (1 k.) su došli iz Bratotina.

-Spać (2 k.) su došli iz Zlokućana i iz janoške opštine. Prva porodica se zove i:

-Barlec: to je, kažu, nadimak nekog pretka koji je imao običaj da za jedan dan ode na ručak kod dvojice prijatelja.

ARBANASI MUSLIMANI:

-Šalja (3 k.).

SRBI NASELJENICI:

-Obadovići (1 k.) iz Polica.

-Došljaci (2 k.) iz Berana.

-Lekići (2 k.) iz Kralja.

-Bakići (1 k.), takođe iz Kralja.

-Šćepanovići (1 k.) iz Rovaca.

-Ilinčići (1 k.) iz Rovaca.

-Miloševići (1 .k.) iz Mateševa.

-Stanojevići (1 k.) iz Čeva.

-Pavićevići (1 k.) iz Pješivačkog Dola.

-Dimitrijevići (1 k.) iz Medveđe.

-Perovići (1 k.) iz Donjeg Kuča.

-Vukovići (2 k.) iz Crkvica u Pivi.

-Radovanovići (1 k.) iz Studenca u Trebjesi.

-Lakićevići (1 k.).

-Dujovići (1 k.) iz Lijeve Rijeke došli 1932. godine u Ujz, a odatle 1940. godine u Raču.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Rača (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Zulfaj, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Opšti podaci o selu.

To su u stvari tri mala sela: Đurdina, Ćafa Pruša i Zulfaj. Pola sela Zulfaja je odvojeno državnom granicom, pa je u Arbaniji.

Na arbanaškoj strani je planina Dragovoda.

U sva tri sela 1940. godine bilo je 11 arbanaških muslimanskih kuća.

Poreklo stanovništva.

-Hoti (2 k.) su najstariji rod u selu Zulfaju.

-Tsač.

U Ćafa Pruši je rod:

-Pruš (3 k.), a od roda:

-Kostur su 4 k. u Đurdini i 2 k. u Zulfaju. Kosturi su došli u novije vreme iz sela Kostura y Arbaniji, kod Vezirova mosta.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Zulfaj (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Goden, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Poreklo stanovništva.

Selo je 1940. godine imalo 9 muslimanskih - arbanaških i 8 srpskih naseljeničkih, svega 17 kuća.

ARBANASI MUSLIMANI:

-Marin ili Morin (7 k). Sve su to velike zadruge. Jedna porodica bila se iselila u Crmljane, pa se vratila.

-Tsač (1 k.).

-Kabaš (1 k.) su došli 1937 iz Koriše kod Prizrena.

SRBI NASELJENICI:

-Bulatovići (5 k., Lučindan) iz Rovaca.

-Vlahovići (1 k.) iz Rovaca.

-Popovići (1 k.) iz Gornje Morače.

-Medenice (1 k.), takođe iz Morače.

Svi su došli u toku 1933 i 1934. godine.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupeljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Goden (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Grčina (po knjizi Grčin), opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Starine u selu.

Jedan naseljenik iz Damnjana uveravaše me da je slušao od samih Arbanasa da je u Grčinu bilo nekada pet srpskih  crkava. Inače nisam mogao da saznati ništa pouzdano o tragovima starih naselja.

Tip sela i ostali podaci.

Dve su mahale y selu, koje se zovu po glavnim rodovima: Krasniće i Kastrate.

Godine 1940. bilo je u selu 41 kuća muslimanskih - Arbanasa i 16 kuća Srba naseljenika, svega 57 kuća..

ARBANASI MUSLIMANI:

-Krasnići, rodovi:

-Gutaj, Silmetaj, Mahmutaj i Kureć (23 k.). Prvi su se naselili Gutaj. Došao je neki predak dalji od osmoga, iz Malesije*. Smatraju se srodnicima sa Vasojevićima i ne kriju da su nekada bili hrišćani.

-Kastrati rod:

-Đuraj (8 k.). Pričaju da su tri brata pošla od Skadra, pa je jedan ostao u Kruši, drugi ostao u Goljaju, a treći došao u Grčin na krčevinu.

-Beriši rod:

-Ćuni i Perolaj (6 k.) su doseljenici iz novijeg vremena.

-Tsač: 2 k. su od roda Duravak i došle su oko 1905 iz Mazreka u zjumskoj opštini, a jedna kuća je došla u isto vreme iz Dobrine, sela koje je sada u Arbaniji. Rod:

-Dogmeta ima 1 k.

