Poreklo stanovništva sela Rudare, Grad Leskovac – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana Jovanovića „Leskovačko Porečje“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj i tip sela.

Prvo selo na koje putnik naiđe, idući iz Leskovca na jug, glavnim putem kroz Porečje, jeste selo Rudare. Udaljeno je od Leskovca oko četiri kilometra a locirano je delom na najnižoj terasi Rudarske Čuke a delom u aluvijalnoj ravni reke Veternice. Od glavnog puta je udaljeno od 200 do 300 metara na istok. Sa istočne strane diže kosa Rudarske Čuke, sa zapada je selo opasano Barom.

Kao i ostala sela Porečja Rudare je selo zbijenog tipa. Dvorišta pojedinih domaćinstava su jedno uz drugo, sa svim zgradama jednog seoskog domaćinstva na njima.

Sa glavnim putem kroz Porečje Rudare je vezano seoskim putem, koji se odvaja od glavnog druma na mestu prvog preloma počevši od Leskovca. Ovaj seoski put se, čim premosti Baru na ulazu u selo, spaja sa drugim poljskim putem, koji dolazi iz pravca Rudarske crkve, pa tako, kao seoski sokak, ide kroz celo selo vijugajući, ali držeći se glavnog pravca sever-jug i deleći tako selo u dva dela – dve mahale; Gornju – na istoku i Donju – na zapadu.

Naziv sela.

Naziv sela Rudara ukazuje na rudarsku delatnost, koja je u njegovoj blizini postojala. Do današnjih dana u narodu postoji predanje o rudokopima kojih je nekada bilo na Rudarskoj čuki i po kojima je selo dobilo svoje ime.

Starine u selu.

Po mnogim znacima izgleda da je u bliizini sadašnjeg sela Rudara, pre dolaska Slovena, postojalo neko veće vizantijsko naselje, našta ukazuju temelji današnje Rudarske crkve, dugi 19 a široki 9 metara, koji su bili temelji vizantijske bazalne (saborne) crkve iz VI veka nove ere, na kojima je današnja Rudarska crkva podignuta. Postojanje vizantijske bazilike ukazuje na to da  je tu postojala neka veća varoš.

Nemački putopsiac Feliks Kanic je u svom delu „Kraljevina Srbija i srpski narod“ zabeležio legendu da je u blizini Rudarske crkve postojala latinska varoš. Jedan meštanin Rudara, Dragoljub Nikolić, tvrdi da je 1956-57. godine orući njivu „Jazonje“ na padini Rudarske čuke, oko 500 metara južno od sela, iskopao iz zemlje delove grnčarije neobičnog oblika i cigle različitih dimenzija u odnosu na one, koje se danas prave.

Značajnu starinu čini današnja Rudarska crkva, poseveća Sv. Petki Trnovki. Ne zna se kada je podignuta, ali se zna da je obnovljena 1799. godine i da je bogato živopisana. Vremenom su popustili crkveni temelji usled čega su zidovi napukli – te je crkva morala biti reparirana. Tom prilikom je neuki sveštenik, kome nije bila poznata vrednost fresaka, naredio da se preko njih stavi debeo sloj maltera i potom crkva izmoluje jednostavnim šarama. Crkva ima visok kameni zvonik a ispod njega crkveni konak na sprat, sa prostranim tremovima, terasama pod krovom i sobama, na krovu sa tankim dimnjacima – što je građevina stila građanske arhitekture balkanskog tipa, koja predstavlja interesantnu kulturnu i arhitektonsku vrednost u celoj Leskovačkoj Moravi.

Istočno od  crkve nalazi se veoma prostrano groblje u kome su sahranjivani Leskovčani do 1894. godine sa stećcima ili sarkofazima, dok na nadgrobnim spomenicima ima starih datuma od 1832. do 1862. godine, dakle iz perioda kada je Porečje bilo pod Turcima što ovi spomenici, ornamenti i napisi na njima predstavljaju vrlo zanimljive izvore za etnološka, lingvistička, kulturna i istorijska istraživanja cele Leskovačke Morave.

Zemlje i šume.

Njive su na mestima: Begove Njive, Trnjanke, Krušje, Raskrsje, Ispod Crkveno, Popovke, Kod Kaldrme, Korija, Malivezino i Kamberove Njive. Livade su na mestima: Jezerište, Šamak, Donje Polje i Donje Livade. Paše su na mestima: Rid, Rosulja, Lug i Visoki Rid. Vinogradi su na mestima: Rudarska Čuka i Kod Krsta a šume na Visokom Ridu, Crkveno Branište i dr.

Vode.

Pored rudara, kao što je rečeno, sa zapadne strane, teče Bara, odnosno kanal koji počinje iznad sela Nakrivnja, gde zahvata vodu iz Nakrivanjske Reke i kao samostalni vodeni tok ide sve do Južne Morave u Leskovačkom Polju. Rudarčani koriste Baru za pojenje stoke, „hlađenje“ bivola, pranje rublja i dr. Za piće koriste izdansku vodu iz mnogih bunara, koje ima gotovo svaka kuća, za navodnjavanje bašti rudarčani koriste izdansku vodu. U vreme uzgoja konoplje koršćena je, pored Bare i Veternica a za zalivanje kominjaka korišćena je voda iz Rakinog Vira, koji je načinila Veternica. U Rudarskoj Čuki ima nekoliko izvora – na potesu Rosulja nalazi se izvor „slane vode“, izvor „u Petkovo Lozje“ i dr.

Zanimanje stanovništva.

Rudarčani su pravi zemljoradnici. Bave se i stočarstvom. Po Leskovcu prodaju mleko po kućama a njihov sir je na pijaci u Leskovcu veoma cenjen. Imaju i vinograde. Raznovrsnost njihove zemlje, dobre njive za sve vrste useva, naročito za pšenicu i kukuruz, konoplju i podkulture; pasulj, tikve (bundeve), razno povrće; odlične livade i pašnjaci, zatim šume, sve to omogućava svakom domaćinstvu da sa svoge poseda dobije sve što je nužno za ishranu porodice i stoke, pa i za pijacu.

Poreklo stanovništva.

Rudare je posle oslobođenja od Turaka imalo 32 doma i 9 poreskih glava. Po Hanu, ono je 1858. godine imalo 30 domova i 10 poreskih glava. Danas (1960. g) ima 80 domova. Stanovništvo ovog sela čine ovi rodovi:

-Zagužančani su doseljeni iz Zagužana.

Starosedeoci su:

-Sultanci.

-Nikolinčiki.

-Markovići.

-Mita-Jovančani.

-Kostini (Marijini).

-Zeljini.

-Đinkovići.

-Pejčini.

-Trajčini.

-Šljangovi.

-Cvetanovići.

-Kalajdžici.

-Tasićevci.

-Nikolini.

-Deda-Ilijini.

-Zmijarkini.

-Cenini.

-Ćopinčiki.

-Šiptarci.

-Aleksić Stojan - doseljen je iz okoline Vranja.

-Aleksić Ariton – doseljeni iz okoline Vranja.

-Stošići – su doseljeni iz okoline Vranja.

-Aleksić Bora – doseljenik iz okoline Vranja.

-Stojanovići – su doseljenici iz okoline Vranja.

-Micić Sreten – se doselio iz okoline Vranja.

-Krstić Borisav – se doselio iz okoline Vranja.

-Krstić Petronije – se doselio iz Mrkovice.

-Milenković Kosta – se doselio iz Mrkovice.

-Spasić Mladen – se doselio iz Mučivrca.

-Spasić Vlajko  - se doselio iz Mučivrca.

-Stojanović Jovan – se doselio iz Mučivrca.

Rod Zagužančana predstavlja starija doseljavanja, dok su ostali doseljenici novijeg vremena, iz Drugog svetskog rata.

IZVOR: Prema knjizi Jovana Jovanovića „Leskovačko Porečje“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Rudare (Leskovac) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Kopanjane, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Kopanjane je na obema stranama doline Kopanjanske Reke.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora (kladenaca), od kojih su poznati: Porečanski Kladenac i Pačkalo. Ima ih još na nekoliko mesta, ali su slabi i bez imena.

Zemlje i šume.

Oralija ima oko kuća a i dalje od njih na mestima zvanim: Bačkalište, Kućište, Svinjarnik, Pržar, Vrteška i Gizdavo Drvo. A na istim mestima ima i pašnjaka. Branike (nasipe) imaju mestimično na obema stranama doline a i na mestima Vrteški i Svinjarniku. Nemaju zajedničku ni pašu ni šumu. Imali su zajednički zemlju, pa su je pre 30 godina podelili među sobom. To je bila neka „magul zemlja“ – zemlja bez gospodara; kao takvu su je smatrali za svoju, pa je podelili pošto su za nju dali 35 „kesa“.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa i podeljeno je na mahale: Uroševačku (u kojoj su Uroševci)– na levoj strani doline Kopanjske Reke, Surdulsku (Surduljani žive u njoj) – je na istoj strani doline na mestu Paprtljivici, Porečansku (Vodeničarci i Kačarci) – na desnoj strani Kopanjske Reke, većinom u ravnici i blizu reke i Nikolinsku Malu (u kojoj su Nikolinci i Surduljani) – na desnoj strani Kopanjanske Reke; kuće su joj u dve grupe, od kojih je jedna na kosi Jabučetu, na mestu Ograđu.

Svega u selu ima 30 kuća.

Ime selu.

Selo je po pričanju nazvano Kopanjane po  tome, što je čuma sve stanovnike starog sela, mesto kojeg je današnje, pobila – „iskopala“. Male su nazvane po prezimenima stanovnika u njima, izuzev Porečanske, koja je dobila ime zbog svog položaja.

Starine u selu.

Pored „sela“ postoji staro selište, koje je na desnoj strani Kopanjanske Reke ispod Vrteške. Priča se da su tu do skora bile „duvarine“ i „ćeramidine“. Za selo, koje je tu bilo, vele, da ga je čuma uništila; dok se jedan čovek, koji je otišao u Kumanovo na pazar, vratio, čuma je sve pobila, osim jedne devojke, sa kojom on pobegne i selo potpuno opusti.

U selu postoji Gradište, na Cuculjki, na iskrajku kosanice, koja se sa leve strane između Svete Gore i Veljog Vrha spušta u Preobraženjsku Reku. Na Gradištu ima kamena običnog sa zaostalim krečom, komada od slomljenih „ćupova“ od velikih lonaca, sve je rastureno.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

-Nikolinci, Aranđelovdan.  Priča se, da su najstarija porodica u selu, čiji su stari doseljeni pre 100 godina iz Stepanca i u današnjem selu zatekli 2-3 kuće, čiji su se stanovnici odmah razbegli.

