Порекло становништва насеља Дедилово (у саставу села Драгочево), Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип насеља.

Дедилово је планинско село с кућама на левој страни Врелског Потока, леве притоке Црновршке Реке, а у склопу високих брда Грубетићске Главице, Драгочевског Брда (1185 м), Корита (1090 м), Жунског Брда, Тубретине и Металице. Има крај Жунско Брдо између Корита и Тубретине, од села издвојено Дубоким Потоком и Пријанским Потоком, који, као саставнице, чине Јошаницу.

Воде.

Село и крај имају изворску воду: чесма код кућа Станишића, Јованац у Жунском Брду, Водица, Никина Вода ниже Крста, Врело у потоку ниже села, а Студеница и Корита су појила за стоку у планини.

Земље и шуме.

Услед висинског положаја потеса и каменитог земљишта њиве су неплодне. Оне су око кућа и торова, многе с ливадама на местима: Милетића Ливада, Белица, Њиветак, Рваница, Баре, Кунић, Становиште, Ковијец, Лазови, Мочила, Стонога, Коприва и Ракита. Шума је храстова и букова.

Старине и остали подаци о насељу.

Код Врела између села и Плеша одржали су се темељи „грчке“ цркве. Становништво се често расељавало због пасивног земљишта. Године 1948. имало је 48 становника.

Порекло становништва.

-Станишићи, 5 кућа, су од Крсмановића у Војковићу.

-Јанићијевићи, 2 куће, Јевремовићи, 2 куће, су у Жунском Брду, славе Св. Николу,  су Кучи, дошли из Лијеве Ријеке у Васојевићима; казују, да су им преци били „латини“: они су крвни рођаци Поповићима у Отесу и Дишовићима у Грубетићу и Охољу; неколико њихових породица се одселило око 1885. у Топлицу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, насеље Дедилово (Драгочево – Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Грубетиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Грубетиће су у присоју највишег села долине Грубетићског Потока, леве притоке Црновршке Реке а између преседлине на развођу Ковиоца, Грубетићакњ и Коњица.

Воде.

Село има изворске воде у изобиљу: Бубан, извор код Вучје Рупе, извор у Пуљеву Лазу, извор под Грвуњаком, један у Горњем Палешу; мањи извори немају називе.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су у окућницама, пропланцима и у долини сеоског потока на местима: Пуљов Лаз (неки Пуљо ту „закрчио њиву“), Глува Ливада, Локва, Крушевље, Раваница, Ковилац, Калеми, Њиветак с воћкама, Чалија, Трлиште, Коловоз, Гај, Уски До, Сугреб, Палеж, Каловац, (О)кругли Лаз, Муратовац, Пасуљиште с воћкама, Манојлова Њиве, Шевар, Вида, Јасика, Круг, Ровиште, Солила, Радојев Лаз, Милошев Лаз, Угарица, Јагодњак, Крст, Крчмаре, Пресло, Стара Колиба, Вијенац, Бачиште, Јоше, Ладиће, Оџина Ливада, Влас, Раћова Ливада, Кратина, Отешке Ливаде, Кревет, Ланиште, Јовице, Дољни Лаз, Стара Бачија, Пландиште и Сениште. Услед активне ерозије њиве се често претварају у „прлине“ (огољено земљиште, без хумуса). Шуме храстове и букове има у изобиљу на местима: Стаменином Кршу, Црном Врху, Кљуну, Церовом Бријегу, Грабаку, Коњичкој Равни, Коњицу, Грубетићској Главици, Средњем Палешу, Доњем Палешу, Седлини, Качкалишту, Травишту, Граовишту, Крљама, Дубокој Ровини, Колубишту, Медунку, Шибу, Старом Селу, Јавору, Гроту, Бучу, Кривачи, Кленовцу у Улици (прогону за стоку).

Старине и остали подаци о селу.

Грубетиће је било на месту Старом Селу на коме су сада сеоске паше. Од старог села остала су два гробља: једно је код црквине поред пута идући за суседно Драгочево, а друго је, старије, на врху Грубетићске Главице. У оба гробља очувале су се зидине порушених црквица и око њих надгробне плоче и стубови без натписа. Данашње гробље је заједничко са Отесом код старог гробља и црквине у селу. Недалеко одатле је зграда основне школе. Име селу је петронимично*. Његово старо становништво се одселило вероватно 1690. године, а данашње се доселило пре стотину година. Године 1948. имало је 48 становника.

* Стари дубровачки род Рањине презивао се Грубетић.

Порекло становништва

У селу су ови родови:

-Васојевићи, Николићи, 3 куће, Јанковићи, 2 куће,  Луковић, 1 кућа, Св. Јован Главосек, су Дробњаци, до скора су секли славски колач и св. Лесендри*, преци кренули испод Копа у Васојевићима, где су били неко време, населили суседно Крчмаре, па прешли у Грубетиће.

