Poreklo stanovništva sela Milanovo, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Milanovo je sa obe strane Koštanačke Reke, većim delom u ravnici a samo je deo sela u početku dola Ljutinca, leve pritočoce Koštanačke Reke više u brdskom zemljištu. Kuće sela u dolu Ljutincu su na obema stranama tog dola, a kuće sela sa obe strane Koštanačke Reke su ili bliže reci ili oko ušća pojedinih potoka – kao što su dve grupe kuća oko ušća Borskoga Dola, leve pritočice Koštanačke Reke – pritočica Koštanačke Reke ili malo dalje od reke.

Reka nadolazi skoro svake godine i čini velike štete usevima a retko kada dolazi i do samih kuća.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora, kladenaca, od kojih su vrlo jaki: Mandžinac i Ljutinac. U selu ima i bunara.

Zemlje i šume.

Selo ima njive oko kuća a i dalje od kuća na mestima zvanim: Đurinac, Šop, Selište, Reka ili Jaz, Koštanica, Ljutinac, Mandžinac, Spasevica i Pakejka. Ova mesta su udaljena od kuća od 5 do 15 minuta pešačkog hoda.

Po Đurincu, Ljutincu i Spasevici imaju pojedinci i po malo paše.

Šume imaju u početku i na levoj strani dola Ljutinca, zatim, na levoj strani Koštanačke Reke. Za ogrev poglavito koriste drva koja donose iz Gloga, oko pet sati daleko od sela.

Meštani imaju zajedničku pašu (utrinu) na Đurincu i Ljutincu. Pričaju da im je ostala od predaka te da je bila veća, ali su je pojedinci izorali. Kako su seljani dolazili do zemlje samo kupovanjem, a ne krčenjem, od begova, to je i paša današnja ostala od Turaka, koji su, kao i ostalu zemlju, na svoj način prisvajali.

Da jedna porodica osrednje živi – „da ne strada“ – potrebno je da imaju: 80 šinika zemlje, dva para volova i 20 ovaca.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa ali nema ma(ha)la, jer je skorijeg postanka, Čiflučno, te se mahale nisu mogle razviti. Umesto njih ima grupice kuća – od dve do šest – koje nose nazive rodova, kojima te kuće pripadaju. Takvih grupica kuća ima 11. U njima živi jedna ili 2-3 porodice i to: Džoganci, Dupčići, Bodurčići, Došljaci ili Pavlovčani i Rošaci, Žbevčani, Grgurovci i Stojkovci (ista porodica), Božančići, Škekinci i Ražnjinci, Pavunci, Rindžini, Ašavci i Bubići.

U selu ima oko 35 kuća.

Ime selu.

Pričaju stariji ljudi, da su u ataru ovoga sela bile paše, livade, koje su bile „vak'vske“, svojina manastira Sv. Prohora i da je na njima bilo mnog manastirskih konja, zbog čega je selo dobiilo ime „konjsko“ da bi kasnije nazvano Milanovo.

Starine u selu.

Na desnoj strani Koštanačke Reke, 5 do 10 minuta daleko od sela, više njiva zvanih Šop, je Selište, gde je nekada bilo selo Koštanica. Danas je ono poorano a u tursko doba tu je bilo zidina od kuća. Sav kamen od tih zidina „oko 500 kola“ preneo je Usein Paša u Rataje iu Vranje a i okolni stanovnici su ga raznosili za izgradnju svojih kuća. Priča se da je to selo bilo veliko i da ga je „sablja zatrla, neka druga vera Tatarlije; sve su poklali i u kući i pred kuću i u rid“. Ime Koštanica je i do danas očuvano i to: kao naziv reke – Koštanačka Reka; naziv meštana – Koštančani; naziv njiva oko reke – Koštanica i crkve – Korštanička.

Priča e da je stara vodenica na desnoj obali Koštaničke Reke nađena u pautini, zaostala od starog sela.

Nedavno je prema ušću Borskoga Dola reka otkrila ćunkove, kojima je voda sprovođena u selo Koštanicu.

Za crkvu Koštaničku, koja je na levoj strani dola Ljutinca pričaju da je još iz vremena kada je selo u Selištu postojalo. Nedavno je obnovljena.

Na levoj strani Koštaničke reke blizu kladenca Mandžinca nađeni su tragovi (iskopani kosturi) Starog Groblja, za koje se ništa ne zna.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Selo je postalo od čifluka i doseljavanjem na kupljeno imanje. Do oslobođenja u selu je bilo, na desnoj strani Koštanačke Reke, šest čifluka. Oko čifluka bilo je i „selo“, prvo selo današnjeg Milanova. U čiflucima pored Turaka stanovali su i momci, a oko čifluka bile su kuće čivčija. Čivčije su docnije, kako je ko mogao, kupovali po malo zemlje od Turaka i odmah prelazili sa kućama na svoja imanja, mada su i dalje bili čivčije. Tako su se oni, jedni za drugim, iz „sela“ raseljavali na kupljena imanja. Pored čivčija i momaka, koje su Turci dovodili i koji su kasnije pokupovali sebi imanja ali su to činili i stanovnici iz okoline i tu se doseljavali. Otuda i toliko raznih porodica u ovm selu, zbog čega stanovnici vele: „Milanovo je selo šareno – 40 kuuća od 40 sela“.

Poreklo stanovništva-rodova, po redosledu doseljavanja.

-Škekinci, su najstarija porodica u selu, čiji su se preci (pradedovi) doselili pre 100 godina iz sela Lesnice (Vranjska Pčinja u slivu Vardara), gde su upalili šumu, te su morali pobeći.

-Džoganci, Aranđelovdan, su poreklom iz Poljanice. Najpre su njihovi preci bili momci turski.

-Grgurovci, Nikoljdan, su po starini iz okoline Palanke, sela Grgurovce (na kartama ne postoji), ali današnji Grgurovci vode poreklo od jednog doseljenika iz sela Preobraženja, koga je posinio njihov predak-praded, čije je poreklo bilo iz Grgurovca.

-Dupčići, Nikoljdan. Njihovi preci – pradedovi, tri brata, doselili – dobegli iz sela Oraovice (u okolini Preševa). Oni su otuda pobegli zbog zuluma arnautskih, „pobegli noćom samo s'dušu“. Jedan od tri brata ostao je u selu na turskom imanju, jedan otišao u selo Zlatokop a jedan u Vranje.

-Krajmirovčani, Mitrovdan,  su iz sela Krajmirovce u Staroj Srbiji, na desnoj strani reke Moravice, pošto su prethodno kupili zemlju od Turaka. Došli su pre 70-80 godina. Njihovi potomci su:

-Bubići i Rindžini, oba roda slave Mitrovdan..

-Žbevčani, Aranđelovdan, su se doselili iz sela Žbevca („Zibevče“) na zemlju kupljenu od Turaka.

-Rošaci, Sv. Bogorodica, su iz sela Lepčinca a starinom iz sela Nerava (Vranjska Pčinja u slivu Vardara).

-Pavunci, Sv. Petka, su iz sela Lepčinca.

-Pavlovačni ili Došljaci, Sv. Đorđe jesenji,  su iz sela Pavlovca (Pčinjski srez), pošto su kupili zemlju od Turaka.

-Bodurčići, Aranđelovdan, u iz sela Zlatokopa (Pčinjski srez), su bili momci turski.

-Ašavci, Aranđelovdan,  su porekom iz okoline Kumanova gde im je praded učinio ubistvo, zbog čega je otuda pobegao. Najpre je došao u slo Neradovce (Pčinjski srez), odakle je docnije otišao u Pavlovce pa potom u Rataje. Jedan od njegovih potomaka je pre 40 godina, kao momak turski, došao iz Rataja u Milanovo.

-Božanci su iz stanimirovske porodice u Buštrenju. U selu Milanovu su imali vodenicu, pa su se tu nastanili. Ne kaže se koju slavu slave.

Posle ovih u ovo selo se niko nije doseljavao.

Seoska slava je Spasovdan.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Milanovo (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Gornja Otulja, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je sa obe strane Gornjo-otuljske Reke, ispod Dlibokog Dola, leve pritočice iste reke. Sve su kuće u ravnici blizu reke, naročito deo sela na levoj strani reke.

Vode.

U selu postoji samo jedan kladenac sa kojeg se služe svi stanovnici ovog sela. Dovoljno je jak, u rečištu  je, te ga reka pri nadolasku monekad kvari; nema naročitog imena.

Zemlje i šume.

Selo ima njive pored reke, u ravnici ali i van sela, na mestima zvanim: Vrbica, Pobijen Kamen, Vlaški Dol, Gizdavo Drvo, Velji Vrh, Arnautište i Krivi Dol. Na tim mestima, izuzev Brbice i Pobijenog Kamena, imaju po malo paše i šume.

Selo ima zajedničku pašu i šumu, zvani Zmijanac; blizu je sela, na levoj strani reke.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa, podeljeno je na dve male; Kovačevsku na levoj i Dikersku na desnoj strani Gornjo-otuljske Reke. Male su razdvojene rekom. Kuće u malama su poglavito zbijene. U Kovačevskoj mali žive Kovačevci a u Dikerskoj – Dikerci i Kovačevci.

Trla.

Stanovnici ovog sela imaju van kuća trla na mestima zvanim: Jegrek, Mezdraja, Prebijen Dub i Krivi Dol, koja su udaljena od sela pola sata hoda.

Svega šest trla je van kuća a na pomenutim mestima, gde pojedinci imaju svoje branike i pašu.

Neki pored trla imaju kolibu i plevnju.

Ime selu.

Ne zna se odkuda je ime Otulja. Male su nazvane po prezimenima rodova koje žive u njima.

Starine u selu.

U selu postoji Staro Selište, koje je blizu sela na desnoj strani Gornjo-otuljske Reke. Tu danas ima voćaka, oraha, a nalazili su i „starinske parice“; po pričanju tu je bilo selo „u drug vek“, kad je bio, kako vele, „Rim-Papa“.

Poreklo stanovništva.

-Kovačevci, Savindan, su najstarija porodica u selu, čiji su se preci doselili iz sela Đermana (Vranjska Pčinja u slivu Vardara) iz mahale Šipka, gde i danas postoje Kovačeve Livade. Došla su tri brata i to „na pitomo“, jer tamo u Đermanu bila „planina i  divajk“. Ne zna se kada su se doselili; danas su im potomci prešli sedmi pojas, te se uzimaju među sobom. Seoska zemlja je onda bila pusta, neobrađena i kao takvu kupili od spahije „za 40 groša“.

-Dikerci, Aranđelovdan, su nešto mlađi od njih, vode poreklo od prizetka iz sela Nerava (Vranjska Pčinja u slivu Vardara), koji je najpre bio momak kod Kovačevaca, pa ga potom prizetili. Svi se zovu Dikerci.

Niko se docnije u selo nije doselio, te svi današnji stanovnici sela gornje Otulje vode poreklo od ove dve porodice.

Seoska slava je Sv. Arhanđel.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Gornja Otulja (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Donja Otulja, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.ž

Položaj sela.

Selo Donja Otulja je ma desnoj strani Donjo-otuljske Reke, osim jedne kuće, koja je na suprotnoj, levoj strani pomenute reke.

Sve su kuće u ravnici.

Vode.

U selu postoji jedan bezimeni izvor, sa kojeg meštani koriste vodu za piće a ima i bunara. U selu postoji i izvor Lekovita Voda.

Zemlje i šume.

Sve njive su oko sela, na mestima zvanim: Cepotine, Zelenika, Dlge Njive, Đeren, Srednji Rid, Kolovoz, Gnojina, Osvište, Gramadica, Bara, Crveni Breg, Ržište, Smolnica, Slatina i dr.

Pojedini meštani imaju po malo paše pored reke.

Na levoj strani reke, u osoju ime nekoliko branika, zvanih: Strana, Osovčina, Šumak i Star Zabel. Osim toga neki imaju šume – branike – po Gizdavom Drvetu a i donose drva iz Gloga, Kuča i iz sela Brezovice.

Selo ima zajedničku pašu; Šarinu - na desnoj i Kolovoz - na levoj strani reke. Zaostala je od Turaka.

Zemlja je po rodnosti gotovo kao i moravska.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa, podeljeno na dve ma(ha)le; Gornju i Donju Malu. Međusobna udaljenost jedna  od druge iznosi oko 100 koraka, rastavljeni seoskom – „pazarskim“ – putem.

Kuće u malama su zbijene.

U Gornjoj Mali žive: Ilijinci i Jovanovci - u 19 kuća,  a u Donjoj Mali Kopanjčani i Vezirovi – u 6 kuća, ukupno u selu 25 kuća.

Poreklo stanovništva.

U vreme doseljavanja porodica sve je imanje bilo tursko, a priča se, kada su oni došli, da je današnja Slatina bila pod gustom gorom, po kojoj je bilo srna, a danas je pasište.

Stanovnici su, osim Kopanjčana – koji su kasnije doseljeni – bili čivčije i momci turski, pa su docnije po malo kupovali zemlju i tako je od njih postalo današnje selo.

Stanovnici su sahranjuju u groblju preobraženjskom, kod preobraženjske crkve.

Ispod sela na oko 150-200 koraka postoji trlište, gde su ranije bila trla, pa su docnije primaknute do kuća.

U selu su ovi rodovi, po redosledu doseljavanja.

-Ilijinci (Vezirovi), Sv. Đorđe, su najstariji rod u selu, čiji je predak Ilija došao pre 100 godina iz Poljanice i bio turski momak u selu.

-Jovanovci ili Božajci, Aranđelovdan. Njihov predak Ilija je došao iz Poljanice u isto vreme kao i prethodni. Došao je u selo kao božjak (prosjak).

Selo je uglavnom raslo priraštajem od ove dve porodice.

-Kopanjčani, Aranđelovdan i Nikoljdan, su se doselili pre 70-80 godina iz sela Kopanjana. Došli su na imanje kupljeno od Turaka.

Seoska slava je Spasovdan.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Donja Otulja (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Gornje Raistovce (danas Gornji Ristovac – mahala naselja Ristovac), Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela-mahale.

Naselje je na levoj strani Koštaničke Reke.

Kuće su delom u ravnici i omanjoj zaravni.

Vode.

U naselju vode nema. Meštani koriste vodu za piće iz dva stara bunara; jedan je u Gornjoj a drugi u Donjoj Mali.

Zemlje i šume.

Sve njive su u ravnici oko sela između Koštaničke Reke i granice.

Paše i šume nemaju a ni zajedničku zemlju (utrinu). Svaki domaćin za svojih 10-15 ovaca, koje čuva, ostavlja jednu njivu neobrađenu radi njihovog napasanja.

Tip naselja.

Naselje je razbijenog tipa, podeljeno je na dve male; Gornju i Donju Malu, koje su međusobno udaljene oko 250-300 koraka a kroz obe postoji seoski put.

Kuće u malama su raspoređene u grupicama, po 2-3 zajedno. Obično su u grupi kuće jednog roda. Neke su grupice međusobno udaljene kao i male dok su neke blizu jedna drugoj, samo ih put razdvaja ili su na odstojanju 40-50 koraka.

U Gornjoj Mali (u kojoj ima 6 kuća) žive: Ćašini, Nešini, Stanojkini i Ljubini ili Petriševci.

U Donjoj Mali (8 kuća) su: Pešanci, Prćanci, Cincarci, Dobrosinjci, Paunovci i Liškovci.

Zadruga u ovom naseljau dana nema a ranije su Liškovci živeli u zadruzi od 70 čeljadi.

Ime naselju.