-Vodeničarci, Mitrovdan, su drugi po starini u selu, čiji se predak doselio iz sela Klečovca (selo na ušću Krive Reke u Pčinju). Tamo je živeo u zadruzi od 40 ukućana, pa pošto ubiju Turčina, koji im je sestru ugrabio, razbegnu se i jedan od njih – Petko, dobegne u Kopanjane.

-Kačarci su treći po starini u ovom selu, koji vode poreklo od jednog prizetka iz sela Prvonska (Pčinjski srez), koji se ovde doselio – prizetio pre oko 90-100 godina. Ne kaže se koju slavu slave.

-Uroševci, Nikoljdan, su sledeći po starini, čiji su stari (dede im) ovde doseljeni pre 80 godina iz sela Šaparce (Vranjska Pčinja u slivu Vardara); tamo im se deda zavadio sa braćom pa se zbog toga doselio u Kopanjane.

-Surduljani, Nikoljdan, su došli pre 70-80 godina iz obližnjeg sela Surdula; oni su iz  terzijinske porodice u tom selu.

Iza ovih u selo se niko nije doselio, te je selo raslo samo priraštajem.

Seoska slava je car Konstantin i Carica Jelena.

I ovo selo je postalo od prvog sela, koje je bilo na desnoj strani Kopanjanske reke, gde je Porečanska Mala; iz „sela“ su se razišli pre 70-80 godina.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Kopanjane (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Ćurkovica, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Pored ostalih kosa, koje se od Motine pružaju na sve strane, jedna se – noseći u početku imena: Banica, Šiljegarnik, Igrište, Palanački Stog, Ćurkovačka Čuka, Poljana, Lepčinačka Čuka itd – pruža se između Ponuševsko-Ćurkovačke ili Tetinske Reke i Ćurkovačke Reke, u pravcu sever-istok odnosno jugo-zapad i dalje, čini razvođe između Preobraženjske   i Trebišinjske Reke. Na obema stranama te kose, od Šiljegarnika pa do Ćurkovačke Čuke, nalazi se selo Ćurkovica.

Prćinska Mala je na desnoj strani Tetinske Reke. Kuće su joj po kosanicama Leskovci i Babinom Rnju i na levoj strani Petrinog Dola.

Konjarska Mala je takođe na desnoj strani Tetinske Reke a ispod Prćinske Male. Kuće su joj na desnoj strani Petrinog Dola i to u početku ovog, u blizini Igrišta a na podnožju Belog Brega i na kosanici Dubju.

Lazarska Mala je na levoj strani Ćurkovačke Reke. Kuće su na obema stranama dola Kruškarnika, leve pritočice Ćurkovačke Reke, po Palanačkom Stogu i na levoj strani Grebenog Dola, leve pritočice Ćurkovačke Reke.

Vode i klima.

Meštani koriste vodu za piće iz izvora (kladenaca), od kojih su najjači: Trlište, Paraspur, Kitina Voda i Filipova Dolina. Vodu piju i sa reka i potoka, kako vele, „iz dolinu“.

U selu duvaju svi vetrovi.

Zemlje i šume.

Zemljište je, koliko se tiče površine kosa koju selo zauzima, ogolićeno, a obe strane su pod šumom. Selo ima zemlju za obrađivanje („oralije“) po malo oko kuća a većinom po kosi, na čijim je stranama selo a na pomenutim mestima: Banici, Šiljegarnik, Igrište, Palanačkom Stogu, Poljani, Leskovici, Babinom Rnju, Dubju, zatim na mestima: Preklečincu i Malim Virovima. Ta mesta su od sela udaljena od oko 5 minuta pa do na jedan sat hoda.

Paše imaju na po nekim od pomenutim mestima – Šiljegarniku, Palanačkom Stogu i Poljani.

Šume imaju po Grebenom Dolu, Palanačkom Stogu, Kruškarniku, Žižnici (dolu), Padinama i drugde.

Meštani imaju zajedničku pašu (utrinu) na Motini, baš pod njenim vrhom, koji se vidi iz Vranja. Utrinu zovu Motina, udaljena od kuća jedan sat hoda.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa, podeljeno na male: Prćinsku, Konjarsku i Lazarsku.

Stanovnici u malama imaju ova prezimena: Prćinska (6 kuća) – Prćinci i Ivanovci; Konjarska (8) – Konjarci, Glavčinci i Sorminci; Lazarska (6) – Lazarci, Đorđijanci i Simonovci.

Ime selu.

Ne zna se odakle je ime Ćurkovica. Meštani samo naglašavaju sličnost u imenima ovdašnje Ćurkovice i Surdula, koja su sela jedno do drugog i Surdulice i Ćurkovca u Masuričkom srezu. Pošto je Surdul ime crnovunsko, izgleda da će i ime Ćurkovica, može biti, poreklom od Crnovunaca.

Male su nazvane po rodovima koji u njima žive.

Starine u selu.

Prvo je selo današnjeg sela Ćurkovica bilo na desnoj strani dola Kruškarnika, na jednom zaravnjku, više kojeg ima vinograda. To mesto se zove Selište, što se češće i čuje, po tome što je tu nekada (pre današnjeg naselja) bilo selo, ne zna se kako je nestalo.

Od toga davnašnjeg sela zaostalo je i Staro Groblje, gde je i današnje, na kosanici između dola Kruškarnika i Žižnice, na kome nema nikakvih ostataka.

Blizu Igrišta postoji Neznano Groblje, gde je po pričanju, bilo neko groblje; blizu istog su bile mnogobrojne „duvarine“, nalažene su „starinske pare“, veliki ćupovi i dr.

Poreklos tanovništva.

-Konjarci, Nikoljdan. Za njih se priča da su najstariji rod u selu. Oni su se doselili iz okoline Leskovca, gde su pokrali konje pa su morali pobeći,  najpre u selo Tibužde (pčinjski srez) pa potom ovde, u Ćurkovicu. Kažu da su se doselili pre 100 godina, kada je bila „pustelija“, te su krčili, „cepili ornice“ i zahvatili zemlje, koliko su hteli.

-Prćinci, Aranđelovdan, su drugi po starini. Njihovi preci su se doselili iz sela Zarbinca (u Staroj Srbiji, severoistočno od Gnjilana), zbog zuluma arnautskih.

-Sorminci, Nikoljdan, su došli posle prethodnih, koji su pobegli iz okoline Kratova zbog kuluka u tamošnjim majdanima. Bili su „medendžije“. Današnji njihovi potomci (dve kuće među Konjarcima) su po ženskoj liniji Sorminci; ostali su se iselili, većina u Jablanicu – selo Klajić i jedna kuća u Vladovcu – Stara Srbija.

-Lazarci, Aranđelovdan, su se doselili po naređenju spahije iz sela Crnog Vrha (Pčinjski srez) pre 80-90 godina.

Docnije se u selo niko nije doselio osim, što se pre 40 godina jedan iz sela Rusca prizetio u selu – došao ženi u kuću. Od njega su:

-Đorđijanci, koji slave Aranđelovdan..

Selo je uglavnom raslo priraštajem stanovnika i možda bi do sada imalo oko 40 kuća, da se mnogi nisu mnogi iselili.

Seoska slava je Bela Nedelja.

Doseljenici su sela crnog Vrha, Lazarci, razlikuju se od ostalih stanovnika po tome što su svi riđi – kosa im je riđa. Kod meštana a i ostalih stanovnika obližnjih naselja, poznati su kao „žuti“, što bi se reklo – riđi. Što se ide ka selima: Crnom Vrhu, Brezovici, Babinoj Poljani, od kojih dalje nastaju šopska sela, češće se viđaju riđi stanovnici.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Ćurkovica (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Surdul, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Surdul je ne obema stranama Surdulske i na levoj strani doline Barbarušinske Reke.

Mala (pokraj) Motina  je na levoj strani Surdulske Reke, na podnožju Motine. Mala Livada je ispod ove, takođe ne levoj strani Surdulske Reke i na podnožju Motine. Mala Preslop je ispod male  Livade, a na jednom delu, iskrajku kosanice Samog Drveta – na preslopu. Mala Jabuče je na levoj strani Surdulske Reke, pošto primi Ćurkovačku Reku, a na mestu zvanom Jabuče i Jasiče. Na desnoj strani Surdulske Reke prva je, od vrha,  Pajkinska Mala ili mala Jezero, u početku, a na obema stranama dola Jezerskog Potoka, desne pritočice Surdulske Reke. Ispod ove je mala Konik. Kuća male Konika ima: prema Surdulskoj Reci, dok ne primi Ćurkovačku, blizu Kuline; prema Surdulskoj Reci, pošto se sastane sa Ćurkovačkom Rekom, po Kozarniku; prema Barbarušinskoj Reci u početku a sa obe strane Baba-Stojinog i Dola Leštara, a i po ridu, Koniku, kako se u celini zove završetak kose između Viševsko-Surdulske i Barbarušinske Reke.

Vode i klima.

U selu ima izvora i jakih i slabih. Poznati su: Krnička Livada, Svinjarnik, Ćosinski Kladenac i dr. U selu piju i rečnu vodu. U selu duvaju svi vetrovi, jer je selo veoma razbijeno i na različitim položajima.

Zemlje i šume.

Zemljište je većinom brdsko i ogolićeno. Jedino u delu sela na podnožju Motine ima mnogo livada i mestimično očuvane šume, koja se lepo vidi sa Gizdavog Drveta.

Selo ima zemlje za obrađivanje („oralije“) oko kuća na mestima, čije male imena nose a i van kuća na mestima zvanim: Ćurčina Livada, Samo Drvo, Prosečka, Kršena Kola, Donja Ornica, Osojno, Ramnjak, Ramnište, Turske Njive, Jezera, Gizdavo Drvo, Tresava, Karanica i Lom. Sva su ta mesta daleko od kuća od 10 minuta do jedan sat hoda.

Paše imaju po Motini i po Gizdavom Dretu.

Šume imaju na podnožju Motine, po Gizdavom Drvetu i na pojedinim od pomenutih mesta, gde su njive, kao po Koniku, Jabučetu, Osojnoj, Prosečkoj i dr.

Surduljani danas nemaju zajedničku utrinu.

Oralija je slaba a paše prema ostalim selima ima dosta i dobra je. Da jedna porodica živi osrednje potrebno je da ima: 100 šinika zemlje, 50 ovaca, dva jarma malih volova i jednog konja.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa, podeljeno je na male: Motinu, Livadu, Presop, Jabuče, Pajkinsku malu ili Jezero i Konik. Najrasturenije kuće su u malama Livadi i Koniku, međusobno udaljene od 300 do 350 koraka – 5 do 7 minuta hoda.