* Они су били неко време у Васојевићима и, да би уживали племенска права, узели и другу славу Васојевића, Св. Лесендру (Александра Невског).

-Дишовићи, 2 куће, су одељаци Јанићијевића y Дедилову, прешли око 1900. године; имају одељаке Дишовиће у Охољу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Грубетиће (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Јавор, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Јавор је на присојној страни леве притоке Рајетићске Реке, а између брда Градине и Косе.

Тип села.

По положају оно је планинско село на апсолутној висини од преко 1000 м. Према Рајетићу је коса Радловица, а брдо Чукара дели горњи крај села од доњег. Куће у горњем крају су по Равном Брду. Крај Барлави је посебно насеље с кућама између Јавора, Куртова Гроба и Смилова Лаза.

Воде.

У селу је изворска вода, од којих су главни Ковраг–Вода и Микина Вода; а извор Бакаруша је у Осоју, Стублина у Ланишту и друга Стублина на Равном Брду, а у Барлави је извор Добра Вода; у горњем делу села има два бунара, а у доњем један.

Земље и шуме.

Њиве су у „окућницама“ и на местима: Шишмановац, Замеђар, Велико Брдо, Ровина, Васиљев До, Металица с ливадама, Чалија, Буринп Брдо, Равне, Радичев До, Максовица са ливадама, Заједнице, Агина Њива, Жаревина, Бачиште, Репушница, Добро Осоје, Мачак, Округлица, Посушевина, Лице, Жаревско Брдо, Алекића Њива, Челопек, Ђогуша, Фекова Њива, Јазбине; ливаде: Самарине, Ковраг, Глогов До, Елезов До, Ланиште, Селиште, Дочак, Арслановача, Расовача, Осредак, Зукве, Скривени До, Саставци; шуме и испаше: Велика Коса, Барлави, Пландиште, Велико Буче, Дубраве, Велико Брдо, Попово Осоје, Малињак, Устране, Гиздарица, Бачиште, Летина, Матовача, Папратчина, Ћуковац, Обарци, Средњи Брег, Заједнице; државне шуме су Градац, Бакачиште и Лишај.

Старине и остали подаци о селу.

У данашњем гробљу било је старо. У њему се познају темељи црквине. Оно је усред Селишта. Код Куртова Гроба повише кућа познају се остаци старог хришћанског гробља. Под Градином, повише Јавора, има пећина у којој се, по предању, испирала златна руда. Код пећине има дуварина од боље зиданих зграда, по свој прилици рударских. У ливадама Барлаве, између Јавора и Златара, било је неко старо насеље, по свој прилици одсељених Барлава (Барлова?). То насеље имало је хан, који су упамтили старији људи. У селу има чистог жутог песка.  Године 1948. село је имало 102 становника.

Порекло становништва.

- Касаловићи, Колаци, Колаковићи, Милојевићи, 13 кућа, Вукосављевићи, 5 кућа, Милетић, 1 кућа, Св. Никола, преслава Св. Илија. Предак Бабутко Колак доселио се пре стотину година из Бање код Чпиља на Ибру. Од их су Колаци у Врановићу под Рогозном и једна породица у Београду.

Из Јавора су се одселили:

-Спасојевићи (Св. Петка) у Кајаково у копаоничком Ибру.

По Рас. Ускоковићу Колаци су Никшићани.

*

Порекло становништва насеља Ниш, данас у саставу села Јавор. 

Положај и тип насеља.

Ово мало планинско насеље је на источним падинама виса Чадора (1324 м) и Граца (1198 м), који су на развођу Црновршке Реке и Ибра.

Воде.

Има изворску воду у изобиљу, најбоља Бисер-Вода и Студена Вода према Драјиновићу.

Земље и шуме.

Њиве су слабе. Оне су на местима Равна Њива, Рслановача, Мала Ледина, Крчевине, Долови и Међар; ливаде и испаше: Васиљев До, Ђурино Брдо, Металица, Црни Врх и планина Рогу(ф)а. Године 1948. Ниш је имао 48 становника.

Остали подаци о селу.

По називима места види се, да је у овом насељу у прошлом веку било хришћанско становништво, које се одселило у Топлицу 1878. године.

Порекло становништва.

Сада су у насељу:

-Дрековићи, 6 кућа, су од Куча Дрековића (Дрекаловића) у колашинском Весенићу. Преци били неко време у рожајским Црнокрпама.

Мухамедански род:

-Нишићи у Новом Пазару су од Дрековића.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Јавор (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Кашаљ, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Кашаљ је у долинама Карвасалије, Кашаљске Реке и Обрадова Потока, саставница Бањске Реке.

Тип села.

Куће су подигнуте високо по странама долина.

Воде.