Današnje selo (naselje-mahala) Gornje Raistovce do oslobođenja, 1878. godine, je bilo deo sela Krševice. Od oslobođenja, pošto je Krševica ostala pod Turcima, bi njen deo u Srbiji dodat selu Ristovcu, koje je na desnoj strani (Južne) Morave i za razliku od od istog bio nazvan Gornje Raistovce a ono pored Morave Donje Raistovce („Ristovac“). Ristovcem je selo nazvano, po pričanju, po nekome Risti, čija je bila sva zemlja današnjeg sela Donjeg Raistovca. On je imao brata Karafilja, koji je takođe imao imanja, ali je danas u Turskoj oko jednog velikog duba („trepetlika“); te se njive i danas zovu Karafiljke ili Karafiljove Njive.

Starine u naselju.

Samo Donje Raistovce ima svoje Staro Selište, koje je danas preko granice (u vreme nastanka ovog teksta); tu su po pričanju iskopavali „zidine“.

U selu Krševici, na levoj strani Krševačke Reke postoji Gradište (kale), koje je na jednom omanjem uzvišenju. Tu je, po pričanju, bio grad Trolovo, ispod kojeg je bilo mnogo dućana, po kojima se i danas jedno mesto zove „Dućanište“; kad je taj grad radio kažu da Vranje nije ni postojalo.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Na mestu današnjeg Gornjeg Raistovca najpre su bila trla meštana sela Krševice, od kojih su neki bili prešli na trla da tamo žive i zvali su ih Trlarcima. Njih je beg Zada pre 80 godina rasterao i načinio čiflik, pribravši oko sebe momke i čivčije, pretke današnjih stanovnika u ovom naselju. Do oslobođenja je u selu bilo dva čifluka.

Rodovi po redosledu doseljavanja:

-Ćašini, Sv.Đorđe, su, po pričanju, najastarija porodica u selu, čiji se predak Stanko pre 90-100 godina doselio u Krševicu iz sela Odanovca (selo u Gornjoj Moravi, severno od Crne Gore – Kara Daga). Tamo su živeli u zadruzi od 40 duša i kumovali jednoj arnautskoj porodici iz nekog obližnjeg sela. Kad je jedan od njih išao ka njima da krsti, pri povratku ga ubiju mlađi iz te arnautske porodice radi puške, koju je sobom nosio i koju su mu tražili Arnaučići da im je da, što on nije hteo učiniti: kad su ovi čuli za to, pođu svi muškarci iz zadruge noću naoružani i pobiju sve Arnaute, svoje kumove, pa došavši kući razbegnu se kud koji. Svako je pri bekstvu poneo što je mogao; deda Stanko, kaznije nazvani Ćaša, dobegao je u selo Krševicu sa jednim kotlom (bakračem). Tada su u Krševici bile tri porodice u tri kuće; Murdžinci, Bulumačovci i Uzun-Stanimirci, za koje kažu da su starinci u selu. Stanko Ćaša, došavši u selo, prizeti se kod Uzun-Stanimira, pošto je prehodno bio ovčar. Iz sela docnije zbog turskog zuluma pređe na imanje beg-Zade, koji je onda osnovao čifluk na mestu, gde je danas Gornje Raistovce i gde su do tada bila trla stanovnika Krševice. Potomci Ćaše se danas zovu Ćašini.

-Petriševci ili Ljubini, Nikoljdan. Njihov predak je došao iz sela Koćure (Vranjska Pčinja u slivu Vardara) kada i prethodni i prizetio se i Krševici. Svi su oni, kao i prethodni, Petriševci ili Ljubini, pre oslobođenja bili momci i čivčije turske.

-Nikolinci. Njihovi preci su se doselili iz Gornje Morave. Svi oni danas žive u selu Krševici. Ne kaže se koju slavu slave.

-Pašanci ili Stanojkini, Nikoljdan. Njihov predak je dobegao iz okoline Niša, uzevši za ženu svoju kumu.

-Prćanci (Cincarci), Aranđelovdan. Njihovi preci su se doselili pre 70 godina iz Šumadije, gde su ubili Turčina; bili su čivčije i momci turski. Od njih vode poreklo Prćanci i Cincarci.

-Nešinci, Nikoljdan, su se doselili iz Novog Sela (Vranjska Pčinja u slivu Vardara), odakle su dovedeni da budu momci turski.

-Liškovci, Nikoljdan, su se doselili posle oslobođenja, 1878. godine, iz sela Žbevca a po poreklu su sa Kara Daga – Crne Gore prema Moravici. Došli su na imanje, gde i danas stanuju.

-Dobrosinjci, Aranđelovdan, su doseljeni iz sela Žbevca a daljim poreklom su iz Crne Gore (Kara Daga).

-Paunovci, Aranđelovdan, su se doselili iz Žbevca, koji su kao i Dobrosinjci došli da žive u slobodi.

Seoska slava je Sv. Trojica, Duhovi.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, mahala Gornje Raistovce (Ristovac-Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Preobraženje (Probraženje), Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo se nalazi u klisurastoj dolini, kojom teče Preobraženjska (Probraženjska) Reka. Zemljište, na kome je selo, većinom je brdovito; po malo ravnice ima samo pored reke. Sa svih strana je zatvoreno brdima, na kojima se očuvalo po malo šume. Najviše tačke oko sela su: Stevanova Čuka, Kitasko Drvo i Vita Kruška.

Kuće su na obema stranama rečne doline, u brdu, a ima ih pored reke, u ravnici.

Reka nadolazi za vreme velikih kiša, plavi i odnosi bašte i njive, koje su pored reke a i obližnjim kućama nanosi štete.

Vode.

Kladenaca, koje reka pri svom nadolasku odnosi, bilo je mnogo ranije, jer nije bilo bunara, te ih je sada manje i nemaju naročitih imena. Za vreme velikih vrućina mnogi od njih presuše. Meštani se većinom služe vodom za piće iz bunara, kojih u selu ima dosta, preko 20.

Zemlje i šume.

Njiva imaju pored reke poglavito ispod sela, mestimično po stranama dolina a najviše ih ima po ridovima sa obe strane sela, na mestima zvanim: Ćamin Rid, Jazvine, Vita Kruška, Kitasto Drvo, Stevanova Čuka i dr.

Na istim mestima ima i po malo paše, a i šume, koje u ataru ovoga sela u odnosu na okolna sela ima sasvim dovoljno.

Tip sela.

Selo se deli na tri male: Gornju, Donju i Kraljevsku Malu. Gornju od Donje Male razdvaja reka a Kraljevska Mala je na desnoj strani reke, u produžetku Gornje Male. U malama su kuće zbijene duž sokaka, koji vode kroz njih.

U selu ima preko 80 kuća; Donja Mala je najveća i ima oko 40 kuća dok su ostale u Gornjoj i Kraljevskoj Mali.

U Donjoj Mali su sledeći rodovi: Ćaminci, Bučkini, Pajzitovci, Biljarci i Aličovi.

U Gornjoj Mali su: Palikućinci, Karakuljci, Dučinci, Bicinci, Smiljanini, Čontini, Marinčići i Lunginci.

U Kraljevoj Mali su Samardžici, Mladžinci i Kalajdžije.

Zadruga u selu nema.

Ime sela.

Po čemu je selo dobilo ime, da li zbog toga, što seoska crkva slavi praznik Preobraženje (6/19 avgusta), ili ne, niko ne zna da kaže, mada je, kako izgleda, po tome nazvano selo – Preobraženje. Tako se, po pričanju, zvalo i nekadašnje staro selo, koje je postojalo u Slatini, ravnici, koja je ispod sela – udaljena četvrt sata hoda.

Kraljevska Mala dobila je ime po Kraljevoj Kući (blizu današnje – ondašnje srpsko-turske granice prema Preševu, sada – onda pod Turcima, odakle su se doselili preci stanovnika te male.

Poreklo stanovništva ipostanak sela.

Prvi doseljenici, koji su osnovali današnje selo Preobraženje, došli su iz okoline Ohrida. Doselili su se, kako vele, pre 200 godina – današnji potomci su im peto koleno. To behu Vlasi (Cincari), kako ih danas zovu – Vlasima – stanovnici okolnih sela, a pod tim imenom su poznati i u varoši Vranju. Od njih vode poreklo ove porodice („fisovi“ kako neki kažu):

-Biljarci (Jovanjdan), Pajzitovci (Đurđevdan), Palikućinci (slave Sv. Atanasa), Lunginci (Mitrovdan), Sirminci (Aličovi), Bicinci (Mitrovdan), Ćaminci (Mitrovdan), Čontini, Marinčići, Baba-Alt'nini i Petrini (Smiljanci).

Za Biljarce, Palikućince i Pajzitovce se zna pouzdano da su došli iz Donje Belice, sela u okolini Ohrida. Za Ćamince se misli da su doseljeni iz okoline Bitolja, a ostale – gore pomenute porodice –su, po pričanju, iz okoline Ohrida, samo ne znaju iz kog sela su doseljeni. Biljarci i danas imaju svoje rođake po Ohridu a i u Vlaškoj znaju za neke svoje rodove, koji se tamo odseljeni iz okoline Ohrida. Tamo, u okolini Ohrida, kažu da su živeli zajedno sa Arnautima, ali kako su upalili goru arnautsku, zavade se sa njima te su morali pobeći, kako vele, samo „s' dušu“. Bežeći od Arnauta iz okoline Ohrida dođu do Preševa, ali kao je i tu bilo Arnauta u okolini, pođu oni dalje i dođu u okolinu Vranja. Tadašnji vranjski paša „Ćor Memed“ davao im da se nastane na zemlji, gde je danas Raistovce (Ristovac), pa i gde su Rataje, ali oni, plašeći se carsko druma koji kroz ta sela prolazio, nisu se hteli naseljavati, već pođu naviše, uz Preobraženjsku Reku i nasele se u onom delu doline, gde je danas selo, gde je tada bila velika gora. Priča se da su u njoj našli jelena, pa su se svi čudili, jer takvu životinju do tada nisu videli. Tu su bili zaklonjeni i van domašaja glavnog puta, koji je vodio dolinom (Južne) Morave. Uz to, tamo je bio i zgodan položaj, našta su oni takođe pazili.

Docnije je salo raslo priraštajem ka i doseljavanjem.

-Dučinci, Aranđelovdan, su poreklom iz sela Crnovca (Vranjska Pčinja u slivu Vardara). Otuda je došao njihov praded, deda Ivan, koji je docnije dobio nadimak Čipan. Razlog doseljavanja nije poznat. Poznato je, da je iz Crnovca pošao u Vranje, da tamo radi i živi. Uz put zaostane u selu Preobraženju i tu se oženi „Vlainkom“. Potom ode sa ženom u Vranje, gde je radio za trgovce iz Korče i na taj način živeo. Kuću nije imao, nego je živeo pod čergom u donjem delu Vranja, koja se i danas zove Tekija. Docnije Ivan Čipan napusti Vranje i ponovo se vrati da živi u Preobraženju. Tamo izrodi dece, te je imao tri kćeri i oko 11 sinova, od kojih neki ostanu u selu a ostali se raziđu, kud koji. Priča se da je jedan od njih otišao u Carigrad, neki u Solun, dok se neki vraćao u selo pa ponovo otišao iz sela i to na Svetu Goru. Od Nikole, jednog od onih što su ostali u selu vode poreklo Dučinci, koja je jedna od najjačih porodica u Preobraženju*. Sada ih je malo u selu, većina ih je prešlo u Vranje, Vladičin Han i Surdulicu.

-Samardžici i Mladžinci su porekom iz sela Kraljeve Kuće, odakle se, kako pričaju, doselio njihov praded.

*Danilo Donić, učitelj u Preobraženju opisao je ovo selo, samo on misli da su stariji stanovnci Kraljevske Male, što je i verovatno. Njemu je, veli, neki starac od 100 godina pričao, da su se prvi naselili preci današnjih stanovnika Kraljevske Male i da su posle njih došli pomenuti Vlasi (Cincari). Još navodi otpor i mržnju Kraljevčana spram ovih, jer ni slavu nisu slavili, potom su bili primorani da prime slavu (jedan Sv. Atanasije, drugi Mitrovdan) i ostale običaje, te su na taj način mogli doći u dodir sa Kraljevčanima i među sobom počnu ženiti i udavati.

Piscu ove knjige je pričao potomak tih Cincara, starac Nača, koji tvrdi, da su njihovi stari prvi došli i da su još onda slavili slavu, koju i danas slave; to ga je (pisac) naročito pitao, jer se do tada nije znalo da je veći deo stanovništva u Preobraženju cincarskog porekla.

Seoska lsava je Preobraženje kada se skuplja veliki sabor iz svih okolnih sela. O tom saboru Milan Rakić piše ovo:

-U  Preobraženje se zbira veliki sabor iz cele Pčinje i iz Krive Reke. Tu sam imao prilike da sa milinom gledam ovaj krepki soj ljudi, i da se divim finom i gracioznom igranju njihovom.

Stanovnici ovoga sela se razlikuju od meštana okolnih sela u svakom pogledu, što je sasvim razumljivo, kada s uzme u obzir njihovo poreklo. Većina ih je crnomanjastih, nose se gotovo isto kao u varoši Vranju a i po načinu života pa i po izgledu kuće, više se približavaju varošanima nego stanovnicima okolnih sela. Svi su duha trgovačkog, vredni  su i preduzimljiivi. Govor im je kao i kod okolnih stanovnika, vlaški (cincarski) ne govori niko, mada je do skora bilo staraca, koji su znali valški. Zapaža se, da od oslobođenja ovo selo slabo napreduje; mnogi su se iselili ili iseljavaju iz sela u Vranje, Vladičin Han, Surdulicu i drugde, gde se bave trgovinom, zanatima i dr.

Zanimanje stanovništva.

I po zanimanju, kao i po ostalome, izdvajaju se meštani Preobraženja u odnosu na stanovnike okolnih sela. Glavno im je zanimanje trgovina i zanati, naročito kod stanovnika koji vode poreklo od doseljenika iz ohridske okoline, kojih je najviše i koji daju glavno obeležje stanovništva ovoga sela. Njihovi preci, kada su se doselili, priča se, nisu znali orati. Bavili su se poglavito trgovinom. Stajali su u trgovačkim vezama sa svima varošima, poglavito severne Makedonije i Stare Srbije. Iz Nevrokopa su donosili najviše platno, gajtan i šamije; kada su, vele, „po 70 tovara“ espapa istovarivali u Preobreženju. U Kočane su nijviše nosili klince i užad a otud donosili pirinač. Njihovi se potomci danas radi trgovine kreću u sasvim drugom smeru – dopiru do Pešte.

Osim trgovaca i zanatlija ima dosta mehandžija, od zanatlija je najviše kujundžija, kalajdžija i samardžija, koji kao trgovci i mehandžije rade u Vranju i po ostalim mestima o okrugu vranjskom, a žive u Preobraženju.

Zemljoradnja i stočarstvo im je sporedno zanimanje i time se bave, koliko da podmire svoje potrebe i to poglavito rade žene sa ukućanima, koji ostaju kod kuće.

Selo ima svoju školu, jedan dućan i jednu mehanu.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Preobraženje (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Dubnica, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je sa obe strane Dubničke Reke, koja postaje od dva potoka; Staro-selskog sa izvorištem u Karpini ispod crkve Sv.Petra i Sveto-ilijskog sa izvorištem pod vrhom Sv. Ilija čestelinski, na kome je crkva Sv. Ilija. Odmah ispod stava ta dva potoka nastaju kuće sela Dubnica. Zemlja, na kojoj je selo, negde je „peščanik“ a negde „rosuljica“.

Kuće su na stranama rečne doline i u ravnici pored reke, a ima ih i u ridu izvan doline. Najviše je kuća u ravnici pored reke, jer im je tu veći deo zemlje za obrađivanje a tu su se naselili u njihovi preci, kad su došli iz starog sela Dubnice na današnje mesto.

Kada reka nadođe – samo za vreme velikih kiša – snosi kamenje, zasipa i odnosi njive i bašte oko reke a i obližnjim kućama nanosi štete, te se po neki od stanovnika izmeštaju iz svojih kuća.