Prezimena stanovnika po malama: U mali Livadi (10 kuća) – Pešini, Fićorci, Veselinovci, Lejinci; u mali Jabučetu (10)– Risimovi, Petkovci, Đorini, Antini, Terzijanci i Kostinci; u mali Preslopu (6) – Veličkovci i Petriševci; u mali Motini (15) – Pešići, Veselinovci, Mitrovići i Ratajkini; u mali Jezeru (6) – Milčinci; u mali Koniku (9) – Pašalijinci ili Paunovići, Struminci, Jarmazovi ili Baba-Stojini ili Kolarovi, Vlajkovci i Mladenovi. U selu ima ukupno 60 kuća.

Starine u selu.

Selom zovu danas mesto na levoj strani Surdulske reke, gde je bilo prvo selište današnjeg sela Surdula. Za to „selo“ obično stari ljudi kažu: „ Kad selo (današnje) beše u „selo“ (negdašnje) i Surdul beše Surdul“, odnosno, bilo je dobro za život; dobra zemlja, puno livada, voća i dr. Iz tog su se „sela“ rasturili na imanja, gde danas žive, pre 80-90 godina, kad je u njemu bilo 20 kuća. To mesto zovu Selište, ali se ovo ne odnosi na selo, koje je bilo pre današnjeg naselja. Pričaju da je ovde bilo selo od 70 kuća, „glavničara“, pa je uništeno; po pričanju nekih od čume dok drugi pričaju da ga je uništila neka vojska. Od tog sela zaostalo je Staro Groblje, gde je i današnje, od koga nema nikakvih vidljivih tragova.

U mali Koniku, gde su kuće Pašalijinaca postoji jedno završkasto uzvišenje – „cuculjka“ – koje stanovnici zovu Kulinom. Priča se samo, da je tu bila neka kula, ali danas nema nikakvih tragova; u donjem delu ta je Kulina poorana a pri vrhu ima nekoliko „dubica“ – hrastova.

Poreklo stanovništva.

Po redoseldu doseljavanja:

-Vlajkovići i Pešići, Nikoljdan,  su se najpre doselili u ovo selo iz unutrašnjosti Srbije – ne znaju iz kog mesta. Došli su, kako pričaju, pre 120 godina i u selu nisu nikoga zatekli.

-Veselinovići i Ratajkini, Nikoljdan i Sv. Đorđe. Njihovi preci su se doselili „iz palanačko“ (okolina Palanke). Ne zna se zbog čega su ovde došli, niti pričaju da su „maden“ plaćali.

-Terzijanci, Nikoljdan. Oni su se u Jabučetu. Njihovi preci, tri brata – Petar, Rista i Risim, su se doselili iz sela Jelašnica (Masurički srez) zbog zuluma arnautskih. Oni su se najpre naselili u Leštaru, na levoj strani Barbarušinske Reke, blizu sela Viševca pa potom prešli na levu stranu Surdulske Reke i naselili na mestu gde je najpre bilo selo Surdula, iz koga su se stanovnici raselili na svoja imanja.

-Mladenovići su takođe doseljeni iz Jelašnice zbog zuluma arnautskih. Ne kaže se koju slavu slave.

-Veličkovići ili Petriševci (Nikoljdan), Milčinci (Jovanjdan) i Struminci (Nikoljdan). Oni su se doselili iz okoline Ćustendil Banje. Ne zna se razlog zašto su ovde naseljeni.

-Lejinci, Aranđelovdan. Njihov predak je dobegao iz sela Lejačića (za koje vele da je u Staroj Srbiji) zbog zuluma arnautskih.

-Kovačevići (obično zvani Fićorci), Nikoljdan,  su doseljeni iz sela Dubežovca, za koje vele da je u okolini Kumanova, mada tamo takvo selo danas ne postoji. Pričaju da su im došla na konak tri Turčina, koje ovi poubijaju i opljačkaju, pa potom pobegnu i dođu u ovo selo. Komšije im govore, kako su bili hajduci – „pa su i danas takvi“.

-Trničani, Aranđelovdan, su se poslednji doselili u ovo selo, pre oko 90 godina. Došli su iz sela Trnice (Vranjska Pčinja u slivu Vardara). Razlog doseljavanja je što je u to vreme zemlja i Surdulu bili „bađava“. U Surdulu su proveli neko vreme, pa kako su čuli, da je u unutrašnjosti Srbije bolje, odsele se tamo, ali se za kratko vreme vrate i ponovo nastane u ovom selu.

-Pašalijanci ili Paunovci (Pavunovci), Nikoljdan i Aranđelovdan. Ne zna se odakle su došli, ali pričaju, da su poreklom od Đorgovaca.

Osim jednog „prizetka“ (u mali Koniku, porodica Jarmezovi) iz Donjeg Trebešinja niko se u selo nije docnije doselio, mada ima dosta odseljenih.

Seoska slava je Đurđevan.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Surdul (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Lukovo, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Lukovo je na obema stranama Lukovske i na levoj strani Manastirske Reke; najveći deo sela je na desnoj strani Lukovska Reke. Na levoj strani Lukovske Reke je mala Drnosoje, koju od atara sela Barbarušnica odvaja dolina Pudarnica; od atara sela Tibužda – Široki Rid, a od nastavačkog puta Barburušinskim Ridom. Kuće su ove male na stranama Drnosojačke Doline, Ratkova Dola i po Šićevu Trapu, a gotovo su sve u šumi.

Gornja Mala je u izvorišštu, na desnoj strani Lukovske Reke, između Markova Čukara i Bukove Padine. Kuće su na obema stranama dola, koji se u gornjem delu zove Makina Bara a donjem Međi Dol, ispod Šabine Čuke i Braništa i blizu Staro Selišta.

Čukarska Mala je ispod Gornje Male a između Grešinog Dola i Markova Čukara. Kuće su u početku a na stranama Jaranovačke i Stećeve Doline i oko Ostre Čuke, na njenom podnožju.

Mala Jaranovac ja sa obe strane, a u donjem delu potoka Jaranovačke Doline, desne pritoke Lukovske Reke. Kuće su po Jaranovcu, kako se zove zaravan sa obe strane Jaranovačke Doline. Tu je na desnoj strani iste doline bilo prvo „selo“, od kojeg se današnje selo „zapatilo“.

Porečanska (Rečanska) Mala na levoj (jedna kuća) i desnoj strani Lukovske Reke. Kuće su joj blizu reke, u ravnici.

Rošinska Mala, zvana i Bekljinska Čuka, je na desnoj strani Grešinog Dola, desne pritoke Lukovske Reke. Kuće su po ivici Rošinskog Rida i pod Bekljivom Čukom.

Ma(h)la Zelena Bara je na levoj strani Manastirske Reke, na mestu Zelena Bara.

Vode i klima.

Reka nadolazi svakog leta i nanosi štetu njivama i baštama pored nje; pri nadolasku dopire do kuća Porečanske Male, koje se još ne pomeštaju.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora (kladenaca), kojih ima i jačih i slabijih, gotovo u svakoj mali. Glavni su: Željkinac, Drnosoje, Gornji Virovi, Donji Virovi, Bukova Padina, Mikina Bara, Zelena Bara, Đurina Rupa, Studena Voda, Krst, Makovište, Ručov Kladenac i dr. Bunara u selu nema a voda se pije i sa potoka – „iz dolinu“.

Vetrovi duvaju sa sve četiri strane. Najjači je južni, najhladniji severni dok zapadni donosi lišu.

Zemlje i šume.

Zemljište je većim delom pod šumom naročito osojne strane dolina; čime se selo znatno razlikuje od ostalih, te se i po tome približava selima, koja čine prelaz ka šopskim selima.

Selo ima oralije, koja je u manjim delovima, običnim njivama, oko kuća a izvan kuća je, gde je imanje svih stanovnika (i to prvih doseljenika), na Lukovskom Ridu između Lukovske i Manastirske Reke, a na mestima zvanim: Ljakov Kamen. Dajkina Čuka, Gavran, Lisička Čuka, Stećeve Njive, Bojkovo Ramnište, Bare, Rašljev Trap, Nikolina Čuka, Modra Glava, Ostrika, Konova Poljana, Kruškarnik, Gabrova Čuka, Šabina Čuka, Branište, Mardžine Njive, Jaranovac, Zelena Bara i dr. Udaljenost ovih potesa od kuća iznosi od 15 minuta do jednog časa hoda.

Na levoj strani Lukovske Reke ima njiva na mestima zvanim: Laječarnica, Raća Padina, Garina, Šićev Trap, Jezička Dolina i dr.

Paše ima po malo na mnogim od pomenutih mesta, a sve više na mestima, koja su u izvorištu Lukovske i Manastirske Reke.

Tako isto i šume, branika pojedinih stanovnika, ima na mnogim pomenutim mestima, gde su njive i paše.

Stanovnici imaju zajedničku šumu i pašu na mestima zvanim: Dabidžova Njiva, Stara Njiva i Goleme Padine. Po pričanju meštana ostala im je od predaka.

Rodnost zemljišta je slaba. Da bi jedna porodica mogla umereno živeti mora da poseduje: 60 lanace zemlje oralije, 100 ovaca, 10 goveda i 3-4 konja.

Tip sela.

Selo Lukovo je razbijenog tipa, podeljeno je na ove male:

-Drnosoje (18-20 kuća) u kojoj žive: Veličkovci, Baba-Marinci, Deda-Đorđijanci, Deda-Cvetkovci, Stankovci, Slavkovci, Stevan Janković (Šop), Radovničani i Terzijanci.

-Rošinska Mala (12): Rošinci i Mardžini ili Deda-Petrovci.

-Čukarska Mala (17): Deda-Cvetkovci i Petrovci.

Jaranovac (5): Baba-Janinci.

-Rečanska ili Porečanska Mala (4): Rečani ili Deda-Cvetkovići.

-Gornja Mala (oko 20): Đorđijini, Simidžici, Jovanovci, Pešini, Ristinci i Stojanovci.

-Zelena Bara: Rošinci (6).

Osim toga ima oko 10 kuća u kojima žive Cigani-Romi.

Ime selu.

Po pričanju starijih meštana Lukovo je nazvano po „divljem luku“, kojeg je bilo i danas ima svuda po selu.

Ma(h)la Drnosoje je dobila ime od Drvno Osoje, koje se izgovara Drvno-soje.

Rošinska – po prezimenu stanovnika u njoj.

Čukarska Mala – po čukarama kojih u njoj ima.

Rečanska Mala – zbog toga što je pored reke.

Zelena Bara – po mestu-potesu koje se tako zove.

Jaranovac – nije poznato po čemu je ova mala tako nazvana.

Starine u selu.

Selom se zove mesto, gde je bilo današnje selo a Starim Selištem, gde je pre ovog bilo selo od 70 kuća, koje je čuma uništila. Pored zidina na selištu se nalaze starinske parice. Pričaju da je selo tu postojalo, kada je i grad („kale“) radio.