* Sadik (1940 imao 5o godina) nabraja ove pretke: Elez — Taf — Halil – Ram — Halil – Taf – Hisa – Meta. I Meta je bio u Grčinu a došao je neki još dalji predak.

SRBI NASELJENICI:

-Bijelići (4 k.) su s Osredaka u Morači.

-Vidakovići (2 k.) su iz Dobrilovine u Kolašinu.

-Vuletići (1 k.) su iz Goražde u beranskom srezu.

-Zejak (1 k.) iz Oraovice kod Bijelog Polja.

-Ivanovići (2 k.) iz Nedakusa kod Bijelog Polja.

-Milovići (1 k.), takođe iz Nedakusa.

-Mandići (1 k..) iz Ujnica kod Bijelog Polja.

-Nenadovići (1 k.) iz Goražde u beranokom srezu.

-Smolovići (1 k.) iz Prošćenja kod Mojkovca.

-Spasići (1 k.) iz Levića u konaoničkom srezu.

-Stankovići (1 k.) iz Lokvice u Sredačkoj Župi.

Svi su došli u toku 1932. i 1933.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Grčina (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Damjane (po lnjizi Damnjane), opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Ime sela.

Niko ništa ne ume da kaže o imenu ovota sela, koje, očigledno, nije arbanaško. To je ime ili uspomena na neku crkvu ili nekog hrišćanskog stanovnika Damnjana. Inače u selu ima mnogo uspomena na ranije srpske stanovnike u imenima potesa.

Zemlje i šume.

Glavni notesi u selu se zovu: Kostur, Trava, Bećaj, Morina, Rosuja, Vžine, Duška Kući, Ulica Dašit (Ovnujska ispaša), Kobac, Bunari i Đures (u planini), Livadi Trajkit, Livadi Priftit (popova livada, na Paštriku, već u zjumskom hataru), zatim Guri Bar (Guri i bardh) ili Komon Livada, Dubnic, Domica, Kilević, Kuj Kišes (Kuji i Kishés, crkveni vrh).

Tip sela.

Mahale u selu se zovu: Trava, Še(h)–mala, Mala Zimit, Mala sipme (Majalla e siperme, Gornja mala), Mala Pronit, Mala Pnišit, Ramanmat. Mahala Zimit zove se i Ćovanet, a otkako u njoj ima i Srba, zove se i Mahala Škaut (Srpska mahala).

Ostali podaci o selu.

Godine 1940. bilo je u selu 106 muslimanskih i 3 katoličke - arbanaške, 25 srpskih naseljeničkih i 7 musl. ciganskih, svega 141 kuća.

Starine u selu.

Na više mesta ima starih crkvišta i grobalja. U Šehmali ima mesto Kiša (crkva), gde se još poznaju neki temelji i nalazi kreč. Priča se da su od kamena od te crkve načinjeni most pod Marošem i kuća Ram-Gucina u Damnjanima. U mahali Travi je neko staro groblje, a kažu da je bila i crkva na mestu gde je 1940. konak Mon Bajrama. Crkva je bila i kod dva bresta i katolici su sa tog crkvišta nosili kamenje za svoju crkvu u Smaću. Na Gurištu je neko staro groblje. Tu je sada i muslimansko groblje. U jednoj livadi pod Damnjanima je neko staro groblje i livada se zove Livadi Voravet (Livadhi i Vorrevét, grobljanska livada): priča se da su tu sahranjena nekakva dva čobanina, a neki vele da je i tu bila crkva. Orući, 1935, naseljenici su bili našli u zemlji nekakav krst.

Mahala Zimit ce zove po svom osnivaču Zimu, koji je bio od plemena Morina. Mahala Trava je bila svojina nekog age iz Đakovice, i tu su se često smenjivale čifčije. Šek-mala se prozvala po tome što je y toj mahali odavna tekija halvetiokot reda i što ima snažan rod koji od starine daje šehove toj tekiji.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI MUSLIMANI:

-Krasnići y Šek-mali. Dele se na dva roda., koji vode poreklo od tri brata:

-Dervišaj (15 k.) i:

-Ajdinaj (17 k.). Nesumnjivo je da su se davno doselili. Pričaju da su nekada bili pravoslavni Srbi (po tome, mogli bi biti i starinci) i da ima 300 godina kako je od njih postao prvi šeh u selu, Ajdin. Međutim, šehovstvo nije tako staro: prvi šeh je bio Ibrahim, prapraded sadašnjeg (1940.) šeha Ferata (tada 60 god.). Taj šeh je bio došao odnekle izdaleka, a čin je dobio u Prizrenu. Još pričaju da su Ajdini hranili majstore kad se gradila džamija u Rogovu i da je Damnjane za 40 godina starije selo od Rogova. To se može da odnosi samo na neko obnavljanje Rogova i džamije, jer je Rogovo postojalo i u srednjem veku pod tim imenom, a njegova džamija je sagrađena 1580. godine. Fisu Krasnićima pripada i rod:

-Lenič (6 k.) u mahali Zimit.

-Marina Zna se da je Zim, osnivač Male Zimit, bio od  plemena Marina. Kad je on došao, nije tu zatekao nikoga. Sada plemenu Marina pripadaju u toj mahali 3 k. od tog roda, a verovatno i poznije doseljeni rod:

-Tuba (1 k.), koji su došli iz Arbanije.

-Bošnjak (1 k.): predak im je davno došao iz nekog mesta y Bosni, odmah posle Zima.

-Kabaš rod:

-Đovani (9 k.) su takođe davnašnji doseljenici.

-Beriši rod:

-Pniš (15 k.) u Mali Zimit i Travi, rod:

-Durak (5 k.), takođe u obe mahale,

-Čakarlez (4 k.) u Mali Zimit,

-Sufa (1 k.), takođe y Mali Zimit.

Ima Beriša koji vele da su starinom iz Kuča i da su bili pravoslavni. Drugi vele da je samo jedan deo Beriša od Kuča, i to jedno bratstvo iz grupe Ršića. Redovi Durak i Čakarlez su iz te grupe, od Ršića. Svi Ršići su iz Arbanije, iz nekog mesta dalje od Vezirskog mosta. Ugledni prvak od roda Duraka, Mon (1940. imao 65 godina) nabraja ove pretke: Bajram— Osman — Selim — Tahir –– Durak, koji se doselio. Drugi nabrajaju šest pojasa: Dan, 50 god., — Redžep – Osman –– Nuha— Elez — Šaban — Elez. To je red Čakarlez, ranije zvani Šabanelez.

-Kriezi rodovi:

-Guc (5 k.) i:

-Viša (3 k.), svi u Mali Zimit.

-Tsač rod:

-Ramamat (6 k.) u Mali Zimit i Travi, doseljeni iz sela Nikolića u Arbaniji,

-Cena (1 k.) i:

-Brat (1 k.) u Travi. Brat su skorašnji doseljenici iz Arbanije: Tsač su došli prvi y Gornju malu.

-Šalja, rod:

-Vlajnjan (9 k.) su došli iz sela Vlajnje u Arbaniji.

-Selimredža (2 k.), doseljeni iz sela Ćara y arbanskom delu Hasta, oko 1890. godine.

-Sulović Selman (1 k.), doseljen iz Koriše 1938.

-Bajram (1 k.), doseljen iz podgorskot Kabaša, ovde se bio pokrstio, ali i dalje muslimanin.

ARBANASI KATOLICI:

Svi su u manali Travi, i to:

-Miriditi  (2 k.) i:

-Malisori (1 k.). Nekada su svi bitš čifčije đakovičkih aga.

-Malisori (1 k., Vel: Gospođa), došli iz Smaća.

-Marina rod:

-Ljask (1 k., Nikoljdan).

-Tkela (1 k., Sv. Petka).

CIGANI - ROMI:

U mahali Travi su:

-Mađupa (2 k.) a u Mali Zimit:

-Mađupa (2 k.) i:

-Gabelja (3 k.), svega 7 K. Svi se Međupi smatraju jednim rodom i pribrajaju se fisu Berišima.

SRBI NASELJENICI:

a) U Šeh—mali:

-Bjeloglav (1 k., Nikoljdan) iz Gračanice u Gacku.

-Vukovići (1 k.,Jovanjdan) iz Nadinića u Gacku.

-Đerići (5 k., Arhanđelovdan) iz Šipašnog y Gacku.

-Manojlovići (3 k..), takođe iz Šipašnog.

-Žarkovići (1 k., Nikoljdan) iz Bodežišta u Gacku.

-Milići (1 k., Nikoljdan): iz Ždrelovića kod Bileće.