Vode.

Meštanu koriste vodu za piće iz bunara, jer u selu nema izvora, izuzev što postoji jedna česma – Čolina Češma.

Zemlje i šume.

Sve zemlje za obrađivanje („oralije“) su im oko sela, blizu seoksih kuća. Šumom selo nije siromašno, jer odmah iznad sela, na pola sata hoda, nastaje planina Karpina sa koje stanovništvo seku drva poglavito na mestima zvanima: Ostra Glava, Lebovac, Sv. Iliji (čestelinski) i dr.

Tip sela.

I pored toga što su kuće u ovom selu zbijene, ipak se ono deli na male, koje se zovu: Đokinska, Šorejska, Dromsanska, Oljačanska, Lisičarska, Mitrovska, Jovinska, Kolarska, Živkovska, Krpejska, Veđanska, Ovčarska ili Us i Globinska Mala.

Osim Ovčarske Male, koja je na pola sata hoda od sela udaljena i Globinske, koja je u drugoj dolini, odmah do sela, sve ostale male su jedna do druge; razdvaja ih plot, reka ili seoski put.

U svakoj mali izuzev Oljačinske i Šorejske stanuje po jedna porodica, po čijem je prezimenu i mala dobila ime. Tako i Živkoskoj Mali stanuju Živkovci, u Đokinskoj – Đokinci itd. U Ovčarskoj Mali stanuju Ovčarovi i Šopovi.

U selu ima oko 100 kuća.

Ime selu.

Selo je dobilo ime od starog sela, koje je bilo iznad ovog sa obe strane Staro-selskog Potoka, gde su danas mnoge livade. Odatle su, vele, došliprvi doseljenici, koji su osnovali sadašnje selo i nazvali ga Dubnica, kako se zvalo staro selo, u kome su do tada živeli. Odakle ime Dubnica ne zna se pouzdano, mada neki tvrde da je postalo zbog mnogih „dubica-dubova“ (hrastova), kojih je ranije bilo mnogo u ovom kraju.

Male su dobole nazive, kako je već rečeno, po imenima rodova, koji u njima žive.

Starine u selu.

Iznad sela je jedan goli „čukar“ zovu Gradište i vele da je tu nekada bio grad, od koga su danas zaostale zidine. Njive iznad Gradišta zovu se Bojine Njive zbog toga što je tu nekada bio „boj“; onda pričaju da je i grad u tom boju „urnisan“. Al. Jovanović je slušao predanje, da su u Dubnici živeli Latini. Verovatno je da je Gradište iz vremena Rimljana.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Dubnica, kako kažu, postoji „od veka i amin“. Ali današnje selo Dubnica nije na istom mestu, gde je postojala stara Dubnica. Sve ono „zelenište“ – livade – oko Staro-selskog Potoka, meštani zovu Selište, Staro Selo ili Stara Dubnica i vele, da su njihovi stari odatle „nadošli“. Otuda su se pokrenuli, kako pričaju, zbog Arnauta, koji su im mnogo dosađivali, a drugi opet kažu, što je verovatnije, da su selo napustili zbog imanja, koje im je bilo dole u ravnici, te im je onda postalo lakše da poljoprivredne proizvode donose kućama. To se pomeštanje desilo po pričanju pre 200 godina, jedna za drugom prešlo je iz starog sela u današnje sedam porodica:

-Vađanci, Đokinci, Mitrovci, Kolarci, Šorejci, Živkovci i Krpejci. Jedna od porodica iz Starog Sela izdvojila se na drugu stranu, gde je danas selo Milivojce (Milijovce), koje je takođe postalo od na isti način postalo i nalazi se neposredno pored Dubnice. Kada se onih sedam porodica doselilo u današnje selo bilo je mnogo šume (hrastova), koju su ovi krčili. Onda nisu znali za crno odelo („ruba gruba“), već su svi nosili belo odelo. Te su prve porodice zauzele svu ravnicu oko reke.

Docnije je selo raslo priraštajem i doseljavanjima. Tako su se doselili ove porodice:

-Oljačinci su iz Lopardinca, selo pod Turcima blizu naše granice prema Preševu, odakle su dobegli od Arnauta, koji su im ugrabili devojku.

-Dromsanci su iz Šainca (selo u Vranjskoj Pčinji u slivu Vardara). Došli su kao čivčije najpre u Suderce, pa odatle u Dubnicu.

-Lisičarci su iz Tubužda, iz male Dulana.

-Ovčarci su iz Stajovca (selo u Vranjskoj Pčinji u slivu Vardara).

-Jovanci su iz Okruglice, selo u Poljanici, odakle su dobegli od Arnauta, pre oko 150 godina.

-Glopci su iz Aleksandrovca, ranijeg imena Bok, u Vranjskom Pomoravlju, u srezu Pčinjskom.

Napomena: U tekstu se ne pominju Krsne slave po rodovima a ni koja je seoska slava.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Dubnica (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Rataje, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je u prisoju na ravnici pored (Južne) Morave, a sa obe strane Preobraženjske Reke, koja ima vode samo zimi i posle kiše.

Morava plavi u proleće polja svih sela u njenoj ravnici, pa i Rataja, ali reka Preobraženjska, kada nadođe, čini štete usevima i nanosom zasipa dvorove kućama, koje su pored iste.

Vode i klima.

U selu ime samo nekoliko slabih izvora. S toga na njima ujedno poje stoku, a vodu piju sa bunara. Oko izvora na mestu Slatina popada beo prah, koji stoka rado liže (šalitra po mišljenju g. Kuzmana Badžovića, učitelja u ovom selu); te izvorsku vode ne koriste uopšte.

Klima je pored Morave hladnija  je nego u okolnim selima, jer ničim selo nije zaklonjeno sa severne strane. Sneg obično pada od početka novembra i održi se do proleća, visine i do jednog metra. Vetrovi su; zimi sever, u proleće jug i zapad a u jesen sever, jug i zapad a retko kada i istok. Najhladniji su sever i istok.

Zemlje i šume.

Zemlja za obrađivanje je mahom peskuša, pomešana sa glinom a na brdašcima je smonica. Na njivama seju kukuruz i strna žita.

Meštani imaju zajedničke pašnjake u Slatini blizu sela a ostala im je od Mehemd-Paše, nakon oslobođenja 1878. godine, koji je u selu imao čifluk.

Šume nema u blizini, nego na daljini od 2 do 3 sata hoda, na srpsko-turskoj granici, u planini Krapini. Gora je sva sitna od lisnatog drveća, a upotrebljava se za gorivo.

Jenoj porodici sa osrednji život treba: pet hektara oralije, dva jarma (para) volova – ili jedan dobar par, 20-25 ovaca, jedna krava, jedan konj i jedan vepar.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa i deli se na šest ma(ha)la: Vojinovsku, Sirminsku, Čivlučku, Karadžinsku, Jašunsku i Miloševsku. Neke male su razdvojene seoskim potokom.

Kuće u selu su uopšte raspoređene bez reda. Osim seoskih puteva, pored kojih su kuće, selo ima i dve glavne ulice (puta), koji se seku u obliku krsta; jedna je kroz sredinu sela sa istoka na zapad a drugu čini drum pri kraju sela. Na drumu su: dućan (bakalnica), mehana, kovačnica, škola i crkva, koja je nešto dalje od sela. Used poplava Preobraženjske Reke ostao je u sredini sela prazan prostor, gde je zapis (zavetina); tu se sastaju meštani o praznicima.

Selo ima 96 kuća.

Najveće zadruge su od 20 ukućana, ali je već običaj, da se sinovi, nakon ženidbe, odvoje od roditelja.

Ime selu.

Stanovnici vele, da je ime sela Rataja postalp od zanimanja stanovnika, jer su odvajkada bili ratari i vrlo vredni, te im je sva zemlja bila obrađena – uratajena.

Male su nazvane po prezimenima pojedinih rodova a Čivlučka po tome – što je tu bio čifluk.

Starine u selu.

Staro selo Rataje bilo je na brdu, istočno na pola sata hoda od današnjeg sela na Selištu, gde su danas seoski vinogradi. Sa tog mesta se selo pomerilo:

1. Što su seoske njive bile dole, u ravnici pored Morve
2. Što je Usein-Paša, kao i prethodnik mu Mehmed-Paša zauzeo najbolje njive, pa je s toga naredio, da se selo preseli u ravnicu.

Osim Selišta, gde je bilo staro Rataje, postoji drugo selište Donje Žapsko na četvrt sata hoda južnood Rataja, do same crkve ratajske. Selo je tu bilo pored starog Solunskog Druma.

Staro Rataje imalo je zajedničko groblje sa obližnjim selima Aleksandrovcem i Crnim Lugom. Razlog tome je što su bila u neposrednoj blizini, jedno od drugog odaljeno po četvrt sata hoda.

Ima ostataka kaldrme od negdašnjeg Solunskog Druma, koji je vodio desnom stranom Morave a poznato  je i mesto negdašnjeg hana pored tog druma.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Kada je selo nastalo – ne zna se. Priča se da ga je osnovao neki Vojin, od koga danas ima 30 kuća u šestoms tepenu srodstva. Poreklom su iz sadašnje Stare Srbije, odakle je dobegao u ovo selo sa svojim bratom Ristom, kada su tamo zavladali veliki zulumi Arnauta (možda za vreme seobe pod patrijarsima). Njegovi su potomci:

-Ćosini, Pavlenci i Rišini, slave Aranđelovdan.

Od Riste, brata Vojinova, vode poreklo – jašunska porodica:

-Miloševi, Šukarevi, Biškovi, Sejizovi i po ženskoj liniji:

-Boškovi. O pretku Boškovih priča se ovo: Zvao se Boško i bio je poreklom iz Bosne. Bio je trgovac i idući putem, koji je vodio kroz Rataje, zanoći u kući deda Riste i tom se prilikom zagleda u kćer njegovu, kojom se potom oženi i tako ostane u ovom selu. On je slavio Nikoljdan, pa su – vele – i Ristinci (Ristini potomci) uzeli istu slavu.

-Stojkovići, Stanimirovići i Nikolinci, Đurđic. Njihov predak Stanimir Sirminski, koji je pobegao od Prizrena (po nekima iz Moravice) zbog nasilja arnautskog. Najpre je došao i selo Krševicu (danas pod Turcima, blizu granice), odakle ga je Useina-Paša sa porodicom doveo u Rataje za svog čivčiju. Od njega je ostalo 15 kuća u petom stepenu srodstva.

-Karadžinci. Njihov predak Karadža je porekom iz Ćustendil Banje, odakle je došao u Crveni Grad (selo u Vranjskoj Pčinji u slivu Vardara) a odatle u ovo selo. Bio je hajduk, pa se tek u ovom selu smirio. Od njega ima danas 6 kuća u srodstvu do četvrtog stepena.

-Džunguri, Zunzarci, Divitovci i dr. Najdocnije se doselilo desetak čivčija, koji su došli iz Stare Srbije na zemlju Usein-Paše i Suliman-bega; i danas su vrlo siromašni.

Kada se deda Vojin doselio, priča se, da je morao krčiti šumu.

Među meštanima ovog sela nema razlike, jedino što  Sirminci paze više na odelo.

Seoska slava je Roždenstvo Bogorodice a zavetina Treći dan Duhova.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Rataje (Vranje) appeared first on Poreklo.

U digitalnu biblioteku portala Poreklo dodata je knjiga dr Jovana Trifunoskog "Makedoniziranje južne Srbije". Reč je o poslednjoj knjizi ovog značajnog srpskog antropogeografa, koji je ceo svoj radni vek posvetio istraživanju naselja i stanovništva bivše jugoslovenske republike Makedonije i juga Srbije.

Knjigu možete preuzeti preko sledeće veze:

dr Jovan Trifunoski - Makedoniziranje južne Srbije

The post Novo u digitalnoj biblioteci: dr Jovan Trifunoski – Makedoniziranje južne Srbije appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Donje Trebešinje, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

[caption id="attachment_61038" align="aligncenter" width="800"] Hram Sv. ahangela Gavrila u Donjem Trebešinju[/caption]

Položaj sela.

Selo se nalazi sa obe strane Trebešinjske Reke. Veći deo sela je u prisoju, na desnoj strani reke; samo je jedna mala na suprotnoj, levoj strani. Zemlja na kojoj su kuće je ilovača („smolnica“). Kada reka nadođe, za  vreme velikih kiša, plavi samo polja, jer kuće nisu blizu reke, te ih ona ne može plaviti. Šume nema u blizini sela; drva donose iz okolnih mesta, koja su od sela udaljena jedan sat hoda.

Vode.

Kladenaca ima dosta, svi su pored reke i obično n narastu, kada reka nadođe.  Meštani koriste vodu za piće sa tih kladenaca i iz bunara, kojih u selu ima dosta.

Tip sela.

Selo jepodeljeno na ove male: Juručku ( u kojoj je 12 kuća), Kobansku (11), Tegarsku (14), Veselinsku (14), Bošnjačku (8), Grujinsku (8), Jančevčansku (18), Vučkovsku (12), Ćainsku (31) i Dingarsku Malu. Male su međusobno udaljene od 150-200 metara; jedino je Dingarska Mala rekom odvojena od ostalih. Kuće su u malama zbijene, ali nisu ušorene. Ranije je zadruga bilo dosta, sada su ređe; najveće zadruge u selu broje od 20 do 25 ukućana.

Starine u selu.

Na jedan kilometar daleko od sela nalazi se Selište, za koje se priča da je tu nekada bilo selo, pa se odatle, zbog čume, raselilo i premestilo na istok, gde je tada bilo šume i lugova.

Ime selu.

Selo je, kako pričaju, dobilo ime na ovaj način: nekada je u Gornjem Trebešinju postojao manastir Sv. Arhanđela Gavrila, čije se razvaline i danas nalaze; za vreme prazničkih dana meštani su išli – u to doba, kada je manastir postojao – i trebili žito, grah i drugo, te je zbog toga, vele, i selo dobilo ime Trebešinje.

Male su nazvane po prezimenima porodica koje u njima stanuju. Tegarska mala ranije se zvala Ćurčijska zbog nekog ćurčije, koji se prvi doselio u Donje Trebešinje iz Surdula. Kobanska Mala nazvana po tome, što jedan od njenih stanovnika nije umeo reći taban nego „koban“; njega prozovu „Koban“, potom celu porodicu a docnije i malu.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

-Jančevčanci, Aranđelovdan, su najstariji rod u selu, jer su se najpre doselili u selo – Jančevčansku Malu. Njihovom pretku, osnivaču roda, bilo je ime Janče.

-Bošnjaci, Aranđelovdan, su se doselili iz Bosne.

-Veselinsci i Vučkovci, Nikoljdan, su se doselili iz Vučitrna.

-Džoganci i Durini, Aranđelovdan,  su se doselili iz Oguta (selo u Vranjskoj Pčinji u selivu Vradara).

-Tegarci i Kobanci, Aranđelovdan, su se doselili iz Surdula.

-Juručci, Aranđelovdan i Nikoljdan, iz Juručke Male su se doselili iz Ljuteža (u Masuričkom srezu).

Na istočnom kraju sela postoji Ciganska Mala u kojoj žive:

-Đorgovci, vere istočno-oravoslavne a govore srpski, retko kad ciganski, jer ga i ne znaju dobro. Priča e, da su se doselili iz unutrašnjosti Srbije. Došao je sa porodicom neki Đorgo, te su se, vele, po njemu nazvali Đorgovcima. Mahom su svirači. Samo u jednoj porodici, pored svirača, ima i kovača.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Donje Trebešinje (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Mijovce, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je na levoj strani reke Veternice, po stranama Ostroglavskoga Potoka i Mijovske Reke, i po kosi, koja je između tih dolina. Dolina Ostroglavskoga Potoka, koja se u ovom selu zove zove Bara, duboka je i većim delom pod šumom. I dolina Mijovske Reke je duboka, uska i strane su joj pod šumom.