Grad je na desnoj strani Lukovske Reke više Šupljeg Kamena, a na iskrajku jedne kosanice, od koje je odvojen presedlinom zvanim Prekop. Tu i danas ima zidina, nalazili su velike ćeramide i starinski novac isti kao na Starom Selištu. Pričaju samo, da je tu bio grad, koji doista potpuna dominira dolinom Lukovske Reke. U skorije vreme raskopane su zidine neke stare crkve. Sudeći po svima ostacima nekadašnjeg grada, a naročito po novcu, izvesno je da je ovaj grad iz rimskog doba. Dr. J. H. Vasiljević je zabeležio predanje da je taj grad, kao i „katalenačko kale“ (kod Vranjske Banje) gradila carica Marija i veli, da su oba grada bila u vezi sa „kaluđerskim“ putem, koji i danas postoji.

Na desnoj strani Manastirske Reke ima razvalina stare crkve Sv. Pantelejmona.

Do Starog Selišta postojalo je staro groblje gde su današnji stanovnici iskopavali kosture.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Selo Lukovo spada među najstarija sela ovog područja. Pričaju pojedini stari ljudi, da je nekada na Starom Selištu, koje je u Gornjoj Mali, bilo od 70 kuća, pa ga uništila čuma a spaslo se samo 7 kuća – sedmorica braće, koji se sklone i naseli u Jaranovcu, osnovavši tako prvo „selo“ od koga je današnje postalo. Neki od starijih ljudi ne nadovezuje današnje naselje sa starijim, ali pričaju da je najpre u Jaranovcu bilo 6 kuća – šestorice braće, pa se od razvilo 18 kuća i potom se odatle iz prvog sela razišli na imanja, gde su im danas kuće. Ne znaju poreklo pomenute braće. Međutim, pamte da su pre 60-70 godina, a i  oni dok su bili u „selu“, smatrali kao rod i da se nisu uzimali među sobom; što se tiče udavanja i ženidbe tiče bili su u vezi poglavito sa stanovnicima sela Vranjske Pčinje u slivu Vardara.

-Deda-Petrovci, Sv. Petka. Jedini u selu, a stariji čovek Čika Stamenko – narodni poslanik i predsednik lukovske opštine priča, kako mu je još praded kazivao, da su mu se preci doselili iz sela Đerekarca (Vranjska Pčinja u slivu vardara), gde su načinili „neku nesreću“, pa ovamo dobegli. Njegovi su se zvali a i danas se zovu Deda-Petrovci, koji su sa ostalima bili u Jaranovcu i računali se svi u jednu porodicu, što se i po slavi vidi, jer svi, koji su bili u Jaranovcu danas slave Sv. Petku iz čega proizilazi da su i pomenuta braća u Jaranovcu poreklom iz sela Đerekarca. Od njih vode poreklo ove porodice:

-Deda-Petrovci, Cvetkovci, Rošinci, Baba-Janinci, Đorđijani, Simidžici, Jovanovci, Pešini, Ristinci i Stojanovci – sve porodice ovoga sela izuzev u Drnosoju i jedna u Gornjoj Mali.

Docnije se javljaju noviji doseljenici, koji su naselili Drnosoje, gde je bilo tursko imanje. Neki su došli kao čivčije i momci, a neki pošto su kupili zemlju.

Pre 80 godina doselio se Gruja sa četiri sina: Jankom, Slavkom, Đorđijom i Mišom iz sela Radovnice (u izvorištu reke Pčinje) iz razloga što je tamo „divjak-planina“. Njihovi potomci su:

-Radovničani (Slavkovci, Jankovci, Mišinci i Đorđijanci), Aranđelovdan.

Pre 70 godina naselili su se:

-Nastavčani, Aranđelovdan,  pošto su kupili zemlju u Drnosoju. Potomci su im:

-Veličkovci, Baba-Marinci i Đorđijanci, Sv. Petka. Svi iz Đorđijanske porodice su u Nastavcu.

-Stankovci, Aranđelovdan,  su se doselili pre oko 50 godina iz sela Stajovca (Vranjska Pčinja u slivu Vardara) na tursko imanje, gde su bili turski momci.

-Terzijanci, Nikoljdan,  vode poreklo od nekog terzije, koji se doselio iz sela Prvonoka (Pčinjski srez) i nastanio na tursko imanje.

-Trničani, Nikoljdan, su se naselili za vreme oslobođenja 1878. godine, došavši iz sela Donje Trnice (Vranjska Pčinja u slivu Vardara), odakle su došli zbog siromaštva.

-Stevan Janković „Šop“ se doselio iz sela Doganice blizu Ćustendil Banje, gde nije imao zemlje. Ne slavi.

Seoska slava je Sv. Bogorodica; slave je u Jaranovcu na mestu zvanom „selo“.

I ovo selo je postalo od „sela“ u Jaranovcu, iz kojeg su se razišli pre 90-100 godina, kad je u istom, prvom selu, bilo oko 18 kuća.

Neki od starih stanovnika odselili su se iz sela, kao:

-Anđelkovci, kad se „selo“ rasturilo, u Tribužde (Pčinjski srez), jedan u Buštrenje dok su neki su Karabaškovci izumrli a neki se odselili u Vranje, te ih i danas zovu Lukovcima.

Izuzev Nastavčana, koji se kopaju u groblju sela Nastavca, svi ostali imaju zajedničko groblje.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Lukovo (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Barbarušince, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Barbarušince je na desnoj strani Barbarušinske i ne levoj strani Lukovske Reke, odnosno na obema stranama Barbarušinskog Rida, koji se pruža između obe pomenute reke. Kuće su raspoređene većinom u grupicama i to na desnoj strani Barbarušinske Reke; sa obe strane Dunđerskog Dola, koji se u početku zove  Pojatište; u početku a na levoj strani Krivićskog Dola; na levoj strani Stankovske Doline; na levoj strani jednog bezimenog dola; iznad starog Selišta; sa obe strane bezimenih dolova i na mestu zvanom Lisina i Barje. Na levoj strani Lukovske Reke kuće su na mestima zvanim Obršina i Drenje.

Kuće su bliže ridu nego reci: strane su dolina, naročito leva strana doline Lukovske Reke, većim delom pod šumom.

Vode.

Glavniji izvori sa kojih se koristi voda za piće su: Krivić, Bulina, Češma, Drenje i dr. Osim toga voda za piće se uzima i sa potoka. U selu postoji izvor Lekovita Voda u Jockinoj Dolini, na desnoj strani Barbarušinske Reke. Leči rane i očne bolesti.

Zemlje i šume.

Izuzev po koju njivu oko kuća sve ostale su na Barbarušinskom Ridu, na mestima zvanima: Mali Virovi, Obršina, Sama Buka, Dve Buke, Dafina, Rusalijsko Dubje, Bulina Češma, Tri Buke, Ramnište, Krivić, Kriva Padina, Kitke, Pojatište, Oraščići, Vinograd i dr. Pomenuta mesta su udaljena od kuća od 5 minuta do jednog sata hoda.

Malo paše imaju pojedinci na mestima zvanim: Lisina, Barje, Ramnište, Obršina i Drenje.

Sva je šuma po stranama dolina Barbarušinske i Lukovske Reke, na mestima: Barje, Lisina, Obršina, Drenje i dr.

Selo ima zajedničku pašu i šumu na mestim zvanim: Samsur, Dostinski, Čukar, Pudarica i Dlga Rdina. Blizu sela je i, po pričanju, ostala od predaka kao i sva ostala zemlja.

Tip sela.

Ovo selo je razbijenog tipa, ali nema ma(h)la, već su kuće u grupicama a po negde su kuće usamljene. Te su grupice međusobno udaljene od 5-10 minuta hoda, kuće su u grupama međusobno udaljene 30-40 koraka a negde i od 100-150 koraka.

Prezimena stanovnika su: Dunđerci, Bojinci, Stajovčani ili Pavlovci, Stankovci, Vodeničarci, Pešinci, Jankerovci, Dejanovci, Anđelkovci, Rišinci, Đorđijani, Banjčani, Cvetanovi, Carevi, Brezovkini, Stojanovci, Jančini i Baba-Petkaninci.

U selu ima ukupno oko 50 kuća a u pojedinim grupama od dve do šest.

Starine u selu.

„Selom“ se zove mesto, gde je najpre bilo selo današnjeg Barbarušinca; ono je u zaklonu, na omanjoj zaravni, levo od Krivićske Doline, desne pritoke Barbarušinske Reke. Pričaju, kad je selo bilo na ovom mestu pre 80-90 godina, gora bila velika a po reci su onda ribu lovili, o čemu danas nema ni pomena.

U selu postoji Selište, koje je na desnoj strani Barbarušinske Reke nedaleko od Pešinskih kuća. Tu danas ima zidina, starih voćki (oraha i krušaka), kojih je ranije bilo mnogo više. Pričaju, da je tu bilo selo „golemo, od drug vek“ i da ga je čuma uništila.

Više Selišta postoji Stao Groblje, koje je danas poorano; tu su iskopavali kosture. Blizu njega je i sadašnje groblje.

Na desnoj strani Krivićske Doline, na mestu Crkvištu ima zidina od današnje stare crkve.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

I ovo selo je postalo od grupe kuća, od prvoga sela Barbarušinca time, što su se pre 80-90 godina stanovnici razišli na svoja imanja.

Niko od starijih ljudi u selu ne zna koje prvi selo zaselio. Obično kažu, kako je selo Barbarušince „od bab'n zam'n – od pamtivek“. Međutim, ima staraca, koji sigurno znaju, da pre 80-90 godina seljani ovog sela nisu imali veze radi ženidbe ili udaje sa meštanima sela Viševca, jer su smatrali, da su rod, a kad je bilo svadbe u jednom selu „kanili su na svadbu“ stanovnike drugog sela.

Priča se da su kako oba sela, Viševce i Barbarušince, zaselila dva brata, Ariz i Kraguj, koje je doveo spahija od Prizrena. To je bilo najdalje pre 120 godina.

Kraguj je zaselio Barbarušince i od njega vode poreklo ove porodice:

-Dunđerci, Bojinci, Stankovci, Vodeničarci, Jankerovci, Anđelkovci, Rišinci, Đorđijini, Cvetanovi, Carevi, Brezovkini, Stojanovci, Jančini i Baba-Petkaninci, svi slave Aranđelovdan, dakle sve porodice ovog sela izuzev:

-Pešinci, Mitrovdan, čiji je praded došao pre 90-100 godina iz okoline Leskovca, ali se ne zna razlog; spahija ga je primio i naselio i:

-Dejanovci, koji vode poreklo od deda Cvetana, koji je još pre 90 godina došao kao pastorak sa majkom, koja se udala za nekog Dejana, po kome se potomci Cvetana zovu. Cvetan je sa majkom došao iz sela Goločevca (Vranjska Pčinja u slivu Vardara).