-Skoko (1 k., Nikoljdan) iz Đurkovića kod Nevesinja.

-Mićkovići (1 k., Nikoljdan) iz Kuča.

Svi su ti došli u toku 1934—1935. godine

b) U Mali Zimit:

-Dujovići (3 k., Arhanđelovdan) iz Ptiča u Lijevoj Rijeci.

-Komljenovići (1 k., Arhanđelovdan), doseljeni 1927. s Velestova u Čevu.

-Jovanovići (2 k., Cv. Petka), doseljeni 1928. iz Prizrena, a starinom Petrovići iz Dojnica.

-Vujoševići (2 k., Nikoljdan) iz Momča, 1927.

-Jovanovići (2 k., Cv. Petka) iz Kujave kod Danilovgrada, 1932.

-Gošovići (1 k., Mitrovdan) iz Kržanje, 1935. godine.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Damjane (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Ujz, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Opšti podaci o selu.

Selo je maleno i 1940. godine bio je jedan seoski starešina za Ujz i Fšaj. Priča se da je nekada ovde bilo veliko selo: da je bilo 300 kuća, ali ih je kuga tako satrla da je ostala samo jedna kuća.

Starine u selu.

Ima neko staro groblje sa spomenicima u vidu ploča. Groblje je bilo obraslo u šumu.

Ostali podaci o selu.

I ovo je selo bilo čifčijsko.

Godine 1940. bilo je u selu 11 katoličkih - arbanaških i 14 srpskih naseljeničkih, svega 25 kuća.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI KATOLICI:

-Tsač (6 k., Sv. Nikola i Vel. Gospođa, „Zoja Crna Gora“). Neki su došli pre 100 godina, neki oko 1915; neki su došli iz Arbanije pravo u Ujz, a neki su pre toga seljakali.

-Marina (2 k., CB. Nikola).

-Šalja (2 k., Sv. Petka u leto) su ovamo došli iz „Tkele“, gde su živeli neko vreme.

-Đuđa (1 k., Cv. Jovan), došli oko 1910. godine iz Graždanika, ·a pre toga. bili i u Đakovičkoj nahiji. Imaju roda u podrimekom ·Smaću.

SRBI NASELJENICI:

-Abazovići (1 k.) su sa Jezera (Šavnik).

-Aligrudići (1 k.) iz Balabana u Donjoj Zeti.

-Grubači (2 k.) iz Medveđe u Jablanici.

-Mandići (2 k.) iz Ujnica kod Bijelog Polja.

-Dabetići (1 k.) iz Lijeve Rijeke.

-Žižići (1 k.) od Bijelog Polja.

-Kpstajići (2 k.) ca Jezera (Šavnik).

-Nikolići (1 k.) iz Drenova u Kopaoničkom srezu.

-Pavlovići (1 k.) iz Šaranaca.

-Rakočevići (1 k.) iz Prekobrđa (Kolašina).

-Džakovići (1 k.) iz Grnčareva kod Bijelog Polja.

Svi su došli u toku 1932—1934. godine.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Ujz (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Smać, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Opšte napomene o selu.

Selo je bilo begovsko i čifčije su se često smenjivale. Dolazile su pojedinačno sa raznih strana, često bežeći od krvi, a neki tražeći bolje mesto. Posle bi pridolazili i rođaci.

Godine 1940. bilo je u selu 8 muslimanskih i 18 katoličkih - arbanaških i 11 srpskih naseljeničkih, sveta 37 kuća. Ima nova katolička crkva, podignuta na mestu Kodri.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI MUSLIMANI:

-Marina (6 k.). Prešli su u Smać iz Godena, prvi oko 1900.

-Ljalja (1 k.) iz sela Nikolića u Arbaniji.

-Osmanović Ibiš (1 k.), verovatno takođe od Marina, doseljen iz Podrime.

Bila je u selu doskora jedna porodica:

-Beriša („Gega“), doseljena iz Arbanije, ali od njih više nema niko.

ARBANASI  KATOLICI:

-Marina (4 k., Sv. Nikola). Neki su došli iz zjumske opštine, neki iz Podrime, neki iz Arbanije.

-Šalja: 2 k., ranije doseljene, slave Sv. arh. Mihaila, a 2 k., doseljene docnije iz vogovske opštine, slave Bogorodicu.

-Tsač (4 k., Cv. Nikola., i 1 k., CB. Jovan). Dve porodice su došle iz Arbanij e, a jedna iz Podrime.