U onome delu te doline, gde su kuće sela Mijovca, postoji proširenje doline, koje se zove Kruškar; ravan je dosta prostrana i tu su njive i livade.

Do 1878. godine u tom proširenju sa leve strane Reke postojala je džamija. Kuće po kosi su blizu puta (nasipa) seoskog.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora i potoka.

Zemlje i šume.

Njive i livade su poglavito oko kuća, koje su većinom na mestu bivših arnautskih kuća; ostalo zemljište je pod šumom.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa. Ma(ha)la u selu nema, jer je današnje stanovništvo skoro naseljeno (od 1878. godine) i male se nisu mogle izdovijiti. U selu ima svega 17 kuća.

Postanak sela i poreklo stanovništva,

Ne zna se kada je prvi put zaseljeno selo Mijovce. Do 1878. godine u njemu su živeli Arnauti, koji su onda napustili selo da bi se potom počeli naseljavati Srbi i to:

-Markovići (Stanko i Dimitrije) su i z Mijakovca, slave Aranđelovdan.

-Cvetkovići (Krstlja i Tonča) su iz Pčinje.

Iz Golemog Sela su doseljeni:

-Cvetković Nasta;

-Pejkovići – Stojan, Stanisav i Milan;

-Stojković Aleksa;

-Stojanović Ilija;

-Jović Stojko;

-Stojanović Gorča;

-Stojković Zdravko;

-Đorđević Anta i;

-Stojanovići – Mile i Ilija.

Svi slave Nikoljdan.

-Jovanović Steva, slavi Sv. Đorđa i;

-Stevanović Ilija – slavi Aranđelovdan.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Mijovce (Vranje) appeared first on Poreklo.

U digitalnu biblioteku portala Poreklo dodata je vredna knjiga istoričara Vladimira Ćorovića posvećena kralju Tvrtku I Kotromaniću objavljena 1925. u Zemunu. 

Knjigu možete pročitati ili preuzeti preko sledeće veze:

Vladimir Ćorović - Kralj Tvrtko I Kotromanić

The post Novo u digitalnoj biblioteci: Vladimir Ćorović – Kralj Tvrtko I Kotromanić appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Ostra Glava, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je na kosi, Ostroglavskome Ridu, koji je između Ostroglavske Reke i Ostroglavskoga Potoka. Na tom ridu se dve čuke, obe pod gustom šumom. Kuće su na padinama sa obe strane rida, nedaleko od seoskog puta.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora i potoka.

Zemlje i šume.

Njive i livade su poglavito oko kuća, jer se vaćina stanovnika doselila na gotova arnautska imanja, koja i danas nose njihova imena: Jusenovo Kućište, Išljanova Njiva i dr. Osim toga njiva ima i na mestima zvanim: Selište, Kopotina, Žar, Baba-Noškin Rid (kosanica je Dupeljevskoga Rida), itd. Ostalo zemljište je pod šumom, koja je ili buka (Bukar na desnoj strani Alijine Doline) ili hrastovina (u izvorištu Ostroglavskoga Potoka) ili je „srčovina“ po ridu.

Zemlja je dosta slaba. Da jedna porodica od 10 članova može opstati potrebno je: 30 ralica zemlje, 100 komada sitne stoke (naročito zbog đubrenja-gnojenja zemlje), dva para volova i dva konja.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa. Podeljeno je na dve male; Ostru Glavu i Sinorski Deja. Ostra Glava se smatra kao mala – „zaseok“ Golemoga Sela. U zadruzi Živka Stojanovića ima oko 25 ukućana. U selu ima 10 kuća.

Kolibe.

Van kuća su svega tri kolibe sa trlima (jednog čoveka) na mestima Išljamovoj Njivi, Baba-Noškinom Ridu i Selištu. Na tim mestima stoka boravi naizmenično preko cele godine, te se tako đubre njive okolne.

Starine u selu.

U selu postoji staro Selište, koje su tako i Arnauti zvali. Do 1878. godine na njemu su bile dve arnautske kuće.

Postoji i Grobište, na kome danas nema nikakvih ostataka.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Priča se da je pre Arnauta, koji su u Ostroj Glavi živeli do 1878. godine, selo bilo naseljeno Srbima. Od njih je jamačno i zasotalo današnje Grobište i Selište i izgleda, da su Srbi najpre osnovali ovo selo i dali mu naziv Ostra Glava. Po dolasku Arnauta Srbi su, po pričanju, pobegli niz Veternicu, u unutrašnjost današnje Srbije. Zauzevši Ostru Glavu nasilnički, ti su Arnauti potom otimali zemlju od Golemo-seljana. Godine 1861. Ostru Glavu kao arnautsko selo pominje Han – Ostraglawa. Do 1878. godine u Ostroj Glavi je bilo oko 10 arnautskih kuća. Za vreme oslobođenja svi su Arnauti pobegli iz Ostre Glave a umesto njih su se doselili Srbi; oko 7 kuća iz Golemog Sela:

-Rečperski Marko*;

-Đokavski Stanko* i dr.

Doseljeno je četiri kuće iz Pčinje;

-Nedeljko* i Petko* iz Rusca i dr.

*Ne pominju se ni Krsne slave niti prezimena, op. Milodan.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo stanovništva, selo Ostra Glava (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Golemo Selo, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Golemo Selo je najveće selo u ovoj oblasti. Nalazi se sa obe strane reke Veternice, odakle ova teče Klisurom. Manji deo sela je u ravnici, pored reke a veći deo po kosanicama i stranama dolina pritoka veterničkih. Sve seoske kuće, kao i imanja (njive, bašte i livade) su izvan domašaja reka i potoka. Jedino, kada Veternica nadođe, nanese štete po kojoj njivi ili bašti a zbog toga su neke zgrade premeštene, mada i danas ima kuća pored reke, ali nisu izložene poplavama.

Vode i klima.

Meštani koriste vodu za piće iz kladenaca, bunara, sa potoka i reka; zimi poglavito sa reka a leti sa kladenaca, kojih ima svuda gde i kuća. Kladenci su jaki i ne presušuju, jedino su slabiji u Baljkovcu. Poznati kladenci su: Durukov Kladenac, Mirska Padina, Šišavica, Belova Bara, Gruna Bara, Jađupka, Brekinče, Krivo Kladenče, Virovi, Kitke, Majkiću Preslap, Stari Kladenac, Anđelinkov Kladenac, Lešje, Pančarica, Baljkovac, Polom, Petlova Bara i dr.

U nekim izvorima voda je zimi vrlo topla („kao grejana“), u njoj se led odmah istopi; zimi sa njih niko ne pije vodu, jedino kada je ostave da se ohladi, a služe se vodom sa potoka. Leti je u tim izvorima hladna. Na nekim mestima, poput Belove Bare, Berivojštici i dr. voda je slana, te se tu prikuplja stoka i liže vlažna mesta. Samovilski Kladenac (u Dubju) smatra se za lekovit – leči od rana. I kod mesta Manastira postoji jedan izvor, čijom se vodom stanovnici umivaju, kada se okrastaju; tu je bio „barčug“, meštani ga očistili i sada je izvor.

Zapadni vetar meštani nazivaju „gornji vetar“. Kada on zimi „tera“ oblak – biće sneg (ili kiša). Istočni vetar zovu „kozjoderac“ i kada zimi duva – najhladniji je; nikada ne dosnosi kišu; dohvata brda pa se razbije.

Zemlje i šume.

Njive („oralije“) stanovnici većinom imaju oko kuća, a i dalje od kuća na mestima zvanim: Rakitovica, Goli Mlaz, Zmijarnik, Drenova Glava, Begova Bara, Zabelina, Ugrin Do, Međina, Kuzmanova Čuka, Trakino Kućište, Labaćevica, Orašje, Cilina Padina, Guštrica, Repeljica, Jelenac, Ponog, Boškovica, Bajin Do, Lešje, Zmijopek, Brdarica, Kujinac, Drenje, Pančarica, Mijačovica, Vlasen (raste visoka trava „vlasen“), Mrakovštica, Baljkovac, Vrtača, Obršina, Donja Šuma, Dubje, Bobište, Vitanovica, Gradavica, Luke, Zagrobište, Beličevica, Preke Njive, Srndaće, Dulan, Petlova Glava i dr.

Najviša su mesta Prokopije, Kitke, Majkići Preslap, Srndaće, B'bnji Ornica, Popova Padina i dr. Na njima danas seju ovas, a ječam je sejan dok je bio „novina“; kukuruz na tim mestima ostaje zelen. Izuzev pomenutih mesta, blizu ostalih nađe se i po koja kuća.

Ispaše ima na mestima zvanim: Ivanova Čuka, Stajkova Šuma, Popova Padina, Golema Kruška, Prizetko, Mala Garina, Golema Garina, Bazarnik, Tumba, Kolasto Lazinče, Jankića Padina, Bugarsko Kućište, Virovi, Brekinče, Katićeva Livada, Stanimirovo Trlište, Lipa, Dojći Virovi, Srman, Pržar i dr.

Na svim tim mestima ima i šume i po neka njiva. Šume ima i na mestima zvanim: Raševa Padina, Ravnjak, Klinčev Trap, Donjo Grašište, Krnjino Njivče, Polom, Kosovica, Staro Gumno i dr. Šuma je većinom bukova, dubovina, blagunova i dr. Samo je na nekim mestima šuma podeljena.

Tip sela.

U početku, po predanju, ovo selo je bilo poglavito zbijenog tipa. Kada je  turska vojska preko Poljanice krenula na Kara-Đorđa i Hajduk Veljka, kuće Golemog Sela bile su u reci pored Veternice. Odatle su se stanovnici razišli i danas je selo razbijenog tipa, podeljeno u male: Rekare, Toplik, Varožeg, Berivojštica, Dubje, Goli Mlaz, Sinorski Deo, Selište, Livađe, Sinorje, Bajandolsku i Baljkovačku Malu.

Sve su te male, od Rekara, koji je pored Vetrnice, zvezdasto raspoređene u pravcu dolina i kosa, koje se prema Veternici spuštaju. Rastavljene su među sobom zemljištem, potokom, dolinom, stranom doline, šumom – ili su male, kao Dubje i dr. na savim izdvojenim, samostalnim položajima. Negde male prelaze jedna u drugu a negde su udaljene jedna od druge 5 do 10 minuta hoda. Kuće u malama su različito udaljene. Najzbijenije su u mali Rekarima, gde je sudnica, škola, mehana, dućan, kovačnica i dr.

Danas je zadruga sve manje. Veća zadruga je Jovana Rašića, u kojoj ima preko 20 ukućana.

U selu ima oko 240 kuća, uključujući i Ostru Glavu.

Starine u selu.

Sa dessne strane Veternice postoji gradište ili „meterizište“. Gde ima kamena od nekadašnje tvrđave.

Na Vitanovici, na mestu zvanom Pavunica, postoji crkvište, gde se raspoznaju temelji nekadašnje crkve. Oko tog mesta ima ostataka stare hrastove gore. Hram je bio posvećen Sv. Prokopiju a litija se nosi na Spasovdan.

Crkvište postoji i na brdu Prokopiju. Priča se da je tu ranije bila crkva, koja je građena još u doba kada je u Trsteni bilo oko 70 srpskih kuća i kada su sva okolna arnautska sela bila srpska.

Ispod Ivanove Čuke, između Manastirske i Ostroglavske Reke, postoji mesto zvano Manastir. Tu je na razvalinama stare crkve podignuta nova, obična crkvica.

Starih grobalja ima na nekoliko mesta; Latinsko Groblje na Gradavici i na mestu zvanom Gušterica.

Selišta ima na dva mesta. Jedno je na levoj strani doline Senske Reke blizu kuća Gizdavkinih. Staro Selo je pored Vetrnice.

U Baljkovcu se nailazi na „zgurije“, ćeramidine i dr. Tu su, vele, bile kovačnice.

Na mestu zvanom Rupica, koje je u izvorištu Senske Reke u blizini Drmana (šuma) i Repeljice (njive) je ranije bio zbeg. Priča se da su se preci današnjih stanovnika tu krili od Turaka (kesedžija) tri godine – i ovi ih nikako nisu mogli naći; danju su radili po njivama a noću vraćali u zbeg. Tek kada se jedan od Turaka popeo na visoku dub na Brankovoj Čuki, spazio je vatru i zbeg. Onda su ih napali i opljačkali.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Ne zna se ko je prvi zaselio današnje Golemo Selo. Priča se da je nekada u njemu bilo 90 kuća, da bi udarila čuma i uništila svo selo. Ipak, za porodice:

-Pavletovci ili Bajandolci, Nikoljdan, poznati su kao „starovremci“. Neki kažu da su od njih i porodica;

-Gizdavkini.

-Rečperci nisu svi od „jedne krvi“. Jedni vode poreklo od Lingura (vlaški Cigani) za koga se preudala jedna žena (Neda). I danas na njima stariji ljudi zapažaju neke znake njihovog porekla. Ostali Rečparci su su pravi potomci ona dva brata, što se i po njima poznaje. Najpre su se zvali Meterci, odnosno Cigani, pa su docnije nazvani Rečparci po nekome njihovom pretku, dedi Stojku – koji je bio „rečparin“, odnsno stočni trgovac. Ima ih 40 kuća, slave Nikoljdan.

-Kojićevci, Sv.Đorđe. Njihov predak živeo je u današnjem selu Roždancu kod Čorinoga Kladenca, gde i danas postoji Kojićeva Livada, pa je odatle prešao u Golemo Selo.

Za gore navedene se  priča da su poreklom od stanovništva Starog-Golemog Sela, pre pomora od čume.

Za starince se smatraju i:

-Bogdanovci (po starom Belčevci), slave Nikoljdan.

Doseljenici su:

-Doinci, čiji su se pradedovi doselili iz obližnjeg sela Lalinaca, odakle su pobegli od Arnauta, koji su oteli selo. Vode poreklo od nekog deteta, koje je ovčar našao u papratu, pa ga je odgajio, te su po tome nazvani Doincima (po dojenju). Slave Sv, Jovana Krstitelja.

-Doganci, sv. Đorđe. Preci su im iz „vranjsko“, odakle su pobegli. Poznati seu kao veoma opaki ljudi.

-Picanci su od Kuršumlije. Bili su najpre u Prekobrodu (Lalince) pa su otuda došli u ovo selo. Od njih su:

-Dunđerci, koji slave Aranđelovdan.

-Đokavci (Deda-Đorđijanci), Sv. Đorđe, su iz sela Zarbinca. Tamo su im došli Arnauti na prenoćište i ovi ih primili. Kada su im sutradan rekli da mogu ići, našta su im Arnauti odgovorili kako su oni dosta išli, te da sada domaćini treba da idu. Tako su Đokavci napustili Zarbince i došli u ovo selo. Od njih su Deda-Đorđijanci.

-Bugarci, Nikoljdan, su iz današnje jugozapadne Bugarske, gde su ubili kuma i dobegli u Golemo Selo. Zbog toga se, vele, u njihovoj porodici uvek mađe nekos akato čeljade.

-Pileštarci su poreklom iz Ravne Banje (Jablanički srez), gde im je predak radio na samokovu, pa se ovde doselio i udomio. Ne kaže se koju slavu slave.

-Desivojčani (Kesmanci po starom). Aranđelovdan, su iz sela Desivojca, odakle su doseljeni pre 90-100 godina pobegavši od  Arnauta, koji su im ubili pradedu, koji je, vele, ostao nezakopan. Uz to morali su napustiti i svoje imanje, pa i 60 tovara žita, Staro prezime im je Kesmanci, kako se i danas zovu neki iz te porodice, kojih ima po ostalim selima – Kruševoj Glavi, Gradnji i dr. Priča se da su do skora čuvali tri tapije, koje su im, vele, ostale još od kneza Lazara, po kojima su imali prava na Desivojce, Zarbince i pola Gradnje.