Selo je raslo poglavito priraštajem stanovništva, najviše prvog doseljenika a nešto i od ovih poslednjih.

Samo su se po oslobođenju 1878. godine doselili:

-Pavlovci-Šopovi ili zvani Stajovčani, Aranđelovdan, iz sela Stajovca (Vranjska Pčinja u slivu Vardara) zbog turskog zuluma.

Seoska slava je Sv. Jovan

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Barbarušince (Vranje) appeared first on Poreklo.

[toggle title="TESTIRANI MARAŠ NA SRPSKOM DNK PROJEKTU"]

Maraš

Haplogrupa: R1b rod B

Poreklo: Bijelo Polje, Podgorica, Crna Gora

Krsna slava: Mitrovdan

Kontakt:
_________________________

KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

prezime@poreklo.rs
Pišite nam

The post Poreklo prezimena Maraš appeared first on Poreklo.

[toggle title="TESTIRANI NIKOLAŠEV NA SRPSKOM DNK PROJEKTU"]

Nikolašev

Haplogrupa: I2a M223 rod Ž

Poreklo: Gospođinci, Žabalj, Bačka, Srbija

Krsna slava: Stevanjdan

Kontakt:
_________________________

KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

prezime@poreklo.rs
Pišite nam

The post Poreklo prezimena Nikolašev appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Viševce, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Viševce je na levoj strani Barbarušinske i na obema stranama a u izvorištu Viševske Reke; uglavnom sa obe strane rida između Viševske i Barbarušinske Reke.

Mala Zagradeno je na levoj strani Viševske Reke.

Mala Prisoje se nalazi na desnoj strani Viševske Reke, u prisuoju.

Frulačka Mala je na levoj strani Frulačkog Dola, desne pritoke Viševske Reke.

Mala Jazvinje je u izvorištu a sa obe strane Barbarušinske Reke.

Međačka Mala je na levoj strani dola Magarevca, leve pritoke Barbarušinske Reke.

Seliška Mala je ispod Međačke Male, na mestu Selištu.

Mala Klečipas je sa obe strane jednog dola, čiji je potok leva pritoka Barabarušinske Reke.

Mala Garvan je sa obe strane Gravanskog Dola, leve pritoke Barbarušinske Reke.

Stanimirovska Mala je sa obe strane Stanimirovska Dola, leve pritoke Barbarušinske Reke.

Mala Selo je ne mastu zvanom „Selo“, ispod Stanimirovske Male.

Leve strane dolina Barbarušinske i Viševske Reke su većim delom pod šumom, najviše visokim bukvama. Kuće se na tim stranama jedva vide.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora, kladenaca, kojih ima dosta, jer je mesto u izvorištu reka i potoka „vododražno“. Poznati su kao jači: Krstati, Kladenac, Virovi, Turski Kladenac, Kitka, Bačevište, Peć, Osmanovče, Konjarica i Studeno Kladanče.

Zemlje i šume.

Njiva imaju malo oko kuća, sva im je na Viševskom Ridu, koji je između Viševske, Surdulske u Barbarušinske Reke i današnje (zapravo ondašnje) srpsko-turske granice, a na mestima zvanim: Ćurčina Livada, Dub, Paunov Čukar, Bara, Svinjarnik, Barin Čukar, Pobijen Kamen, Magarevac, Bačevište, Dančul, Podralice, Konjarica, Jazvinje, Ključ, Sv. Ilija, Osmanovče, Babinske Njive, Čuka, Beli Kamen, Milenkov Grob, Žuta Padina, Kopotina i dr. Ova mesta su udaljena od kuća od četvrt do na sat hoda.. Na pojedinim od tih mesta imaju mnogi pored njiva livade i branike.

Selo ima zajedničku šumu i pašu na mestima zvanim: Garina, Svinjarnik i Balabanovo Osoje; sva je na levoj strani Viševske Reke, ispod Zagradenog, daleko od kuća od 5 do 40 minita pešačkog hoda.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa, podeljeno na male: Zagradeno (3 kuće) – u kojoj žive Blizanci, Dejanovci i Marinkovci; Prisoje (8) – Ivanovci, Stošini ili Fićorci i Jovanovi; Frulačku Malu (3) – Cvetkovci ili Frulaci; Jazvinje (2) – Sorminci; Međačku Malu (3) - Dejanovci ili Međaci; Selišku Malu (5) – Rašinci; malu Klečipas (9) – Damnjanovci, Đorđijini i Blizanci; Garvan (5) – Tankinci, Veselinovci i Rašinci; Stanimirovsku Malu (6) – Stanimirovci, Petrovci i Tolini i malu Selo (5) – Mitrovci i Cigani.

Ime selu.

Ne priča se ništa o nastanku imena sela Viševce.

Stanimirovska, Međačka i Frulačka mala su dobila imena po prezimenima stanovnika u njima, ostale: Zagradeno, Prisoje, Jazvinje, Seliška, Klečipas, Garvan i Selo – po topografskom nazivu mesta na kome su.

Starine u selu.

I ovo selo je postalo od „sela“, koje je bilo na mestu zvanom „Selo“; odakle su se razišli, izuzev nekih, pre 80—90 godina. Ma tom mestu su danas mnoge rovine a tu je i Spahijska Njiva.

U seli Višeevcu postoji i Staro Selište, gde je danas Seliška Mala; ti je do skoro bilo zidina. Za to negdašnje selo ne postoje nikakva saznanja.

Današnje goblje je na mestu Starog Groblja, gde ima i zidina od stare crkve.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Kao što je rečeno pri opisu sela Barbarušinca, sela Viševce i Barbarušince postala su od dva brata; Ariza i Kraguja, koje je spahija doveo od Prizrena.

Ariz je zaselio Viševce, nastanivši se na današnjem mestu zvanom Selo, na levoj strani Barbarušinske Reke, koje je prema „Selu“ sela Barbarušinca, gde se Kraguj nastanio. Ariz je u „Selu“ naišao na Cigane – Đorgovce, kojih i danas tu ima. Pričaju da je Ariz imao tri sina, a jedan od njih sedam sinova. Pre 100 godina, vele da je bilo 10 kuća a kada je Usejin Paša isteran iz Vranja 1842. godine, bilo je 17 kuća.

Glavnu masu stanovnika u ovom selu čine potomci Ariza i to su:

-Blizanci, Dejanovci, Marinkovci, Ivanovci, Stošini ili Fićorci, Cvetkovci ili Frulaci, Dejanovci ili Međaci, Rašinci, Damnjanovci, Đorđijini, Tankinci, Veselinovci, Stanimirovci, Petrovci, Tolini i Mitrovci.

Osim njih u selu su:

-Sormini, koji vode poreklo od jednog „bećara“, koji je pre nekih 80-90 godina došao iz sela Ćurkovice, iz sominske porodice, u selu zastao i udomio se, i:

-Jovanovci (u mali Prisoju), koji su od jednog „prizetka“ iz sela Zlatokopa (Pčinjski srez). On je prizećen pre 40-50 godina.

Osim njih niko se docnije nije doselio u ovo selo.

Svi stanovnici slave Aranđelovdan i Nikoljdan.

Seoska slava je Sv. Trojica – Duhovi.

Viševčani se od okolnih stanovnika odlikuju time, što su uopšte svi veoma vredni i najbolji majstori (pored Crnotravčana) u vranjskom okrugu.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Viševce (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Nastavce, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Nastavce je na stranama Surdulske i Barbarušinske Reke, od kojih postaje Trebišnjska Reka i na stranama doline sve tri reke.

Gornja Mala je na obe strane Barbarušinske Reke a Donja Mala sa obe strane Trebešinjske i na levoj strani Surdulske Reke. Kuće ima na levoj strani doline Surdulske Reke i bliže ridu na mestima zvanim: Studena Voda, Virovi, Bazova Padina i ostalih, koji su pored reke i bez naročitih imena.

Klima.

U ovom selu je toplije u odnosu na okolna sela, jer je ono u zaklonu „u za-vetar“, a uz to je, kao što meštani kažu i u „pripek“, odnosno na mestu gde je leti jaka žega. Najhladniji vetrovi, severac i košava, retko duvaju u ovom selu.

Zemlje i šume.

Selo ima njiva većinom van kuća, na mestima zvanima: Kitke, Baltija, Jazvinje, Gizdavo Drvo, Beliševo, Kaškalo, Kljajina Padina, Kolnik, Leštar, Bazova Padina i dr. Na svim tim mestima imaju pašnjake i branike.

Selo ima zajedničku pašu i šumu zvanu Mrtvica, oko 15 minuta daleko od sela.

Zemlja je slabe rodnosti. Da jedna porodica osrednje živi treba da poseduje: 60 dana oranja belog žita, 30 dana oranja kukuruza, dva para volova i 60 komada sitne stoke.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa, podeljeno na dve ma(h)le: Gornju i Donju Malu. Osim toga ima začetaka budućih mala – Kaškala i Beliševa, koje neki i sada malama nazivaju.

U Gornjoj Mali (16 kuća) su porodice sa prezimenima: Đorđijini – u koje spadaju Nešići, Veličkovići i Trajkovići; i Krstini ili Kalaici – od kojih su: Cvetanovići, Dejkovići i Džodžini.

U Donjoj Mali (4) su: Danini i Ristini. U Kaškalu i Beliševu (5) su Ilijinci i Stevanovci.

Ukupno u selu ima oko 25 kuća.

Selo Nastavce, kao i Gornja Trebišnja trebalo bi da su zbijenog tipa, kao Buljesovce i druga sela, jer je razvijanje sela, kao i kod ovih, bilo ne jednom mestu, ali su oba sela razbijenog tipa zbog toga što konfiguracija terena ne dozvoljava stvaranje sela zbijenog tipa. Ravnica pored reke nije dovoljan za veće naselje, ima je mestimično te su kuće po grupama raspoređene dok je ostala zemlja nerodna, ridska, te se stanovnici iseljavaju.

Trla.

U selu ima oko 10 trla, pored nekih i kolibe a na mestima zvanim: Leštak, Kaškalo, Baltija, Papradnja, Grašište, Bazova Padina i Kolnik.

Ime selu.

Priča se da je selo nazvano po svom položaju, jer je na stancima („na stanci“) Surdulske i Barbarušinske Reke, te je od „na stanci“ postalo Nastavce. Kaškalo i Beliševo su topografski nazivi.

Starine u selu.

U selu nema nikakvog selišta. Na desnoj strani Barbarušinske Reke a u početku Krivog Dola postoji „Trlište“, gde su nekada bila trla.