-Beriši (5 k., Cv. Nikola). Dve porodice su došle iz okoline Đakovice, a jedna iz Arbanije.

SRBI NASELJENICI:

-Bulatovići (3 k., Lučindan) iz Rovaca.

-Božovići (1 k., Jovanjdan) iz Ljubova u istočkom srezu.

-Vešovići (2 k., Arhanđelovdan) sa Crnog Vrha u Vasojevićima.

-Vujanovići (1 k., Nikoljdan) iz Donjeg Sela u Ljubotinu.

-Popovići (1 k., Lučindan) iz Liješnja u Rovcima.

-Pešići (1 k., Sv. Petka) iz Bastaja u beranskom srezu.

-Stanišići (1 k., Lučindan) iz Rovaca.

-Cvijanovići (1 k., Jovanjdan) iz Lijeve Rijeke.

Svi su naseljeni u toku 1932. i 1933. godine.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Smać (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Bistražin, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Opšti podaci o selu.

Do 1932. godine u selu su bili samo katolici Arbanasi, koji su y tursko vreme bili na begovskoj zemlji, i stoga je stanovništvo bilo veoma pokretljivo. Po predanju, Arbanasi su se počeli doseljavati pre 200 godina. Prvi se bio naselio neki Đin iz fisa Marina. Ti prvi doseljenici zatekli su neko staro groblje – Bopa Džolec (Vorri i Gjol'lés? Đoletov Grob?) — koje smatraju katoličkim.

Godine 1940. u selu je bilo 25 kuća katoličkih - Arbanasa i 9 kuća Srba naseljenika, svega 34 kuće.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI KATOLICI:

-Marina: zastupljeni su rodovi:

-Alag, Topal, Rad ili Rada sa sveta 18 k. Rada su iz sela Ljađe u Arbaniji. Slave Sv. Nikolu, a neki preslavljaju Cv. Lazara u nedelju pred praznik Sv. Krsta (u proleće). Samo su domaćini od tri porodice rođeni u Bistražinu, a svi ostali su došli iz okolnih sela vogovske, janoške i gornjosrbičke opštine, kao i iz Arbanije. Topali su bili u Zjumu, pa na Kosovu, u Rogovu, Kušovcu, i najzad došli u Bistražin.

-Tsač (6 k., Mala Gospođa). Od šest domaćina samo je jedan rodom iz Bistražina, a ostali su pridošli iz raznih sela.

-Krasnići (1 k., Cv. Pavle): došao im je ded u Bistražin.

SRBI NASELJENICI:

-Veškovići  (1 k., Nikoljdan) iz Merdara u kosaničkom srezu.

-Vukići (1 k., Sv. Andreja) iz Nedakusa kod Bijelog Polja.

-Bulatovići (1 k., Lučindan) iz Rovaca.

-Vlahovići (1 k., Lučindan) iz Rovaca.

-Dabetići (3 k., Arhanđelovdan) iz Lijeve Rijeke.

-Miloševići (1 k., Arhanđelovdan) iz Mateševa.

-Pešikani (1 k., Đurđic, 16. novembra) iz Boljevića.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Bistražin (Đakovica) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Rogovo, opština Đakovica – Pećki okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj, tip i ostali podaci o selu.

Rogovo je veliko selo u polju pored Drima. U selu su četiri mahale: Mala poštr, Džamiska mala, Mala epr i Mala hamamit. Godine 1940. bile su u selu: 81 muslimanske -  arbanaške, 25 muslimanske - ciganskih i dve srpske naseljeničke i jedna kuća posrbljena arbanaška, svega 109 kuća.

Istorijat sela.

Selo je vrlo staro (pominje se y srednjem veku), ali se u ovom kraju smatra mlađim naseljem od Damnjana: da je počelo da se naseljava na 40 godina posle Damnjana i da su seljani iz Damnjana pomagali Rogovgce kad su gradili džamiju, jer je tada u Rogovu bilo samo 7-8 rasturenih kuća. Opšte je predanje da su Rogovo i Damnjane bila pusta mesta. To treba shvatiti tako da su oba sela bila jednom ostala pusta i da je i džamija obnavljana. Naime, kao što svedoči natpis na džamiji u selu, u selu je podigao  džamiju neki Hasan-aga 988. (tj. 1580. naše ere). Međutim, sadašnja džamijska zgrada je iz novijet vremana.