-Kovačevci (Kržinci), Nikoljdan, su, po starom prezimenu Veselinci, doseljeni iz sela Kržinaca kod Vladičinog Hana gde imaju rođake. Pobegli su zbog turskog zuluma.

-Kaluđerci* su iz sela Kaluđeri u Klisuri.

-Vragoterci* su iz Kaluđeraca, selo u Klisuri veterničkoj, odakle su dobegli pre 90-100 godina zbog turskog zuluma, kada je oko 170 krdžalija pošlo niz Veternicu na Kara-Đorđa.

-Savini, Aranđelovdan, su poreklom iz „novo brdsko“, doseljeni pre 90-100 godina. Pobegli su braća Sava, Vuča i Pavol sa ocem Ristom. Tamo su Arnauti hteli da im ugrabe sestru, te su bili pimorani da beže. Neko vreme su proveli u Mrkolju (Jablanički srez), pa otuda došli u Golemo Selo.

-Keserci* su iz Streška. Predak ima ostao siroče – pa ga pre 100 godina – Đokavci odgajili i oženili.

-Taratanjci, Nikoljdan, su iz Uševca, odakle su pobegli od Arnauta, koji su im oteli sestru i poneli u Dobrejance. Deda Gmitar sa braćom pojuri za Arnautima i skloni se u današnju crkvu Dobrejensku, pored koje je vodio put, kojim su Arnauti pošli. Kada su naišli, ovi ih napadnu puščanom paljbom, kojom prilikom su ubili dva Arnauta i devojku.

-Pešić Stoilko* je poreklom iz Krive Reke, odakle je dobagao sa ocem pre 60 godina. Tamo su im Arnauti prisvojili jednu sestru, pa hteli i drugu, te ovi pobegnu. Zovu ga Era po nekome Miljku Eri, iz čije se porodice oženio.

-Stambolci, Aranđelovdan, su nazvani po Stambolu, kuda su im preci gonili na prodaju ovnove o goveda. Starinom su iz Desivojca a ovde su se doselili pre 50-60 godina iz Studene. Ista su porodica sa Desivojčanima.

-Šumanci, Nikoljdan, su iz sela Šumana,odakle su im došli pradedovi.

-Cvetkovići (Đorđe), Nikoljdan, su iz Dobrejanca.

-Stankovići (Janja)* su iz Pečenjevca, odakle ga je dovela majka pre 60 godina, pošto se preudala u ovom selu, za Gmitra iz Uševca.

Seoska slava je Spasovdan.

*Ne kaže se koju slavu slave.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Golemo Selo (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Gradnja, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Ovo selo je svojim položajem zahvatilo dosta veliki prostor. Glavni deo je sa obe strane potoka Kruševoglavskog i Mrtve Strane, i reke Građanske, koja od njih nastaje. Nije u svim delovima dolinsko, naročito deo sela od Lazine pa prema Golemom Selu.

Vode i klima.

Meštani koriste vodu za piće većinom sa kladenaca a zimi sa potoka i reka. Bunara ima malo, svega četiri. Poznati su kladenci: Sv. Petka, Duruk, Dulan, Gornji Kladenac, Krušje i drugi, poznati po prezimenu porodica, blizu čijih je kuća kladenac kao: Kartevelski, Šurumenski i dr. Osim njih ima izvora (u Donjoj Mali, Mrtvoj Strani i dr.) pored reke, ali ih ova, pri nadolasku, često kvari i zatrpava.

Od lekovitih izvora poznata je Vodica u Parčevinoj Strani, gde se mešatani umivaju i vidaju rane.

U delovima sela, koji su u zaklonu kao naprimer u reci, ne duvaju vetrovi, te se ne oseća tolika hladnoća kao u malama, gde su kuće po kosama.

Zemlje i šume.

Njiva ima oko kuća, a izvan kuća na mestima zvanim: Sovčine, Vučjak, Selište, Parčevina Strana, Sv. Petka, Smolnica, Presveta, Stančiki, Orlov Čas, Orniče, Đurina Bara, Lug, Vlaški Rid, Kitica, Mrtva Strana, Lajkovica, Prisađe, Dulan, Rajkin Č's, Batkovo, Bogdanov Do, Krušje, Ograđa, Bacin Trap, Brečiki, Bećirovica, Lanište, Okolež, Požarevac i dr. Na nekim od ovih mesta ima livada i šuma ponegde.

Ispaše ovo selo ima vrlo malo i to na mestima zvanima: Orniče, Stančiki, Rovine, Presveta, Kitica, Mamićeva Čuka, Milošev Deja i dr. Na tim mestima ima po malo i šume. Tu su bile njive, pa su ih, radi paše, zapustili. To im je zajednička utrina, i svaki prema broju grla plaća ispašu. Ipak, ova utrina je neznatna i stanovnici gotovo od svih sela u Poljanici najmanje stoke odgajaju.

Šume u ovom selu meštani imaju samo mestimično po stranama dolina ili ponegde po kosama i zovu ih kao i njive, koje su pored njih. Zabrane imaju gotovo svi imućniji ljudi van ovoga sela a po atarima sela u Klisuri ili sa leve strane Veternice, gde ima mnog šume.

Tip sela.

I selo Gradnja je u početku bila zbijenog tipa. Sve su kuće među sobom blizu, pred reke, gde je škola, crkva a i selište. Trla i kolibe stanovnici su imali ne mestima gde su im sada kuće. Iz sela pored reke počeli su se izmeštati pre 90-100 godina. Selo se na taj način širilo na sve strane, zvezdasto ka Mrvoj Strani, Lazini, Laništu, Lajkovici i niz reku.

Sada je Gradnja razbijenog tipa, podeljena u ove male: Gornju, Šurumensku, Donju, Veselinsku, Lazinu ili Dželepsku i Džangalsku Malu. Neke male se jedna na druge naslanjaju, neke razdvaja kosa, obično zemljište, potok, gde su kuće i po 5-15 minuta hoda međusobno udaljene.

Kuće u malama obično su po grupama ali ima i pojedinačnih-usamljenih, udaljene od ostalih kuća od 80-120-150 koraka pa i više, a većinom su pored ili u blizini seoskih puteva. Kuće pored samog puta su zbijene, udaljene od 20-30 koraka, kakvih kuća ima u Šurumenskoj Mali ili u delu sela, gde su sastavci Krušeglavskog Potoka i potoka Mrtve Strane. Tu Gradnja ima zbijeni tip. Viđaju se i grupe kuća izdeljenih zadrugara, Takvih ima gotovo u svakoj mali ovoga sela.

Sredinom prošlog veka (1861. godine) u Gradnji je bilo oko 40 kuća. Danas ih ima oko 75.

Ime sela.

Ime selu Gradnja je jamačno po nekadašnjem gradu, koji je po predanju bio blizu ušća Građansek Reke u Veternicu. Male su nazvane po prezimenu porodica, koje stanuju u njima. Džangalska Mala je nazvana po prezimenu Džangalaca, kako su zvani stanovnici te male, jer su bili džangalisti, odnosno visoki i krupni. Neke male nose topografske nazive.

Starine u selu.

Sa leve strane Građanske Reke blizu njenog ušća u Veternicu, „među reke“, bio je, vele, grad u ranije doba, te je i selo Gradnja po tome dobila ime. Blizu tog mesta, pored Veternice, postoje Carinske Luke, gde su najbolje njive ovdašnjih stanovnika.

Sa leve strane Kruševo-glavske Reke postoji crkvište, gde je ranije bila crkva Sv. Petke. Priča se, da je tu bio i manastir, koji je razoren, kad je srpsko carstvo propalo. Tu je blizu i poznati kladenac Sv. Petka.

Sa desne strane Građanske Reke, ispod sadašnje osnovne škole, na mestu zvanom Vučjak, postoji staro groblje u kome se niko ne kopa. Osim toga postoje još dva groblja, u kojima se sahranjuju stanovnici ovoga sela. Jedno je kod crkkve a drugo u Lazini i ono je starije.

U dolini potoka Mrtve Strane postoji staro selište, a prema njemu je, vele, staro groblje sela Urmanice.

Postaji selište i u dolini Građanske Reke, sa desne strane blizu sadašnje osnovne škole. Tu je postojala turska kula, kojoj su meštani noći potkopavali temelj, usled čega se srušila i više je Turci nisu podigli.

U doline Mrtve Strane sa desne strane potoka postoji selište, gde su sada njive. Ono je, kažu, od davnina.

Ispod Lazine postoji mesto, zvano Lazište, gde je bilo staro „lojze“. Tu sada ima starih gidža (čokota).

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Kada je današnje selo Gradnja nastalo, ne može se doznati. Ima u selu nekoliko porodica, za koje kažu da su „kadimlije“, odnosno starinci, kao što su: Šikoparci, Dželepci (Dželepčani) i Grnčarci. Njihovo poreklo se unekoliko zna, ali ne pouzdano.

-Šikoparci, Sranđelovdan i Nikoljdan. U njih spadaju:

-Pop-Vasini, Jankovići, Tuvegdžici i dr.

Za njih se priča (pop Stoilko iz te porodice) da su porekom od Prištine, odakle se doslio deda pop Gmitra iz te porodice. Uz to, oni su prvi doneli u Poljanicu „papr“ – biber, za koji se dotle nije znalo u Poljanici.

-Dželepci (Dželepčani), polovina slavi Aranđelovdan a polovina Nikoljdan, su došli iz sela Dekutinca posle Šikoparaca. Današnji potomci su im osmi pojas, ali se ne uzimaju među sobom. Priča se, da je današnje selo Studena bila dželepska „k'šla“ – gde im je stoka boravila. Docnije  je jedan od njih prodao Studenu za 60 groša nekom Turčinu iz Leskovca. Ovaj je zatim naselio u današnju Studenu porodicu Ždeglovčane, koji su došli iz sela Ždeglovca. Njihova je bila Lazina. Njihov praded imao ko 1400 ovaca. Imao je brata Ćor-Nikolu, koga otera od sebe davši mu 700 ovaca. Od tog Nikole vode poreklo:

-Ramčinci, kojih, osim u ovom selu, ima u Smiloviću i Urmanici. Neki od njih se zovu:

-Despotovci, po nekom Despotu, kako je bilo ime jednom njihovom pretku.

Iz porodice dželepske mnogi su se iselili iz Gradnje i ima ih Vukanji (navodno kod Kruševca), u Grejetinu, u Ramnoj Reci, u Oruglici.

-Grnčarci, Aranđelovdan i Nikoljdan, vode poreklo od nekog došljaka iz okoline Vranja. U selu Gradnja, kažu, nije bilo pismenog čoveka, te potraže i nađu u Vranju nekog ćurčiju, koji je bio pismen, dovedu ga u selu, pošto ga zapope. To je bio takozvani Beli Pop, koji je bio poreklom iz sela Muovca (Moravica). Priča se, kada je Beli Pop došao, da u Poljanici i blizu Poljanice nije bilo Arnauta, niti je bilo bukove šume, paprata a u planini Kukavici bor je zatekao.

-Dželasinci i Keserci, Aranđelovdan, su poreklom iz Niša, odakle je dobegao predak im Anđelko. Tamo je ubio Turčina i svoju ženu, koju je sa njim našao. Neki od njih se danas zovu Keserci po tome, što se jedan od njihovi predaka oženi od Keseraca u Strešku. Od njih su Cvetanovi u Moštanici (Pčinjski srez). Jedan od predaka se zvao Ugrin, po kome se i jedna livadica zove Ugrinovo Livače.

-Veselinci, Nikoljdan, su iz Kostomlatice, gde i danas postoji „veselinsko vodeničište“. Danas su u šestom pojasu srodstva. Ima ih u Suvotini blizu Žitkovca, nedaleko od Aleksinca.

-Džangalci i Jovilovci, Nikoljdan i Sv. Bogorodica, su iz Dajkinca; oni su u petom stepenu srodstva; neki od njih se zovu Jovilovci. Njihov predak prizećen je u Dželepce, jedna kuća slavi Sv. Bogorodicu, ostale Nikoljdan.

-Kaluđerci ili Kaluđerčani (po starom Bogdanci), Aranđelovdan, su starinom sa Kosova, Otuda je dobegao njihov predak Vojin zbog ubistva nekog Turčina. On se doselio u današnje selo Barje (u Klisuri), gde je bio momak kod Arnauta. Iz Barja se preseli u obližnje selo „kaursko selo“ Vinu, gde se oženi, jer mu u arnautskom selu Barju niko nije hteo dati devojku. Tu je u Vini i kuma okumio. Imao je sina Bogdana. Iz Vine pređe u Kaluđerce (u Klisuri), gde su zauzeli više zemlje. Njihovi potomci su morali napustiti Kaluđerce zbog Arnauta, sa kojima su se posle mnogih dosađivanja (uzimali im vola, konja, so, vodenicu i dr) zavadili. Jedan o njih, Jovan sa sinom Stojkom, čijeg su starijeg brata Cvetana ubili Arnauti, pobegne iz sela Kaluđerica u obližnju Gradnju (u Poljanici). Tu ih spahija primi i dopusti im, da sami odaberu zemlju i mesto, gde će se nastaniiti. Braća Jovanova pobegnu, neki u Vinu, neki u Bukovu Glavu.

-Ružićevci, Nikoljdan, su iz sela Ružića kod Gnjilana. Odatle im se doselio čukunded, pošto je tamo ubio Arnautina. Ima ih u Vlasotincu i po unutrašnjosti Srbije.

-Šurimenci, Nikoljdan, su iz obližnjnjeg sela Studene, odakle im je dobegao deda zbog Arnauta iz sela Lalinaca.

-Ćosinci, Nikodan, su iz Vinogoša, odakle im se dosliio predak, po zanimanju mutapdžija, pre 80-90 godina, zbog siromaštva. Prizetio se u Dželepčane.

-Kartavelci, Aranđelovdan, su iz sela Manajla kod Vladičinog Hana, odakle su im preci došli pre 80 godina u Gradnju, gde ih je gospodar (Turčin) naselio. Ima ih u Kalimancu.

-Todorovci, Aranđelovdan, su iz Gumerišta (u Vinogošu), odakle im se predak doselio pre 50 godina, čuvši da se u ovom selu živi mnogo bolje.

-Marinkovci, Nikoljdan, su iz sela Kozara kod Grdelice. Njihov je predak – ded bio je hajduk, pa ga tamo ubiju, te njegovi pobegnu pre 50-60 godina u Gradnju, gde ih je gospodar naselio.

-Krstinci, Sv. Petka, su iz sela Jabukova, odakle im se predak doselio pre 90 godina, gde je imao svoje rođake, koji su ga naselili.

-Kolarevi, Nikoljdan, su iz Brestova.

-Šagrinci, Aranđelovdan, su iz Streška, odakle im je predak došao pre 40 godina pošto se prizetio u dželepskoj porodici.

-Ragušinci, Nikoljdan, su iz Golemog Sela, odakle im se predak doselio pre 40-50 godina a starina im je iz „novo brdsko“.

-Grbinci ili Raljakčinci, Aranđelovdan, su iz Beliševa, odakle im je došao predak pre 40 godina, pošto se prizetio u kući Riste Strečanina, koji se pre 70-80 godina doselio iz Streška. Slava je Ristina.

-Baba-Radin (Stojko) je iz Kopašnice blizu Grdelice. Na kaže se koju slavu slavi.

-Milić (Stanko – „Strečko“), Nikoljdan, je iz Uševca od porodice Sedlaraca.