Današnje groblje je, po pričanju, na mestu starog groblja, od kojeg nema nikakvih ostataka.

Poreklo stanovništva.

-Đorđijanci ili Milosavci; Aranđelovdan, su, po pričanju, najstarija porodica u selu. Njihovi preci ovde došli pre 100 godina iz sela Retkocerja u Jablanici – blizu izvorišta reke Medveđe, gde su na česmi ubili Arnauče i zbog toga morali pobeći. Dobegla su tri brata, od kojih je jedan otišao u okolinu Leskovca. Svi im se potomci zovu Đorđijanci ili Milosavci, a pored toga imaju i prezimena:

-Nešići, Veličkovići, Trajkovići, Ilijinci, Stevanovci i dr.

-Kalaici ili Krstini, Nikoljdan,  su drugi po starini u ovom selu, čiji su preci ovde doseljeni pre 90-100 godina iz sela Nagoričinog kod Kumanova, zbot toga što se onda u Nastavcu moglo bolje živeti. Potomci su im:

-Ristini, Cvetanovići, Dejkovići i Džodžini.

-Dininci (Mitrovdan, Aranđelovdan i Nikoljdan) su se doselili odmah iza prethodnih iz okoline Ćustendil Banje. Tamo su ubili spahiju i najpre dobegli u selo Bereljić, gde su proveli leto, ali kako je u tom selu bilo hladnije – a oni nenaviknuti na tu klimu potraže selo gde je toplije i dođu u Nastavce. Njihovi potomcu su:

-Dinini.

Posle ovih nije više bilo doseljavanja te je selo raslo samo priraštajem od pomenute tri porodice.

Iz porodice Dininci, doseljenika iz Ćustendila, neki su riđi.

Iz ovog sela se odselilo u Jablanicu oko 15-20 kuća, jer je zemlja nerodna te nema uslova za bolji život.

Seoska slava je Markovdan.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Nastavce (Vranje) appeared first on Poreklo.

[toggle title="TESTIRANI KURANDIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU"]

Kurandić

Haplogrupa: R1a rod ANJ

Poreklo: Trnava, Raška, Srbija

Krsna slava: Stevanjdan

Kontakt:
_________________________

KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

prezime@poreklo.rs
Pišite nam

The post Poreklo prezimena Kurandić appeared first on Poreklo.

[toggle title="TESTIRANI STOJKEČIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU"]

Stojkečić

Haplogrupa: I2a DN rod AG

Poreklo: Kobišnica, Negotin, Srbija

Krsna slava: Todorova subota

Kontakt:
_________________________

KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

prezime@poreklo.rs
Pišite nam

The post Poreklo prezimena Stojkečić appeared first on Poreklo.

Poštovani,

ova stranica je u pripremi.

Pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

prezime@poreklo.rs
Pišite nam

The post Poreklo prezimena Micić appeared first on Poreklo.

[caption id="attachment_60882" align="alignright" width="300"] Kapela Sv. arhangela Gavrila[/caption]

Poreklo stanovništva sela Gornje Trebešinje, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je sa obe strane Trebišinjske Reke, u ravnici oko nje, ne po stranama niti bliže površini rida kao gornja sela.

Gornja Mala je prva odozgo sa obe strane Trebešinjske Reke; kuće na levoj strani su oko ušća Golemog Dola, leve pritočice Trebešinjske Reke.

Srednja Mala je ispod Gornje Male, takođe sa obe strane Trebešinjske reke. Kuće na levoj strani su oko ušća Kaninog Dola, leve pritočice pomenute reke a one na desnoj strani su oko ušća dola Bare, desne pritoke Trebešinjske Reke.

Donja Mala je ispod Srednje Male sa obe strane Trebešinjske Reke. Kuće na levoj strani su oko ušća Mečkine Dupke, leve pritočice Trebešinjske Reke a one na desnoj su ispod Srednjeg Rida a sa obe strane oko ušća Srednjeridskog Dola.

Kuće su većim delom u ravnici, koje ima samo mestimice pored reke i oko ušća potoka, pritoka rečnih.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora, kladenaca, kojih ima svuda po rečištu, ali su bez imena.

Zemlje i šume.

Selo ima njive blizu kuća u ravnici pored reka, gde je najbolja zemlja, ali je njih malo; većinom je van kuća a na mestima zvanima: Srednji Rid, Široka Padina, Trnjiva Padina, Bilo, Golemi Dol, Ugar, Vaganerovac, Padina, Popov Dol, Bara, Varena Glava, Selište i dr.

Na većini pomenutih potesa imaju po malo paše i branike, obično zajedno; gde je paša tu je i branik.

Zajednička šuma i paša je Vrla Strana i Manastirište; oboje daleko od sela frtalj (1/4 čas) sata pešačkog hoda.

Da jedna porodica osrednje živi potrebno je: 20 hektara njiva, dva para volova i oko 10 komada sitne stoke.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa, podeljeno na male: Gornju, Srednju u Donju. Sve su male duž Trebešinjske Reke, udaljene jedna od druge od 5 do 10 minuta. Kuće u malama su grupisane, međusobno udaljene od 200 do 300 koraka ili više – od 5 do 10 minuta.

U Gornjoj Mali (10 kuća) žive: Deda-Stojkovci, Pandurci i Filipovi: u Donjoj Mali (12) su: Stajovčani, Dejanovi i Filipovi; u Srednjoj Mali (7) su: Pandurci, Dejanovi ili Cakinci, Spasini, Filipovi i Nešinci.

U selu ima oko 40  kuća uključujući i Ciganskih 12.

Ime sela.

Priča se da je selo dobilo ime Trebešinje, što su nekada, kada se gradio manastir na današnjem manatirištu, trebili gra' (pasulj) za radenike, te od onog „trebenja“ postalo ime Trebišnje. Drugi kažu da su oriz trebili u „neko vreme“ i to silom primorani.

Selo, koje je postojalo pre današnjega Gornjeg Trebešinja zvalo se Gornja Gušterica, a na mestu Donjeg Trebešinja bila je Donja Gušterica; tako da je po pričanju, i danas zapisano „u ćutuk“ (kitik) u Carigradu.

Starine u selu.

U selu postoji Staro Selište, koje je na desnoj strani Trebešinjsske Reke ispod završastog uzvišenja Varene Glave. Tu su nalazili zidine, tugle i velike „grnčurine“. Pričaju da je tu „u dug vek“ bilo selo Gornja Gušterica.

Do selišta postoji „trlište“, gde su nekada bila trla spasinska, pa ih pomerili.

Groblje im je kod crkve u Donjem Trebešinju, gde se sahranjuju i stanovnici sela Kupinice.

Poreklo stanovništva.

U selu su ovi rodovi po redosledu doseljavanja:

-Spasini (Filipovi), Sv. Petka, su najstarija porodica u selu, čiji su se preci ovde doselili pre 100 godina iz okoline Leskovca. Ne zna se razlog njihovog doseljavanja, Njihovi potomci su, osim Spasinih, kako se uopšte zovu, i Filipovi.

-Kaluđerci. Njihovi preci su se doselili iz Ljubate (prema severnog granici Vranjske Pčinje, mada ovoj ne pripada). Ne kaže se koju slavu slave.

-Pandurci, Aranđelovdan i Nikoljdan,  su se doselili iz okoline Ćustendil Banje, odakle su  - zbog ubistva Turčina – pobegli.

-Stojkovci ili Ćeramidžinci, Aranđelovdan i Nikoljdan, su poreklom iz sela Donjeg Neredovca (u Moravi). Predak im je živeo u Donjem Neradovcu, pa pošto je umro, žena mu se preudala u Gornje Trebešinje za nekog Đorđa iz spasinske porodice, kome je i svoju decu dovela. Svi se zovu Stojkovci.

-Cakinci ili Dejanovci, Aranđelovdan, koji su po poreklu iz sela Dejanca (Vranjska Pčinja u slivu Vardara). Ded im jebio u Gornjm Trebišinju terzija, pa kako je u selu Dejancu „divjak-planina“, on se u Gornjem Trebešinju nastani i prizeti.

-Nešinci, Aranđelovdan,  su se doselili iz sela Nesvrte (Pčinjski srez), ne zna se razlog doseljavanja.

-Stajovčani (Grujini i Nisini), Aranđelovdan, su se poslednji doselili pre 80-90 godina, koji vode poreklo od dva brata Gruje i Nise, koji su došli „na pitomo“ iz sela Stajovca (Vranjska Pčinja u slivu Vardara). Osim što se njihovi potomci zovu Stajovčani, a pored toga i Grujini i Nisini.

Nakon ovih niko se u selo nije doselio.

Seoska slava je Sv. Arhanđeo Gavrilo.

Ovo današnje selo nije postalo kao „gornja“ od prvog sela, već su stanovnici sa kućama tamo, gde su im se stari zaselili.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Gornje Trebišnje (Vranje) appeared first on Poreklo.

[caption id="attachment_60887" align="alignright" width="300"] Hram Sv. velikomučenika Georgija[/caption]

Poreklo stanovništva sela Donje Žapsko, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je uglavnom u ravnici sa obe strane Žapske Reka. Veći deo sela je na desnoj strani dok su na levoj samo dve male.

Rašinska i Stajna Mala su na levoj strani Žapske Reke, obe na mestu Đurinac.

Na desnoj strani Žapske Reke prva je odozdo Donja Mala, koja je naspram Stajnoj Mali; iznad nje su uz reku.

Čočinska Mala je u ravnici, ispod seoskog puta.

Marinkova Mala je na desnoj strani Brajčinog Dola, desne pritočice Žapske Reke.

Topalska Mala je na desnoj strani Brajčinog Dola, više Marinkove Male.

Vukadinska Mala je na levoj strani Brajčinog Dola.

Dijanovska Mala je na desnoj strani dola Kaldrme, desne pritoke Žapske Reke.

Juginska Mala je na desnoj strani a u donjem delu Grdanice ili Kusog Dola, desne pritoke Žapske Reke i:

Džoljinska Mala je iznad Juginske Male, na desnoj strani istog dola a na mestu zvanom Krmolj.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora, kladenaca, od čega svaka mala ima po jedna i svi su dovoljno jaki, to su: Džoljinski Kladenac, Češma, Brajčinski Kladenac, Dejanov Kladenoac, Lekovita Voda, Deda-Stošin Kladenac i Donjomalski Kladenac.

Zemlje i šume.

Njiva imaju oko kuća, odnosno oko mala a većinom oko sela, na mestima zvanim: Vojinovac, Đurinac, Beli Breg, Grdanica, Krmolj, Kaldrma, Bačevište, Selište i dr.