Mnogo se priča kako je na mestu Ratova trebala da bude varoš Đakovica i da je rotovska džamija starija od Adumagine džamije u Đakovici. Po tom predanju, Adumaga je hteo najpre da sagradi džamiju u Rogovu i, kad je zabo handžar u zemlju, potekla je crna krv. Rekao je da je to ciganska krv, pa je prešao u Đakovicu, gde je sagradio džamiju. Drugi vele da se ovde nije mogla da razvije varoš zbog Drima.

Opšte je predanje da je Rotovo bilo veliko selo pre kuge: selo se protezalo od Sakra do Blata (Batalina Dobrošit) i bio je pod selom na Drimu jedan most. Pre čume, u selu je radio i hamam (kupatilo), po kom se i sada zove jedna mahala u selu. Posle kuge, u selu su bile ostale samo dve ili tri kuće, pa se opet selo namnožilo.

Starine u selu.

U selu ima kuća koja se zove K y l a. Sada u toj kući živi porodica Pogo, koja se zove tako po bivšim vlasnicima kule, kojih više nema. Niko ne zna ko i kada je gradio tu kulu, koja je unutra zasvedena, a za izradu svoda upotrebljen kamen koji je lepljen malterom za koji su upotrebljeni kozina i žumance.

Po predanju, bila je crkva kod romajskog mosta. „Turci“ govore da je tu bila džamija, a Srbi tvrde da je i rogovska džamija mestu gde je nekada. bila crkva. Katolici takođe prisvajaju crkvište kod romajspog mosta.

Kod džamije je grob Alihodže, koji se naročito poštuje. Na više mesta ima starih grobalja: iznad sela, do Sakra, na mestu Batalina Dobrošit i dr. Ima i Svatovsko groblje (Čotgeć e kru'sthveiti): potukli se i izginuli svatovi, jer jedni drugima nisu hteli da puste put.

Poreklo stanovništva.

ARBANASI MUSLIMANI:

Najstarijim rodom u selu smatra se red:

-Alihodža (1 k.) od fisat Beriša. Ne zna se odakle su došli. Od Beriša je i rod:

-Saltek (8 k.), kao i porodica:

-Adžijević (1 k.), doseljena iz Bele Crkve. Preci pravih Beriša su došli u Rotovo bežeći od krvi.

-Šalja (18 k.): jedni su došli iz Kruše ispreko Drima, a drugi su došli ranije iz nekog drugog mesta.

-Gaš (8 k.). Došli su – rod Bećirovići - pre 3-4 pojasa iz Nogavaca, a poreklom su iz Batuše. Predak bio snažan čovek, ovde našao; bolju zemlju i silom je uzeo.

-Tsač (2 k.) su došli iz Orahovca a:

-Helšani (2 k.) iz Arbanije. Od fisa Tsača su i rodovi:

-Čmegovići (1 k.), doseljeni iz Orahovca, i:

-Oruć (2 k.), takođe iz Orahovca.

-Hoti. I njih ima od raznog porekla. Na prvom mestu su red:

-Grbići (6 k.), doseljeni iz Orahovca u novije vreme, i rod:

-Goden (7 k.), doseljeni iz sela Godena. Hotima pripada i porodica:

-M. Elezovića (1 k.), doseljena iz Snagovca. Godeni su došli u Rogovo posle kuge.

-Marina: 11 k. vode poreklo iz Kruše u Arbaniji, 1 k. iz J unika, a 1 k. uzela je prezime:

-Pogo, kupivši imanje od pravih Poga.

-Bitiči, rod:

-Cahan (1 k.) iz sela Kiša u Arbaniji.

-Kriezi, rod:

-Trpunovići (6 k.).

-Krasnići, rod:

-Mamutović S. (1 k.), hodža iz Đakovice.

-Šorbajić (1 k.), rodom Arbanas iz ovog sela, živeo u Baru u Crnoj Gori i odatle došao kao naseljenik 1930, pošto se ranije bio pokrstio.

Neispitano: dve kuće.

CIGANI -ROMI:

Bile su 24 kuće:

-Mađupa i 1 k:

-Gabelja. Većinom su rodom iz raznih mesta u okolini.

SRBI NASELJENICI.

-Bećirovići (1 k., Lučindan) iz Gorne Morače.

-Vlahovići – Selići (1 k., Lučindan) iz Rovaca.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Rogovo (Đakovica) appeared first on Poreklo.