Seoska slava je Sv. Trojica i Sv. Todor.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Gradnja (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Vlase, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Ovo selo je sa obe strane reke Veternice. Većim delom je dolinsko selo, malo je kuća na površini kosa „ridova“. Glavni deo sela je sa leve strane Veternice, u dolini Trstenske ili Vlasačke Reke, leve pritočice Veternice. Kuće u tom deslu sela su po stranama doline Trstenske Reke od njenog ušća u Veternicu pa do Kaline Doline, čiji potok utiče sa leve strane u Trstensku Reku. Nekoliko kuća je u početku Kaline Doline, na mestu Karaguzovcu. Neke su sa obe strane župne dolinice Bare, koja se pruža od Kaline Doline u pravcu Trstenske Reke, u koju njen potok sa leve strane utiče. Ostale kuće su pored Trstenske Reke, kao i po kosanicama i padinama na stranama doline, a ima ih i po ridu. Nekoliko kuća je sa desne strane, nedaleke od ušća, Stanačke Reke, leve pritočice Veternice a nekoliko je u grupicama raspoređenih uz levu stranu doline Veternice između Trstenske Reke i Baljkovačke Doline. Iznad kuća je šuma, koje tu ima mestimično dok su ispod kuća njive. Dolina Baljkovac deli Vlase od Golemog Sela. Kuće sa desne strane Veternice su pored puta, koji vodi dolinom ove reke dok su neke dalje od puta, uz stranu doline, udaljene jedna od druge. Trstenska i Stanačka Reka su prave planinske rečice, koje ponekad nadolaze ali ne čine štete kućama i imanjima.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa kladenaca, od kojih su glavniji u selu a i dalje od njega: Jelica, Bara, Obršina, Donja Bara, Jezero, Kladenac u Bresju, u Obarku, Kovačev Kladenac, Vuksanovica i Oranice. Nikada ne presušuju. Osim ovih stanovnici piju i rečnu vodu. U selu postoji i Slana Voda, kod opštinske sudnice. Ona leči rane.

Zemlje i šume.

Veći deo njiva je oko kuća seoskih, ali je ima i dalje, van kuća, a na mestima zvanim: Gusta Trnica, Bele Lazine, Drenova Glava, Mrakovštica, Dragobuška Bara, Bresje, Duboke, Lipa, Kujnac, Obršina, Zajča Strana, Mijakov Breg, Kitice, Presveta, Obarak, Široki Put, Bunušanski Breg, Carinske Luke, Gornja i Donja Rosulja, Šumak, Ramnjak, Vuksanovica, Cerov Rid, Slane Livade, Velakovica, Bačište i Selište. Ta su mesta udaljena od kuća od 5 minuta do pola sata hoda. Najviše su njive na mestu Gustoj Trnici. Tamo seju ovas.

Paše ima na mestima zvanim: Rosoljica, Jabuka, Krivi Del, Mivtarevo Priče, Ramnište i dr. To im je, izuzev Ramništa, seoska utrina, koja je ostala od Arnauta; na nju porez plaćaju. Na tim mestima ima i šume. Šuma im je bila zajednička, a tu i ispaša Mrtvica i Donje Priče. Bila je gospodarska pa su je meštani kupili za 300 kesa i podelili među sobom na 80 deonica. Šume ima i na drugim mestima, kao što su: Miljak, Golemi Šib, Ramnjak, Dušina Čuka i dr. Sva je od lisnatog drveća.

Tip sela.

Vlase je selo razbijenog tipa, podeljeno u dve male, pravo Vlase ili, kako kažu, Gornja Mala i Zajska Mala. Gornju Malu čini deo sela sa leve strane Veternice doka je Zajska Mala na desnoj strani. Deo sela u blizini ušća Vlasačke Reke u Veternicu ima izgled zbijenog tipa. Tu je sudnica, kovačnica a blizu je i seosko groblje. Uopšte, idući ušću kuće su zbijenije, dok je prema izvorištu razbijenije, tako da je krajnja kuća uz reku daleko od stalih 10 minuta hoda. Te su grupe kuća po kosanicama ili padinama, kuda vode seoski putevi. Rastavlja ih dolina potoka.

Zadruga u selu nema a bilo ih je ranije. Đorgazovci su do pre nekoliko godina živeli u zadruzi od 30 ukućana.

Priča se kako jeu selu bilo najpre 6 kuća, pa 11 a pre 30-40 godina bilo ih jeoko 50. Danas u Vlasu ima 80 kuća, 65 u Gornjoj i 15 u Zajskoj Mali.

Starine u selu.

Sa desne strane Vlasačke reke ispod Dušine Čuke, prema potoku Kaline Doline postoji staro selište zvano Bačište. Preci starinaca ovog sela, Jankovaca, živeli su u tom selištu. Današnje selo Vlase razvilo se od kada je to selo sa selišta raseljeno.

Prema tom starom selištu, sa leve strane Vlasačke Reke ispod ušća potoka Kaline Doline postoji staro groblje, od koga  su ostale samo 2-3 krstače dok su ostale porazbijane.

Sa desne strane Vlasačke Reke nedaleko od njenog ušća u Veterniocu postoje temelji i zidine negdašnje crkve. Kažu da je bila „latinska“. Tu postoji i staro groblje.

Pored Veternice, gde su njive Carinske Luke iskopavali su cigle, te se misli da je ti nekada bilo neko gradište.

Sa desene strane Veternice na mestu Gornjoj Rosulji, gde je međa Gradnja i Vlasa, postojalo je staro groblje, po nekima „latinsko“; po drugima „jevrejsko“. Meštani su iskopavali krupne kosti „od ljudi džidovije – džinova“.

Sa leve strane Vlasače reke, na mestu Rovinama postoji selište, gde su nailazili na stari novac.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

-Jankovci, Aranđelovdan. Začetak ovog sela se gubi u davnini. Preci današnjih Jankovaca, koji su starinci, živeli su u selu kada je ono bilo u starom selištu. Oni jamačno vode poreklo od staroga, možda srednjevekovnog stanovništva ove oblasti. Danas ih u selu ima 5 kuća i slabi su po imanju. Mnogi su se iselili. Nekada je najbolje imanje bilo njihovo. Bili su „oporiti“ premaa Turcima a i prema doseljenicma. Sa njima su ista porodica:

-Bunušanci, Aranđelovdan, nazvani po tome što im je predak iz Vlasa bežao u Bunušu (selo u Leskovačkom Polju),  pa se ponovo vratio u selo. Živeo je nedaleko od današnjeg sela na mestu Drenju, gde se našao sa nekom Vlahinjom, sa kojom se oženio i izrodio decu, od kojih su nastali Bunušanci.

-Baba-Ivaninci, Aranđelovdan, su „kadimlije“ (starinci) vode poreklo od dva brata, Kitana i Velka, koji su u Poljanici živeli „od vreme“ i bili Vlasi. Njihovim potomcima predak je bio Stojko a nazvani su Baba-Ivanincima po babi. Sa njima su u rodu po ženskoj liniji i Bunušanci. Ranije se među sobom nisu uzimali, što danas već čine. Iz ove porodice bio je čuveni hajduk poljanički Nikola Mandrda, o čijem se poreklu do danas ništa nije znalo.

Sve ostale porodice su doseljene. Te su porodice, po redosledu doseljavanja:

-Aladžakovci, Aranđelovdan. Ne zna se odakle su doseljeni.

-Đorgazovi (po starom prezimenu Perčinlije), Nikoljdan i Ilindan, su poreklom iz sela Retkocerja (Jablanički srez). Otuda su pobegli od Arnauta, najpre u Drvodelje (jablanički srez), gde su se zadržali kratko vreme da bi potom došli u Vlase. Današnji potomci su im šesto koleno. To se dve najveće porodice u Vlasu.

-Đurakovi, Nikoljdan. Njihov predak prešao u Vlase iz obližnjeg sela Stance, gde se zovu Tominci, a starinom su iz „novobrdsko“ a po nekima „od Malo Kosovo“. Njihov predak Stevan doselio se pre 90-100 godina kao prizetko u porodici Baba-Ivaninskoj.

-Zajci, Aranđelovdan, su poreklom iz sela Vrućoica kod Desivojca – do granice u Staroj Srbiji. Otuda su im preci pobegli od Arnauta.

-Čarapanci, Aranđelovdan, ne zna se pouzdano odakle su doseljeni; po nekim iz Koćure (Vranjska Pčinja u slivu Vardara), po drugima iz Stare Srbije, gde rađa pirinač a neki kažu da su poreklom mečkari (Linguri-Vlaški Cigani).

-Rašinci, Aranđelovdan, su iz Ravne Reke (Vinogoš), odakle im je praded dobegao.

-Stojkovići* (“Trčil'žinci) su iz Kostomlatice (Vinogoš), odakle im se doselio ded.

-Jovilovci* su iz Vranja, po ženskoj liniji iz aladžakovske porodice.

-Đorđević* (Mladen) je iz Sekirja odakle mu se otac doselio.

-Vidosavljevići ili Desivojčani, Aranđelovdan, su iz Desivojca odakle su, pre 60 godina, došla dva brata, od kojih jedan ostane u Vlasu dok se drugi skrasi i Stancu.

Do skora su u selu živeli:

-Pčinjanci i Kartavelci (poreklom iz Pljačkovice), pa se iselili; prvi u unutrašnjost Srbije, a drugi i Dragobužde. Pčinjanci su spadali u red najstarijih doseljenika.

*Ne kaže se koju slavu slave.

Seoska slava je Četvrtak pose Duhova.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Vlase (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Uševce, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Po svom položaju i visini, na kojoj je, Uševce je slično selima Vlasu, Gradnji i Golemom Selu, ukoliko su ova u ravnici pored Veternice. Ono je na obema stranama doline Veterničine i Smilovačke (Smilovićske) Reke, koja se sa desne strane uliva u Veternicu. Zemljište, na kome je selo, gotovo je sve ogolićeno i mestimično je „potočno mesto“. Kuće su po stranama dolina, većinom bliže nasipu, koje je pored Veternice sa desne strane, kao i duž seoskog puta, koji vodi dolinom Smilovačke Reke. Ima kuća i po kosi između Veternice i Smilovačke Reke, ali ih je manje. Kuće na levoj strani Veternice su u ravnici, bliže reci a ima ih i na strani doline. Neke kuće su u donjem delu doline Glavičice, gde potok utiče u Veternicu.

Veternica i Smilovačka Reka pri nadolasku zasipaju po koju njivu i baštu, a kućama ne nanose štetu.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa reke, oni koji su bliže njoj, i kladenaca, od kojih su poznati: Duganja, Malenovo Trnje, Zajči Kamen, Kragujevac, Kladenac u Selištu, u Đorgovom Trlištu i dr.

Dva mesta su poznata kao slaništa; jedno je Slani Kamen – ispod Kukavičke Doline a drugo je u Golubinjaku.

Zemlje i šume.

Njiva ima oko kuća a i dalje od njih na mestima zvanim: Luke, Botunja, Cerovi Rid, Golubinjak, Miriska, Jasika, Bojčina Bara, Miličina Padina, Presveta, Golema Livada, Jabučica, Grašište, Kriva Ornica, Bačetine, Pačavac, Slivica, Bresje, Ravnica, Zarožak, Kukavička Dolina, Šuplje Drvo, Plandište i dr. Pored njiva na tim mestima ima livada i šuma.

Zajedničke paše i šume (utrine) imaju na mestima, zvanim: Strane, Golubinjak i Zajči Kamen.

Tip sela.

Selo je podeljeno na dve male; Gornju i Donju Malu. Umesto naziva Donja Mala češće se kaže Dolina, a i za kuće, koje su po kosi između Veternice i Smilovačke Reke, kaže se obično Rid. Gornja Mala je sa obe strane Smilovačke Reke a Donja sa obe strane Veternice.

Kuće u malama su negde pojedinačne, udaljene jedna od druge 60-80 ili 150-250 ili 250-350 koraka a negde i više dok ima i grupa kuća po porodicama a inače, naročito u delu sela oko ušća Smilovačke Reke u Veternicu – taj deo selo ima umnogome zbijen tipa, za vreme Turaka tu je bila kula gospodareva.

Zadruga je bilo ranije, većih i više. U jednoj je do skoro bilo 33 člana, pa su se izdelili. Danas postoji zadruga Dimitrija Stoilkovića u kojoj ima 22 ukućanina.

Starine u selu.

Na levoj strani Uševseke Reke postoji selište naspram, sa druge strane reke, kuća Jankovaca. To je staro selište na kome se danas ne nalazi ništa, niti se o njemu nešto zna. Do tog selišta je i staro goblje, blizu današnjega.

Na mestu Bresju, gde su danas njive i livade, bilo je u početku današnje selo Uševce zajedno sa Smilovićem, pa se Smilović odvojio. Kasnije se selo premesttilo u Golubinjak, sa leve strane Veternice, gde je dans kladenac. Tu je bilo oko 7 kuća. Odatle su prešli u Botunju, gde je bilo staro selo, iz kojega su se stanovnici razmestili na svoja imanja.

Na desnoj strani Smilovačke Reke, na mestima Đorgovom Trlištu i Vučkovu Ograđu kažu da su pri kopanju stanovnici nalazili bakarne sudove, predmete od metala i dr.

Sa desne strane Smilovićske Reke, blizi današnjeg mosta, meštani su iskopavali glave i dr. Pričaju da je tu bilo latinsko groblje.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

O prvome zasnivanju ovoga sela ne može se ništa reći pouzdano. Najstarija je bila porodica:

-Taratanjci, koji su se iselili. Danas ih ima u Golemom Selu.

Za ostale porodice se zna da su doseljene, ovim redom:

-Jankovići („Šavakovci“), Aranđelovdan, su iz Beliševa, odakle su im preci dobegli pre 100 godina.

-Cvetanovići („Lingurci“) su iz Musurice, odakle se doselio predak Cvetan. Ne kaže se koju slavu slave.

-Sedlarci, Nikoljdan, su iz Sedlara kod Desivojca. Otuda im došao preded, najpre u Drenovac, potom u Gradnju a iz Gradnje u Uševce. U Gradnji ih ima kao i u Ravnoj Banji, gde se zovu Nikolinci.

-Ilijinci (Antići, Stoilkovići, Jovanovići i dr.), Aranđelovdan, su iz Beliševa, odakle im se doselio preded zbog siromaštva. To je danas jedna od najjačih porodica u Uševcu, ima ih blizu 100 muških glava.

-Kreštinci, Nikoljdan, su iz Vlasine, odakle im se zbog siromaštva doselio predak Jovan Vlasinac.

-Damnjanovići, Nikoljdan i Aranđelovdan, su iz Vlasine, odakle im se zbog siromaštva doselio predak „Pavun“. Starija im je slava Aranđelovdan a slavu Nikoljdan su prinovili docnije zbog sinova.

-Nešinci, Aranđelovdan, su iz Tesovišta, odakle im se, zbog svađe sa braćom, doselio praded Neša.

-Došljaci, Aranđelovdan, su iz sela Bunuševca. Zovu se još i:

-Bojanići, Veličkovići i Stojkovići.

-Purlenci ili Kovandžici, Nikoljdan, su iz Sikirja, odakle se doselio prizetak Jova, koji je kod Turaka bio kovandžija.

Do 1878. godine stanovnici su gotovo svi bili čivčije Turcima.