Šume ima mestimično na desnoj strani Žapske Reke i u Kusom Dolu; ali svi gotova drva donose iz Gloga i iz sela Brezovice.

Zajedničku pašu (utrinu) imali su na desnoj strani Žapske Reke na mestu Krmolju, ali im je, kao što je pomenuto, oduzeta.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa, podeljeno na male: Rašinsku (u kojoj ima 5 kuća) – gde žive Rašinci; Stajnu (4) – Stajni; Donju Malu (7) – Čočinci, Marinkovci i Stajni;  Čočinsku Malu  (7)– Čočinci ili Stošini i Dankovci;  Marinkovu Malu (6) – Marinkovci i Manini;  Topalsku Malu – Topalci, Pavunovi i Bošnjaci; -  Vukadinsku Malu – Vukadinci;  Dejanovsku Malu – Dejanovci;  Juginsku - Juginci (5) i Džoljinsku Malu (4) - Džoljinci.

U selu ima oko 65 kuća.

Ime selu.

Ne zna se odakle je ime sela Žapsko dok su ma(h)le nazvane po rodovima, koji žive u njima.

Selo, koje je bilo pre današnjeg sela Žapskog na Starom Selištu zvalo se Rajčinovac.

Starine u selu.

Na desnoj strani Žapske Reke, oko 10 minuta dalje od sela postoji Staro Selište, koje su još „begleri“ orali. Na istome je bilo kamenje, pri oranju su nailazili na „zidine“, a pričaju, da je tu u „drug vek“ bilo selo Rajčinovac; ne zna se kako je nestalo.

Na levoj strani žapske Reke postoje Rusalijska Grobja, od kojih nema nikakvih tragova.

Poreklo stanovništva.

Rodovi u selu su:

Starinci:

-Dangovci ili Spasinci, Aranđelovdan, su starinci. Njih su zatekli Turci, kad su ovo selo zauzeli i svi docniji doseljenici. Od njih su danas ostale samo dve kuće a oko 6-7 kuća se odselilo u Vranje.

Ostali stanovnici su docnije doseljeni, većinom kao čivčije i momci turski, po redoseldu doseljavanja:

-Juginci, Nikoljdan, su najstariji doseljenici, čiji su preci pre 100 godina došli kao čivčije iz sela Koćure (Vranjska Pčinja u slivu Vardara), gde je zemlja slaba – „planina“. Kada su se doselili bilo je šestorica braće, od kojih je jedan otišao u Vrtogoš (Vranjsko Pomoravlje), jedan u Sobinu (kod Vranja), jedna u Gornje Žapsko dok su se ostali nastanili u ovom selu. Oni su danas najmnogobrojniji a potomci su im stanovnici  Marinkovske, Topalske i Juginske Male:

-Juginci, Manini, Topalci, Pavunovi, Bošnjaci i Marinkovci.

-Rašinci, Nikoljdan, su dobegli iz okoline Bitolja, gde su ubili Turčina. Od ove porodice ima nekih u Gornjem Žapskom, Zlatokopu i drugim selima.

-Čočinci ili Stošini, Nikoljdan, su iz sela Nerava (Vranjska Pčinja u slivu Vardara) ovde doveli „begleri“ na svoju zemlju.

-Stajni, Sv. Petka, su se doselili iz sela Oslara zbog turskog zuluma.

-Dejanovi (ili Dejanovci), Aranđelovdan,. Njihovi preci (pradedovi) su doseljeni iz obližnjeg sela Viševca, gde je slaba zemlja.

-Vukadinci, Nikoljdan, su se doselili iz sela Pretine (Kumanovska Pčinja). Njih su doveli begovi pre 80-90 godina.

-Džoljinci, Mitrovdan,  su se doselili iz sela Milanova a poreklo im je bilo iz Krajmirovca (Moravica). Oni su posednji doseljenici u ovo selo.

Posle ovih u ovo selo se niko nije doselio; selo je poglavito raslo priraštajem prvih doseljenika.

Seoska slava je Sv. Stevan.

Do oslobođenja 1878. godine u današnjoj Donjoj Mali bilo je 7 čifluka, sedmorica begova: Svi stanovnici su bili čivčije i momci turski. Tu su im bile kuće. Odatle su se razišli, i to čivčije, tek pošto su prikupili imanja od Turaka, a to je bilo pre oslobođenja.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Donje Žapsko (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Gornje Žapsko, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

[caption id="attachment_60892" align="aligncenter" width="1024"] Manastir Sv. Stefana[/caption]

Položaj sela.

Selo je u izvorištu, a na desnoj strani Žapske reke, ispod manastira Sv. Stefana.

Gornja Mala, prva odozgo, je na desnoj strani Žapske Reke, na omanjoj uzdignutoj zaravni. Zbirištem, gde se stena ispoljila, odvojena je od Donje Male, koja je takođe na desnoj strani Žapske Reke, pod pomenutom stenom.

Gramadarska Mala je na istoj strani Žapske Reke a iznad Donje Male, na neznatnom uzvišenju – „bilcu“ – Gramađama.

Vode i klima.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora, kladenaca, od kojih su poznatiji: Gramadarski Kladenac, kledenac u Kusom Dolu i Češmiče. U selu ima i četiri bunara.

U selu je hladnije u odnosu na obližnja sela (Donjem Žapskom i Milanovu) zbog toga što je na većoj nadmorskoj visini, samim tim je više izloženo vetrovima.

Zemlje i šume.

Zemljište, mada je selo u izvorištu Žapske Reke, nije brdsko kao u ostalim gornjim selima, već je više ravno, te i zemlja nije ridska.

Njiva ima oko kuća, odnosno oko grupe kuća a većinom je oko sela, na mestima zvanima: Široka Padina, Jabuka, Pusto Grobje, Jovina Bašča, Rid, Krmolj, Kusi Dol, Selo, Selište, Krstato Lojze, Stara Lojza i Lukovica – gde su vinogradi. Na istim mestima pojedini imaju po malo paše i šume. Šume ima najviše u Kusom Dolu, u izvorištu Žapske Reke i na mestu zvanom Terzika, ali je malo, te drva donose iz Gloga i Brezovice.

Selo ima zajedničku šumu i pašu, zvanu Široka Padina, daleko od sela 10-15 minuta hoda i ona im je ostala od predaka.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa, podeljeno na male: Gornju, Donju i Gramadarsku Malu.

Gornja Mala (u kojoj ima 16 kuća) se sastoji od četiri grupice kuća – sa po 4-5 kuća, koje su razdaleko oko 100-150 koraka – u kojoj žive Sekulci, Nikolčini, Pop-Antini i Baračići;

Donja Mala (9) ima dve grupe kuća sa istim rastojanjem – u kojoj žive Ajtinci i Pop-Markovcii;

Gramadarska Mala (8) iz dve grupe kuća – u kojoj su Gadžini i Markovci.

Kuće su u grupama međusobno udaljene od 30 do 40 koraka a samo neke 80-100 koraka.

Ime selu.

Ništa se ne priča o imenu sela Žapskog. U početku je bilo jedno selo Žapsko i bilo svojina dvojice Turaka (begova), od kojih se jedan odvojio, uzevši u deo današnje Gornje Žapsko, koje je Gornjim nazvano za razliku od Donjeg Žapskog.

Gramadarska Mala nazvana je po topografskom mestu Gramađama, koje je dobilo ime od nekih „gramada“, gomile kamenja, koje je tu bilo.

Starine u selu.

I ove jo selo, Gornje Žapsko, kao i sva gornja sela postalo od svog prvog sela, odakle su se stanovnici razišli pre 60-70 godina, pošto su od Turčina, čije je bilo Gornje Žapsko, kupili svu zemlju gornjo-žabačku i podelili je međusobno, bratski.

Mesto gde je bilo prvo selo, zovu danas „selom“; tu su kuće Donje Male. Do istog, a bliže reci, postoji Staro Selište, gde se danas nalaze: duvarine, „železurine“ i sekire. O selu, koje je tu bilo, meštani ne znaju ništa. Od tog sela je, po pričanju, zaostalo današnje Pusto Grobje, koje je na levoj strani Žapske reke. Sadašnje groblje je blizu ovog.

Poreklo stanovništva.

U selu su ovi rodovi, po redosledu doseljavanja:

-Sekulci (Nikolčini), Nikoljdan i Aranđelovdan, su najstarija porodica u selu, čije su pretke pre 100 godina doveli Turci iz Stajevca (Vranjska Pčinja u slivu Vardara), da im budu čivčije. Njihovi potomci su Sekulici i Nikolčini.

-Markovci (Pop-Antini), Nikoljdan, su se doselili iz okoline Bitolja, gde su u bili Turčina i zbog toga pobegli. Bili su čivčije i momci turski. Njihovi potomci su Markovci i Pop-Antini.

-Milosavci ili Ajtinci, Nikoljdan, vode poreklo iz sela Toplog Dola (Masurički srez) – rodonačelnik je  posinjenik u Sekulskoj porodici.

-Gadžini (Pop-Markovci), Aranđelovdan i Nikoljdan, su iz sela Rainci (u Moravici). Njihov predak, neki kažu praded, bio je đak kod jednog od ovdašnjih popova iz Sekulske porodice, pa tu zaostao i docnije svoje doveo. Potomci im se zovu Gadžini i Pop-Markovci.

-Baračići, Nikoljdan, su se doselili pre 25 godina iz sela Preobraženja.

Selo je uglavnom raslo priraštajem od prvih doseljenika.

Seoska slava je kad i manastira – Sv. Stevan.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Gornje Žapsko (Vranje) appeared first on Poreklo.

The post Poreklo prezimena Popić appeared first on Poreklo.

[toggle title="TESTIRANI BRADVAROVIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU"]

Bradvarović

Haplogrupa: I2a DN rod AĐ

Poreklo: Banatska Palanka, Banat, Srbija

Krsna slava: Aranđelovdan

Kontakt:
_________________________

KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

prezime@poreklo.rs
Pišite nam

The post Poreklo prezimena Bradvarović appeared first on Poreklo.

Prezimena u selu Tatar Varoš  (opština Cetingrad – Kordun), prema popisu stanovništva SR Hrvatske 1948. godine:

Slika 1. Topografska mapa sela Tatar Varoš u razmeri 1:25000

Rezultati popisa stanovništva od 1857. do 2011. godine za selo Tatar Varoš – izvor Wikipedia:

Od 1857. do 1890. podaci sadržani u naselju Gnojnice. Do 1971. iskazivano pod imenom Tatar-Varoš.