Seoska slava je Spasovdan.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Uševce (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Drenovac, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Drenovac je u onom delu izvorišta reke Veternice, gde se počinju sastajati njeni izvorni kraci; Jezerski Potok i potok Manastirske Doline, Biljanička Reka i dr. Ma(ha)la Reke – Rekari – nalazi se sa obe strane Jezerskoga Potoka na mestima zvanim Ključanica i Grbelj, i sa obe strane reke Veternice do ušća Livadskoga Potoka u nju. Kuće u dolini Jezerskoga Potoka su: u Ključanici jedna sa leve strane i druga sa desne prema njoj, a obe u blizini potočića Dlibokovca; od kuća u Grbelju rastavlja ih potočić Grbelj. Ostale ma(ha)le su sa obe strane Veternice. Gornja Mala je pod Grotom a na desnoj strani doline Gornjo-malske ili Biljaničke Reke. Ta je strana doline prostrana, zaravnjena i po njoj su kuće ove male. Mala Livade je u početku a na desnoj strani Livadske Doline, čiji je potočić desna pritočica Veternica. Donja Mala je pored Veternice ispod male Reka a na mestima Pljuževina i Majevcu, sa obeju strana Veternice i sa sa leve strane Veternice pri ušću potoka Repušnice. Neke kuće su blizu Veternice a većina na padinama i zgodnim zaravanjcima na stranama dolina. Ma(ha)la Jasenovica je sa leve strane Veternice a po istoimenoj kosi sa desne strane Repušnice.

Kada Veternica nadođe ne čini štete kućama i njivama.

Vode i klima.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora, potoka, reka i bunara, ali najviše rečnu vodu; Rekari imaju samo jedan izvorčić kod mehane dok oni u Repušnici piju samo rečnu vodu. Samo je jedan bunar i to u Gornjoj Mali, a od izvora poznati su: Totoan (u selištu), Mirkovac, Mrtvic, Virina, Kovanl'k, Stojanov Kladenac i dr.

U ovom selu je hladnije u odnosu na obližnja sela, jer je Drenovac na većoj visini.

Zemlje i šume.

U odnosu na ostala sela Poljanice, Drenovčani imaju najviše njiva, paše i šuma, što su stekli kupovinom ili zauzimanjem njiva arnautskih sela Devotina i Biljanice. Njiva, paše i šume ima na mestima zvanim: Kopana Ornica, Dardište, Svinjarnište, Bačevište, Mali Dotin, Rakitnica, Kragujevac, Grot, Karaula, Širine, Davidov Grob, Pobijeni Kamen, Đubrište, Goč, Jezera, Mos, Krivo Drvo, Ajdučki Kladenac, Kusi Rt, Kolišta, Široko Poište, Preslop, Golemo Drvo, Rid, Tri Buke i Bačkalo. Osim tih mesta ima još njiva u šumama, skoro iskrčenih.

Paše ima dovoljno na svim pomenutim mestima kao i ostalima, gde su šume. Nema prave zajedničke seoske planine (paša i šuma). Sva nepodeljena planina, paša i šuma van kuće, služe im za napasanje stoke, ali je sada država prisvaja. Takve šume i paše ima blizu svake male, te i stanovnici na dotičnim mestima napasaju svoju stoku. Rekari isteruju svoju stoku i prema granici, između Gradišta i Jezerskoga Potoka.

Šume imaju dovoljno.Pored svake kuće ima branika a dalje od kuća – oko sela, naročito prema granici i izvorištu Veternice sa leve strane – svo je zemljište pod šumom. Osim toga šume ima i na mestima zvanim: Crveni Breg, Jagnjilo, Govedarnik, Bernjak, Gabar, Plandište, Crvenkova Solila, Krša, Ostruška, Pesina, Lazarov Kladenac, Šinderski Rid, Tairova Dolina i dr. Osim šuma na nekim mestima ima njiva i livada. Sva je gora od lisnatog drveća i to poglavito buka, mestimično javor i gorun, ali nema prave gorunove gore.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa, podeljeno na ove male: Rekare, Gornju Malu, Livade, Donju Malu i Jasenovicu. Međusobno su udaljene od 15 minuta do pola sata pešačkog hoda a rastavaljaju ih kose, potoci i doline.

U selu ima 67 kuća.

Ime selu.

Selo je nazvano Drenovac po drenu, kojeg ima dosta u ovom selu. Male nose topografska imena ili prema svom položaju u odnosu na Veternicu.

Starine u selu.

Blizu granice, sa leve strane Veternice postoji Gradište, gde je po pričanju bio grad a danas je tu šuma.

Na levoj strani Manastirske Doline, na mestu gde su sada njive, postojao je manastir – po kome je dolina nazvana. Kažu da je to bilo u „latinska vremena“. Sada su tu stare duvarine urasle u trnje a okolo je gora.

Na podnožju Grota prema Goču postoje njive zvane Karaula. Priča se da je u razvođu Moravice i Veternice u ranije doba tu bila granica.

U Gornjoj Mali priča se za staro groblje, od koga danas nema nikakvih osobitih ostataka.

Uz ovo selo ima dva selišta, po starini: starije - Selište i novije – Staro Selo.

Selište je sa desne strane Livadske ili Mečišnjičke Reke, iznad današnje opštinske kancelarije. Tu su danas njive, livade i šume. Ima ostataka starih zidina a priča se da su tu nalazili krajcare, bakaruše, stare predmete od metala, stare gidže i dr. Ispod Selišta ima puno starih oraha.

Staro Selo je iznad Selišta. Priča se da su tuživeli preci današnjih najstarijih porodica u Drenovcu. Odatle su se premestili zbog Arnauta, koji udariše na njih i popališe selo. Tome su bili uzriok Anđelinci, iz porodice Pelifanaca. Neki od njih se iz Drenovca prešli da žive u obližnjoj Suvarni. Imanje im je ostalo u Drenovcu, koga su redovno obrađivali što je smetalo meštanima Drenovca. Nagovore buljubašu poljaničkog, te ih ovaj otera sa oranja ne dopustivši im više da oru, pošto žive u Suvarni, koja je van Poljanice a ne plaćaju porez u Drenovcu. Ovi se zbog toga udruže sa Arnautima iz Suvarne, udare na selo i popale, a stanovnici se povuku „u reku“, gde se nastane. Kažu da je pre toga u Starom Selu bilo 28 kuća.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Ovo selo je bilo najpre na mestu, zvanom Staro Selo. Odatle su se stanovnici zbog Arnauta premestili dole, pored reke Veternice. Docnije su se odatle premeštali u kolibe, gde su im bila imanja a danas kuće. Pre nego što su se stanovnici počeli razilaziti iz sela pored Veternice, bilo je u njemu 28 kuća. Sve današnje glavne porodice ovoga sela bile su i u tom selu. Zbog toga je da je Drenovac izrastao pored reke. Odatle su se počeli pomerati u doba, nakon što su Arnauti prognali Usejin-Pašu iz Vranja. Što su se iz tog sela pored Veternice počeli razilaziti uzrok je bio put, koji njenom dolinom prolazio, pa su im Turcdi i Arnauti, koji su tim putem prolazili, neprestano dosađivali, te su se ovi počeli pomerati gore na imanja i kolibe, gde su izgradili kuće u kojima i danas žive.

-Taskovci (Odelici) su najstariji rod u selu, doselili su se sa Kosova. Oni su, vele, udarili kolac u Drenovcu. Danas su peto koleno i još se ne uzimaju. Od te porodice:

-Deda-Jovini, Deda-Stevanovi, deda Jova Milenković, Mitašinci, Jova Milosavljević i Cvetovci. Svi slave Aranđelovdan. Zovu ih i Odelici. Sa njima su sa Kosova došli i;

-Baba-Anđinci, koji su im kumovi i Radoslavci (u Sekirju). Od Baba-Anđinih su:

-Kuzmanci i Đorđija Bogdanov. Svi slave Aranđelovdan.

-Pelofanci (Pelivanci). Ne zna se za njihovo poreklo. Neki su živeli u Suvarni. Došla su tri brata, jedan je ostao u Drenovcu a dvojica su otišli u unutrašnjost Srbije. Nastanili su se na mestu Bara, koja je u izvorištu Gornjomalske reke. Kako nisu imali orah da mlate, Taskovci im ustupe jedan od oraha. Od njih ovde poreklo:

-Stanojini, Petrovi, Pešini, Stajni, Crvenkovci, Anđelinci, Nikolići (Pavol i Steva), Vuci (Đorđevići), Parlapanci (Stojan Petrov), Nikoliki, Petrov (Ivan), Stanojin (Nikola) i Stojilković (Stojko). Svi slave Aranđelovdan a neki (Parlapanci, Vuci i dr) Nikoljdan, jer vode poreklo od dovodaca u Pelifance. Crvenkovci slave Nikoljdan a Stojkovi obe slave; Aranđelovdan i Nikoljdan.

-Surdulci ili Surduljani, Aranđelovdan, su se doselili iz Surdula (Pčinjsko selo). Pobegli su od Usejin-Paše, koji im je dosađivao.

-Dojinci, Aranđelovdan, su iz Golemog Sela, odakle im se doselio preded.

-Raškinci ili Deda-Anđelkovi, Nikoljdan, su iz Dobrejanaca, odakle su pobegli od Arnauta – koji su se naselili u Dobrejancu.

-Petrovci ili Prizetkov, Nikoljdan,i su iz Streška, odakle se doselio deda Petar, koji se prizetio i taskovsku porodicu.

-Deda Pavlovi ili Punoševčani, Aranđelovdan, su iz Punoševca u Pčinji. Došli su pre Usejin-Paše. Ima ih u Dobrejancu i Barju.

-Krstić (Mihajlo) je iz Klinovca kod Bujanovca, došao posle Uejin-Paše, kada selo nije bilo „u reke“. Ne kaže se koju slavu slavi.

-Paunovići su iz krive Feje, iz male Musulja. Došli su na utrinu posle Krtsić Mihajla. Ne kaže se koju slavu slave.

-Pendžindži (Đorđe i Peša), Nikoljdan, su iz Drezgovice, odakle su doseljeni pre 30-40 godina.

-Ljubić (Đoka), Aranđelovdan, je iz Kusca kod Gnjilana.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Drenovac (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Lalince, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je pod Brezovićem (1120 m) sa desne strane Veternice a po kosama, kosanicama i ponegde po stranama dolina, koje se od Brezovića prema Veternici pružaju i to između Gradiške i Crcavačke Reke, desnih pritočica Veternice. Samo je nekoliko kuća u ravnici pored Veternice sa desne strane reke. Te su kuće u ravnici, gde je drugo proširenje doline Veterničine od ulazu u Klisuru iz Poljanice. One su prema selu Mijovcu. U Lalince spadaju i dve kuće Đorđijine u ravnici u Golemim Lukama. Neke su na utrini. Najviši vrh je Brezović, gotovo sav prema Lalincu pod šumom, samo je mestimično pod papratom. Znatno su od njega niži; čukica Crešnja i brdašce Rogje, odakle nastaju doline istog imena, oboje su pod šumom. Kose su po površini i po stranama, izuzev delova prema Veternici, većim delom obrađene.

Deo sela između Gradiške Reke i Gruačke Doline jeste Lalince, a između Gruačke Doline i Crcavačke Reke je Prekobrdce, koje se smatra kao ma(ha)la sela Lalinca. Kuće Lalinca sa desne strane doline Gradiške Reke su bliže putu, koji vodi vodi donekle i desnom stranom doline, koja je duboka i većim delom pod šumom.

Kuće Prekobrdca su po kosama sa obe strane doline Rogja, koja je pod visokom bukovom šumom, a samo mestimično viđa po koja njiva i livada. Kosa sa desne strane se zove Glog, većim je delom po površini obrađena a samo je njen krajnji deo prema Veternici pod šumom. Sa desne strane Glog je Jezerska Dolina, čiji je donji deo, kao i njena desna strana, šumovitiji za razliku od leve strane – gde ima dosta njiva.

Kuće pored Veternice su na mestima zvanim: DŽvrifez ili Žarifez – na desnoj strani i Golema Luka – na levoj strani Veternice. Kuće na utrini su na Jezerskoj Mrtvici.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa kladenaca i potoka. Kladenaca ima gotovo blizu svake kuće. Poznatiji su: Baljin Kladenac, Ljuljin Kladenac, Loš Kladenac, Kladenac u Smrdanu, Ajdučki Kladenac, u Rogju, Lugu, Bunatovac, Prepljište, Preka Voda i dr. Većina ovih kladenaca je dalje od kuća.

U Golemoj Luci postoji blatnjav izvor slanište kao i slanik.

Zemlje i šume.

Veći deo njiva je oko kuća seoskih a ima je i dalje na mestima zvanim: Beli Kamen, Mečkina Padina, Zekino Selište, Lug, Lezerska Mrtvica, Trn, Ljomino Priče, Gumnište, Selište, Glog, Južine Njive, Žarifez, Lom, Gruač, Fira, Ravna Šuma, Rosulja, Čeprnjak, Spasovica, Malićevo, Kusa i Golema Luka.

Ispaše i šume ima na mestima zvanim: Devojkin Kamen, Strulja Ornica, Nedino Gumno, Brezović, Smrdan, Crešnja, Rogje, Kuso Priče, Balnik, Ljomino Priče ili Gumnište, Trn, Gradište, Šilovske Kočine, Ječmište, Crna Travica, Majkin Vir i dr. Šuma je gotovo sva državna, samo su mestimično zabrani u vlasništvu pojedinaca.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa. Pravih ma(ha)la nema. Deo Lalinca od Gruačke Doline prema Kaluđercu – Prekobrdce – jedino se može smatrati kao mala sela Lalinca. Kuće su međusobno udaljene od 150 do 200 koraka, a ima ih i u grupama; neke su na većem rastojanju, razdvajaju ih duboke doline ili kose, koje su pod šumom.

U selu ima oko 40 kuća.

Starine u selu.

U selu se zna za nekoliko starih srpskih grobalja, gde su se ukopovali stanovnici ovoga sela, koji su ovde živeli pre Arnauta. Jedno je na desnoj strani doline Gradiške Reke. Na njemu nema sada ostataka, ali se zna, da su se u istome sahranjivali Ćosinci, koji u Lalincu žive pre nego što su došli Arnauti; to je Ćosinsko Groblje. Drugo je Brzačko Groblje, kde su se ukopavali Brzaci, koji su ovde stariji od Arnauta. U Prekobdcu ima 2-3 takva groblja. Neka su srpska groblja bila na mestima zvanim Trn i Jezersko prema Golemim Čukama, na levoj strani Veternice.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Kada je ovo selo prvi put zaseljeno, nije poznaro. Zna se da je, najpre bilo srpsko selo. Od porodica, koje su onda živele u Lalincu, za neke je poznato prezime, kao za: Brzake, Ćosince i Markovce. Kada su se počeli doseljavati Arnauti, sve su se srpske porodice postepene razbegle iz Lalinaca. Od Brzaka su se neki odselili u Vranje, neki u Kostolomicu i druga sela po poljanici. Neki od Ćosinaca i Markovci prebegli su u Studenu i druga u Poljaanici.

Arnauti, koji su najpre došli u Lalince bili su iz obližnjeg sela Okruglice. Jedni su se zvali Beinci. U mnogo čemu su se vladali kao hrišćani (slavili su slavu, gajili svinje, čuvali košulje vežene krstovima, palili sveće na raniku na Sv. Nikolu i dr).

Neki od Arnauta u Lalincu bili su iz obližnjeg sela Melova a bilo je doseljenika iz Novog Brda i dr. I onda je Prekobrdce bilo kao mala sela Lalinca. Arnauti, koji su u njemu živeli, došli su takođe kao poturčenjaci. To su bili Osmanovci, koji su došli iz Okruglice. Pri dolasku doterali su šarene svinje i, vele, da su palili voštane sveće kao i prethodni. Neki pričaju da su oni Prekobrdce kupili od Doinaca, za 70 groša, a prethodno su tu imali kolibe sa stokom. Na Zekinom Selištu kolibe su imali Arnauti iz Lipovice (Jablanički srez).