Prezimena u selu Gnojnice prema popisu stanovništva 1948. godine (u knjizi "Leksik prezimena SR Hrvatske", nastaloj na osnovu popisa 1948. godine, stanovnici sela Tatar Varoš ubrojani su u stanovnike susednog sela Gnojnice):

Napomena: 1) Broj ispred zagrade označava koliko je bilo stanovnika sela sa nekim prezimenom, a broj u zagradi označava u koliko domaćinstava su živeli. Ukoliko iza broja stoji znak -, reč je o stanovnicima koji nisu imali sopstveno domaćinstvo.

Izvor: "Leksik prezimena SR Hrvatske", dr Šimunović Petar i dr Putanec Valentin.

Tokom Drugog Svetskog rata život je izgubilo najmanje 19 stanovnika sela Tatar Varoš, od čega je 5 palih boraca NOB-a, 8 žrtava ustaškog terora i 6 žrtava tifusa i drugih bolesti.

Pali borci:

1. REBIĆ Save ĐURO, 1920, seljak, Srbin. Stupio u NOV 9. 11. 1942, borac 1. brig. 8. div. Poginuo u Crevarskoj Strani kod Vrginmosta 14. 12. 1943.
2. REBIĆ Đure ILIJA, 1921, seljak. Srbin. Stupio u NOV 23. 1. 1943. Borac 1. brig. 8. div. Poginuo kod Plaškog 23. 3. 1944.
3. REBIĆ Save NIKOLA, 1928, seljak, Srbin. Stupio u NOV 15. 7. 1943, borac 3. brig. 8. div. Poginuo kod Slunja 15. 4. 1945.
4. VIŠNJIĆ Stanka MILOŠ, 1927, seljak, Srbin. Stupio u NOV 9. 11. 1942, borac 2. brig. 8. div. Poginuo kod Blata 2. 11. 1943.
5. VIŠNJIĆ Laze RADE, 1927, seljak, Srbin. Stupio u NOV 1. 4. 1943, borac 2. brig. 8. div. Poginuo kod Cazina 11. 4. 1944.

Žrtve ustaškog i fašističkog terora:

1. REBIĆ Save MARKO, 1924, seljak, Srbin. Ubile ga ustaše u Miljevcu 3. 8. 1941.
2. REBIĆ Sime PETAR, 1920, seljak, Srbin. Ubile ga ustaše u Snosu 10. 4. 1942.
3. VIŠNJIĆ Paje ĐURO, 1889, seljak, Srbin. Ubile ga ustaše u Mehinu stanju 30. 7. 1941.
4. VIŠNJIĆ Petra ĐURO, 1929, dijete, Srbin. Ubile ga ustaše na Bakić Glavici 8. 8. 1941.
5. VIŠNJIĆ Save ILIJA, 1924, seljak, Srbin. Spalile ga ustaše u Tatar Varoši 27. 5. 1942.
6. VIŠNJIĆ Marka KATA, 1896, seljanka, Srpkinja. Zaklale je ustaše u Tatar Varoši 27. 5. 1942.
7. VIŠNJIĆ Đure MILKA, 1926, dijete, Srpkinja. Ubile je ustaše u Miljevcu 3. 8. 1941.
8. VIŠNJIĆ Miće STANKO, 1890, seljak, Srbin. Ubile ga ustaše u Mehinom stanju 30. 7. 1941.

Umrli od tifusa i drugih bolesti:

1. REBIĆ Dragana MIĆO, 1907, seljak, Srbin. Umro u Snosu 20. 5. 1944.
2. REBIĆ Dragića MILE, 1902, seljak, Srbin. Umro u Tatar Varoši 17. 4. 1943.
3. REBIĆ Miće MILE, 1904, seljak, Srbin. Umro u Stojmeriću 10. 4. 1943.
4. VIŠNJIĆ Miće LAZO, 1884, seljak, Srbin. Umro u Tatar Varoši 10. 4. 1942.
5. VIŠNJIĆ Mile MILKA, 1900, seljanka, Srpkinja. Umrla u Tatar Varoši 20. 8. 1943.
6. VIŠNJIĆ Dragića SIMICA, 1895, seljanka, Srpkinja. Umrla u Tatar Varoši 15. 5. 1944.

IZVOR: "Kotar Slunj i kotar Veljun u NOR-u", Historijski arhiv Karlovac

PRIREDIO: Saradnik portala Poreklo Jovan Eror

The post Poreklo prezimena, selo Tatar Varoš (Cetingrad) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Buljesovce, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je sa obe strane, a u početku Buljesovskog Dola, desne pritoke Koštanačke Reke. Spada u red najboljih ovdašnjih sela po položaju, zemlji i vodi; zbog toga je po pričanju, kao što će biti pomenuto, i  ime dobilo. Dok su okolna sela razbijena u male, ono je na okupu – samo su trla izvan sela.

Vode i klima.

U selu postoje tri česme, koje nikada ne presušuju a i voda i m je izvrsna; zovu ih: Nakina, Pop-Nešina ili Golema i Pop-Mišina češma, po imenima onih koje su ih podigli. Velike su, kakve se i u Vranju viđaju, sazidane od tesanog kamena pre oko 70 godina. Od njih teče potok nazvan Buljesavskim Dolom. U selu postoji i jedan bunar, koji je nedavno iskopan.

Pored dobre zemlje, koja je u blizini i oko sela, voda je jedan od razloga što su kuće ovog sela na okupu; vodom sa česama služe se i kada u polju rade, a tu i stoku poje.

Mada je selo u dolini, u zaklonu, ipak je u njemu hladnoća kao i u okolnim selima.

Zemlje i šume.

Sva im je zemlja za obrađivanje oko sela, a na mestima zvanim: Jarice, Samovilsko Kolo, Sliboku Dol, Dub, Stublina, Ramnište i Vrla Strana. Ta su mesta udaljena od sela od 5 minuta do pola sata hoda.

Svaki ima svoj branik i po malo paše u Slibokom Dolu i oko njega. Sliboki Dol je bio manastirski.

Nemaju zajedničku pašu i šumu.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa. U tursko doba smatrano kao ma(ha)la sela Buštrenja, ali samo kod ondašnjih vlasti, dok je u narodu oduvek smatrano kao selo.

Kuće su sve u grupi, rastavljene ograda dvorova, putem seoskim ili običnim zemljištem 30-40 koraka.

U selu žive porodice:

-Ivkovci, Ćajci (Ćajinci) ili Nešinci i Karalejci.

U selu ima oko 20 kuća.

Trla.

Meštani ovog sela imaju svoja trla van sela a na mestima zvanim: Gabrike i Dub. Pored njiva i vinograda tu ima mestimično krupne gore – dubica. Daleko su od sela 10 do 20 minuta hoda. Pojedini imaju i po dva trla; jednu van sela a jednu do kuće: svaka kuća ima trla van sela. Ukupno ima 15 trla, od kojih su 9 izvan sela na pomenutim mestima. Trla kod kuće starija su od onih van sela – koja su sagrađena pre 60-70 godina kada su stanovnici udaljili stoku od kuća. Razlog što ni meštani, poput okolnih sela, nisu prešli da žive na trlima je zemlja i polje, koja je rodna i u blizini, oko sela, te su im trla bila blizu i voda, koja je izvrsna i kakve nema oko sela, gde su im imanja, pa je, kada je potrebno, i tamo nose.

Ime selu.

Priča se da je selo dobilo ime Buljesovce od „Bolje Selce“, kako se najpre zvalo današnje selo Buljesovce – zbog „oralije“, koja je blizu sela i veoma rodna kao i zbog dobre vode.

Starine u selu.

U selu postoji Staro Selište, koje je odmah ispod seoskih kuća sa obe strane Buljesovskog Dola. Tu i danas ima voćaka, tu su bašte i  konopljišta, a bilo je i zidina. Priča se da je tu bilo selo pod imenom Bolje Selce, koje je čuma uništila. Od tog sela zaostalo je Staro Groblje, gde je i današnje. Tu je i stara crkva Sv. Nikole, koja je nedavno obnovljena. Dr. Jovan H. Vasiljević, koji je bio u ovoj crkvi pre nego što je obnovljena, „sudeći po boji živopisa, ukoliko se raspoznaje u likovima nekoliko svetitelja u oltaru“ i po zapisu na jednom kamenu od 1552. godine veli da je ta crkva iz XVI veka.

Pored Buljesovca u tursko doba vodio je Vlaški Put, nazvan po Vlasima, stanovnicima sela Preobraženja, koji su poglavito njime išli a koje i danas zovu Vlasima. Iz Preobraženja Vlaški Put je vodio na Gornje Žapsko, Buljesovce, Buštrenje, pa izlazio na Starački Put.

Poreklo stanovništva.

U selu su ovi rodovi, po redosledu doseljavanja.

-Ivkovci, Nikoljdan. Za njih se priča da su najstarija porodica u selu a neki tvrde da su starinci – jedini su se oni spasli, kada je selo pre današnjeg čuma uništila – a drugi (u selu Gornja Žapska), da su im preci došli iz sela Đermana (Vranjska Pčinja u slivu Vardara) i da su u tursko doba „maden“ plaćali, što je verovatnije.

-Ćajci (Pop-Nešinci), Aranđelovdan i Nikoljdan – zbog deda Petra, čiji je predak (po nekima praded, po drugima čukunded) dobegao iz okoline Ćustendil-Banje, gde je ubio Turčina-spahiju i svoju ženu, sa kojom je ovaj živeo. Pošao je, vele, da beži u „kumanovsko“, ali ga u selu Krševici sreo Mehmed zvani Ćor-Paša (umro 1824. godine) i zadržao ga u selu Krševici, davši mu zemlju u ataru današnjeg Donjeg Raistovca blizu velikog duba, koji i danas postoji (preko srpsko-turske granice). On se tu nastani, ali pošto Usein Paša u sporazumu sa begovima otme zemlju krševačku u Moravi, to on napusti Krševicu, ode u Preobraženje pa odatle u Buljesovce, gde zatekne dve kuće ivkovske. Tu ga pozvao neki deda-Petar iz ivkovske porodice, koji je imao mnogo zemlje i posinio ga. Pričaju, da je u to vreme u selu bila još jedna porodica, Pupinci, koja je izumrla. Potomci doseljenika iz Ćustendil Banje su Ćajci i Pop-Nešinci.

-Karalajci, Aranđelovdan, čiji se predak (deda) doselio pre 70-80 godina iz sela Sv. Nikola (turski Kliseli, na Ovčem Polju) i bio sluga u selu, pa se i nastanio.

Posle ovih u selo se nije niko doselio.

Raspored kuća u selu je u vezi sa redosledom doseljavanja; najstarija porodica Ivkovci su u sredini sela; na desnoj strani Buljesovskog Dola, najbliži česmama – tu je bila i najstarija ivkovska kuća.

Selo slavi dve slave: Sv. Simeon i Sv. Nikola – letnji.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Buljesovce (Vranje) appeared first on Poreklo.