Tako je Lalince bilo naseljeno Arnautima, koji su možda bili Arnautaši, jer su imali druge običaje – iste kao i kod današnjih stanovnika Poljanice. Njih je, po Hanu, 1861. godine bilo oko 16 kuća, 14 u Lalincu i dve u Prekobrdcu. Godine 1878. Arnauti su pobegli iz Lalinaca i kratko vreme posle toga počeli su se doseljavati Srbi iz obližnjih srpskih sela, poglavito iz Poljanice i Vinogoša.

Najstariji po vremenu doseljavanja je:

-Ilić Kostadin (u Prekobrdcu) je doseljen iz Tumbe pre 40 godina i još za vreme Arnauta živeo u Lalincu kao čivčija i momak arnautski.

Ostali su se doselili posle 1878. godine:

-Đorđević Novko (u Prekobrdcu), Aranđelovdan, se doselio iz Studene.

-Jović Ilija (u Prekobrdcu) se doselio iz Studene;

-Ilić Đorđe – iz Studene;

-Stanković Miloš – iz Studene;

-Rašić Stevan – iz Studene;

-Stevanović Joca (u Prekobrdcu) se doselio iz Gradnje;

-Ilići (Stevan i Stanko) – iz Gradnje;

-Ristić Ivko – iz Streška:

-Ilić Stanko (U Prekobrdcu) – iz Streška;

-Ristići (Mile i Novko – u Prekobrdcu) – iz Golemog Sela;

-Janjić Vidosav (u Prekobrdcu) – iz Smilovića;

-Milošević Nastas (u Prekobrdcu) – iz Smilovića;

-Pešić Ilija (u Prekobrdcu) – iz Tumbe;

-Živković Dimča (u Prekobrdcu) – iz Tumbe;

-Ilić Milutin – iz Tumbe;

-Stevanović Anta (u Prekobrdcu) – iz Obličke Sene;

-Ristić Dimitrije (u Prekobrdcu) – iz Tumbe a starinom je iz Kacapuna.

-Stevanović Đorđe (u Prekobrdcu) – iz Golemog Sela;

-Veličkovići (Stojan, Stoilko i Mita) – iz Tumbe;

-Stanković Anta – iz Beliševa;

-Kostić Stojko – iz Beliševa;

-Dodić Živko  - iz Beliševa;

-Dimitrijević Petar – iz Belanovca;

-Milojin Mikail – iz Kruševe Glave;

-Milojin Stevan – iz Kruševe Glave;

-Jović Stanko – iz Studene;

-Jović Sava – iz Studene;

-Stošić Novko – iz Studene;

-Ilić Mikail – iz Studene;

-Đorđević Atanas – iz Studene;

-Jović Stojko (u Prekobrdcu) – iz Beliševa;

-Đorđević Milisav – iz Studene;

-Ristić Milutin (u Prekobrdcu) – iz Kacapuna;

-Stevanović Stoša (u Prekobrdcu) – iz Gradnje i;

-Jović Ilija (u Prekobrdcu) – iz Studene.

Ne kaže se, osim kod jedne, koju slavu slave.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Lalince (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Sikirje (po knjizi Sekirje), Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Ovo selo je pod Oblikom, u izvorištu Sekirske Reke. Strane dolina reke i njenih pritoka su prostrane i većim delom obrađene. Kuća ima po stranama dolina i po kosi sa desne strane Sekirske Reke; ta je kosa većim delom zaravnjena. Istoga je položaja kao Kruševa Glava i Strešak. Mala Rekari nalazi se sa obe strane Sekirske Reke. Gornja Mala je u produžetku Rekara sa obe strane potoka Sailove Doline, koji je desna pritočica Sekirske Reke. Taj potok polazi sa Bele Vode, teče pored Bačevišta, koji je sa leve strane i zatim protiče kroz selište.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa potoka i kladenaca a  u selu postoji i jedan bunar. Poznati su kladenci: Izvorje (5-6 kladenaca), Igrište, Tatarski Kladenac, Bela Voda, Arnautski Kladenac, Nikolin Kladenac i dr. Neki od pomenuti kladenaca su daleko od kuća.

Zemlje i šume.

Njive sa livadama i zabranima ima oko kuća a poglavito na mestima zvanim: Dulan, Rupište, Turski Dol, Golemo Drvo, Jezerine, Dunje, Zadelje, Karadžina Livada, Cvetanovo Njivče, Drum, Katunište, Širokaica, Trstena, Virovi, Ržište, Mladike, Orasi, Mrtvica, Jasenje, Kunje, Deja, Gabar, Sekirna Glava, Voćnjak, Popove Livaade, Kovačevac i dr.

Paše (zajedničke) ima na mestima zvanim: Virovi, Sikirske Kućetine i Širokvica. Kao seosku zajednicu meštani smatraju  Oblik i Uši, ukoliko su prema Sikirju, ali im to država osporava.

Tip sela.

Ovo je selo razbijenog tipa, podeljeno u dve male; Rekare i Gornju Malu. Odvaja ih obično obrađeno zemljište. Razdaljina je oko 100 koraka.

Kuće i ma(ha)lama su međusobno udaljene – kako gde; negde 150-200 koraka a negde i više. Uz to ima i grupa kuća po porodicama, gde ih razdvaja put ili obična ograda, udaljene i po 30-40 koraka.

U selu ima oko 60 kuća.

U Gornjoj Mali žive ove porodice: Radošljevci, Baba-Anđini, Deda-Petkovci; Đurkovčani ili Spasini, Ilići; Liškovci ili Stevanovići; Šopci ili Mijajlovci; Marinkovci, Rašinci i Kljocarci ili Stošići.

U Rekaru su ove porodice: Desivojčani ili Pavlovići, Kljocarci i Radošljevci ili Radoslavci.

Starine u selu.

Ispod sela blizu kuća porodice Mijajlovića postoji staro selište. Tu su danas njive, a do njega je i „grobje od džidovije“, na kome nema nikakvih ostataka. Kada je postojalo selo na tom mestu postojala je i crkva, od koje su danas ostale samo duvarine.

Novo selište je sa desne strane Sekirske Reke ispod poslednjih kuća (rašinskih) i mali Rekama. Du se danas nalaze stara „drvja“, orasi i druge voćke. Tu ima duvarina nekadašnje crkve. Kada je Sikirje bilo na okupu, kuće su bile na tom selištu. Odatle su se stanovnici preselili na imanja, gde su im danas kuće.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

O prvom zasnivanju ovog sela ne zna se ništa. Od današnjih stanovnika najstariji su, po redosledu doseljavanja;

-Milošljevci od kojih su i;

-Stojanovići zvani i Sapilovci. Priča se da je njihov predak Milosav, koji se doselio iz Gradnje, udario prvi kolac u selu. Ima ih svega dve kuće. Slave Nikoljdan.

-Radošljevci, Aranđelovdan, su starinom sa Kosova, a ovde je prešao praded čoveku od 50 godina iz sela Drenovca.

-Ćurkovčani ili Stojkovići (Stanko i Novko), Todorovići (Živko), Spasići (Petar i Rista), Ilići (Dimitrije), Antići (Đorđe) i Stošići (Blagoje). Njihovi preci su dobegli zbog turskog zuluma iz sela Ćurkovice (Pčinjski srez). Slave Savindan*.

*Ovu slavu, po predanju, počeli su da slave nakon što su se uoči Sv. Save spasli od nekog zuluma.

-Stankovići („Deda-Stankovi“ ili „Kljocarci“) ili Stošići (Dimitrije, Stanko i Đorđe) i Pešići (Đorđe, Mladen, Stoilko, Milisav i dr). Njihovi preci su iz Ramne Reke u Vinogošu. Slave Aranđelovdan i Nikoljdan.

-Liškovi (zvani „Kalasurci“), od kojih su Stevanović Stanko i Mijajlovići (Stojan, Petko, Manasije i Ilija). Oni su iz Biljanice, odakle su ih oterali Arnauti. Slave Aranđelovdan.

-Šopci (Janja Milošević, Nikola Antić, Kosta i Mika Anđelković i dr.) su starinom iz Krive Feje. Najpre su se naselili u Pljačkovici, odatle u Biljanicu odakle su došli u ovo selo. Pravo ima je prezime;

-Mijajlovci i Marinkovci, slave Nikoljdan.

-Desivojčani (Rista Pavlović, Antanas Stošić, Dimitrije Stošić i Ilići – Jova i Đorđe) su iz Desivojca. Preci su im došli pre 100 godina zbog siromaštva. Slave Aranđelovdan.

-Rašinci su kao i Mladenovci (Jova Marković i Mladen Nikolić) su iz Drenovca, od iste porodice Pelifanaca, koji su stara porodica u Drenovcu. Slave Aranđelovdan i Nikoljdan.

Posle ovih niko se nije doseljavao uovo selo a ima ih odseljenih u raznim selima po Klisuri.

Seoska slava („krste“) je posel Duhova, Petak u Belu Nedelju.

*

Poreklo stanovništva zaseoka-mahale Drezgovica u sastavu sela Sikirje 

Položaj zaseoka.

Drezgovica je na obema stranama Drezgovačke Doline, čiji potok sa desne strane utiče u Veternicu.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće sa kladenaca, od kojih je poznat Šošoran. Sa leve strane Drezgovačkog Potoka postoji izvor Lekovita Voda, koja leči od rana.

Zemlje i šume.

Njiva i šume ima po Ridu (drezgovačkom), Lekočevcu i na drugim mestima.

Paša (utrina) se zove Šošoran.

Tip naselja.

Drezgovica je razbijenog tipa. Smatra se kao mala sela Sikirja, od kojega je udaljena pola sata hoda. U tursko doba je smatrana kao zasebno selo.

Prezimena stanovnika su: Soilkovići („Pedonjci“), Pendžindži, Šopci, Deda-Jovini („Kreštinci“).

U Drezgovici ima 10 kuća.

Postanak naselja i poreklo stanovništva.

Za vreme Turaka Drezgovica je bilo selo jednog gospodara*, a stanovnici su bili čivčije („kovandžije“).

*Taj gospodar je držao i Dobrejance i još neka druga sela. Kada su se nastanili Arnauti u Dobrejancu on je, vele, to selo prodao Arnautima.

-Stoilkovići (Brkinci), Aranđelovdan, su poreklom iz Gradnje, odakle im se doselio deda iz ramčanske porodice. Ovde ih zovu Brkinci.

-Šopci, Nikoljdan, su iz Sikirja, od porodice istog prezimena. Ovde ih ima samo jedna kuća – Đorđa Miloševića Šop („Kuša“).

-Deda-Jovini su vodili poreklo od dovodca u Stoilkoviće. Više ih nema – iselili su se.

-Pendžinci (Ilija i Kosta), Nikoljdan, su iz Sikirja od porodice Milosava.

-Rašić (Ilija) je iz Sikirja, od rašinske porodice, kao i;

-Nikolić Kosta.

Krste se na Mali Spasovdan.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Sikirje (Vranje) appeared first on Poreklo.

Poreklo stanovništva sela Urmanica, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan“.

Položaj sela.

Ovo selo je istoga položaja kao i blisko selo Smilović. Nalazi se u izvorištu Urmaničke Reke, koja (kao potok) čini desni, izvorni krak Smilovićke Reke. Kuće su na stranama Goleme, Seliške Doline i doline Dulana, u kojoj je glavni deo sela; ima kuća i po kosanicama, padinama i na podnožju okolnih brda.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće poglavito sa kladenaca, od kojih su poznati: Liva Buka, Kladenac u Starom Selu, Kladenac u Malome Selištu, u Ugaru, Južarju i dr.

Na međi prema Gradnji postojalo je mesto „slanik“, sada pretrpano zemljom.

Zemlje i šume.

Veći deo njiva (oralija) svakog meštanina grupisana je oko kuća a manje dalje od kuća, van sela. Njiva, livada i šuma po malo ima na mestima zvanim: Livađe, Selište, Liva Buka, Vlaške Šume, Malo Selište, Golema Livada, Južarje, Staro Selo, Dlge Njive, Brdar, Crvenče, Miljkovo Njivče i dr.

Ispaše (seoske utrine) ima vrlo malo i to na mestima koja se zovu: Šuplje Drvo i Raskrsje. Ne smatra se za pašu.

Šume ima vrlo malo. Samo neki od meštana imaju po koji zabran blizu kuća ili oko sela, na mestima zvanim: Dub, Zlatanova Livada, Garina, Vrla Strana, Dobrogled i Kaldrma.

Seoske šume ima samo na mestu Plandištu.

Tip sela.

I ovo selo je na početku bilo zbijenog tipa a sada je razbijenog. Kao ma(ha)le, ali još nepotpune, izdavajaju se delovi sela na mestima zvanim: Dlge Njive, Malo Selište, Liva Buka, Južarje, Dulan i Staro Selo. Odvojene su dolinama ili kosanicama. Kuće su u njima poglavito raspoređene u grupama po porodicama ili pojedince, udaljene 60-120 koraka. U nekim grupama kuća su i na većem odstojanju.

Ovi su rodovi u pojedinim delovima sela: Ramčinci su u  Dlgim Njivama; Mijajlinci ili Ilčinci – u Malom Selištu i Livoj Buki; Ramčinci – u Južarju; Ilčinci, Milenkovci, Deda-Ristini, Marinkovci, Ivanovci i Ramčinci – u Dulanu; Dimitrije Stevanović i Rista Stanković – u Starom Selu.

U selu ima 23 kuće.

Starine u selu.

U selu postoji „čumno grobje“, koje je blizu nasipa. Priča se da je tu sahranjeno 70 devojaka, umrlih zbog čume.

U ovom selu postoje tri selišta; Selište, Malo Selište i Staro Selo. Selište je u Selišnoj Dolini ispod kuća Ramčinaca. Ta je dolina u izvorištu Urmaničke Reke, sa desne strane. Na Selištu su sada njive i livade, a po levoj strani ima dosta šume. Priča se da je tu bilo i neke kaldrme, koja se danas ne poznaje.Čumno grobje je nedaleko od ovog Selišta. Malo Selište je na desnoj strani Goleme Doline, kojom teče jedan od izvornih krakova Urmaničke Reke. Staro Selo je na levoj strani Goleme Doline, gde su danas njive i livade.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Ovo selo spada u red najstarijih sela u Poljanici. O njegovom prvom nastanku ne zna se ništa. Zna se da su u Urmanici bile tri kuće.

-Milenkovci, Ivanovci i Ilijinci, Aranđelovdan. Za njih vele da su u selo „od vreme“, ne zna im se poreklo osim što današnji Ivanovci vode porekleo od Dimitrija Stefanovića iz mijajlinske porodice (doseljena), koji se prizetio u Ivanovce.

Za ostale porodice se priča da su doseljene:

-Ramčinci ili Deda-Jovini, Aranđelovdan i Nikoljdan, su iz Gradnje, odakle im se predak doselio odavno; isti su sa porodicom Ramčinci u tom selu, i do skoro su jedni druge zvali „na radost“, što više ne čine.

-Mijajlinci su iz Đunđuše, otkuda im se doselio praded Mijajlo, koji je imao sina Iliju, ovaj Stanka a Stanko – Ristu. Otuda su pobegli zbog Arnauta, koji su im hteli oteti devojku. Sa njima su ista porodica:

-Stajni ili Ilčinci i Deda-Ristini. Svi slave Aranđelovdan i Nikoljdan.

-Marinkovci, Nikoljdan, su iz Dragobužda, odakle im se doselio predak Marinko. On je bio čivčija kod Arnauta, najpre u Pribavcu, potom u Desivojcu i najposle u Dragobuždu. U Urmanicu su ga pozvali i dali mu zemlju Ramčinci i Mijajlovci.

Sve su te porodice stariji doseljenici u ovome selu. Kada su se doseljavale, bile su šume svuda oko sela, te su ih ovi „trsili“ – krčili.

Seoska slava je Bela Subota – na petrovske poklade.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

The post Poreklo prezimena, selo Urmanica (Vranje) appeared first on Poreklo.