Има изворску воду: Запис, Весова Вода, Бијела Вода, Анџијска Вода и Симовача на Карвасалији. Речица Карвасалија прима леве притоке од изворишта па до Бршљана Црвени Поток, Лицов Поток, Широки До, Симовачу и Овчи Поток, десне притоке Боровњаков Поток и Лакићевски Поток. Места међу потоцима су: Криви До, Ћирков До, Лакићевски До, Врлетница, Мирни До, Латинско Гробље, Тодорово Пландиште, Глуваћ, Голи Бријег, Бршљан, брда Руташ и Градина повише Бршљана, све на десној страни Карвасалије, а на левој су Чукара повише Бегова Хана (сада хан не постоји), Станиште, Мрамор повише црквице, Лице, Тутов До, Широки До у Овчем Потоку и брег Висиоце код Брљшана; тамо су „кладенци“ Кижевица у Широком Долу, чесме Симовача и Бабина Вода у Врлетници.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане, али ливада има знатно више од њива: Клековац, Аниште, Добродоле, Ракиће, Ивовик, Подгора, Омерова Ливада, Баре, Девежиница, Пресло, Вреће, Брвњача, Војковачко Брдо, Плужевина, Кућетине, Бачево Брдо, Црна Бара, Крива Бара, Симунова Чукара, Пантова Чукара; испаше и државне шуме су у Столовима и Пркачу, Вуковој Колиби, Самој Букви, Прчвари, Бучу с њивама, Стара Караула, Шанац, Ђуровско Брдо и Минов Гроб.

Старине и остали подаци о селу.

Градина је купасто брдо у селу, на којој сада нема видних остатака од града. По Карвасалији, Градини и код старог „латинског“ гробља има старих, готово затрпаних рударских окана. Једно врло старо гробље је код порушене Ђурђеве Цркве на левој страни Карвасалијске Реке, друго је на Карвасалији код ушћа Боровњака Потока, за које се казује да је „латинско“ (старих рудара?), треће је старо и данашње у Долини Кашаљске Реке. Баловићи и Тимотијевићи имају своја посебна гробља недалеко од кућа. На Карвасалији поред старог пута било је старо рударско насеље и каравансарај, по коме се то место назвало Карвасалијом.У Бањској повељи записана је око 1316. године Ђурђева Црква више Кашља. Остаци те старе цркве одржали су се до данас на левој страни Црвеног Потока, а село Кашаљ забележено је у турском пописном списку 1455. године, затим у попису босанских спахија 1711. године. На Вуковој карти Србије означено је утврђено место Кашаљ, насељена „Карвасаљиа“ и „Караула“ која су непосредно до утврђеног Кашља. Године 1948. село је имало 241 становника. Данашње село заселило се око средине 19. века.

Порекло становништва.

-Лопаћани, Милосављевић, 1 кућа, су од Лопаћана у Смилову Лазу.

-Прчваре, Аксентијевићи, 2 куће, Св. Никола, преслава Св. Иилија, су Кучи, преци кренули пре стотину година из села Орнице у Дреници, па се најпре населили у колашинско Бојковиће, затим у Кијевце код Сјенице, дошли овамо око 1895. године; има их у Ибарској Јошаници, Грижанима, Витакову и Дубокој.

-Баловићи, 7 кућа, Арсенијевићи, 2 куће, Аврамовићи, 8 кућа, Св. Петка, су досељени из Орнице у Дреници, једни дошли у Дубоку, други у заселак Јунаке, трећи у Кашаљ, старином су из Црне Горе; има их у Плакаоници, Гњежданима и колашинском Кајкову.

-Рашковић, Тимотијевић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из Дубоке, прешао око 1875. године.

-Илић, 1 кућа, Св. Андрија, је досељен из Лукова Дола, 1930. године, старином из Бихора.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Кашаљ (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Лукарско Гошево, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Гошево је у средњој долини Јошанице, између Знушке Реке, њене десне притоке Ковачевца, планинског венца који се пружа од Лече преко Чумина Дола до Охоља.

Тип села.

Куће су по стрмој страни косе и у плитким сухим долинама; деле се на Горње Гошево и Доње Гошево, по величини готово иста.

Воде.

Вода се употребљава са извора Маковице, старог Грчког Бунара и с Баре у Доњем Гошеву; Стублина је извор између кућа Бејтовића и Јанићијевића, а у Горњем Гошеву су Рекавац, Ладевића Вода, Језерина и Водице.

Земље и шуме.

Њиве су средње родности на местима која се називају: Падалишта, Лаз, Маковица, Дрењак, Дуварина, Вртине, Раванчица, Јошине, Вртови, Ладевиће, Спасовик, Куртовача, Драгинац, Луковац, Никољачке Ливаде, Гуџалиште, Шишмановац, Плуга, Свиње, Прлови, Вртача, Селиште, Лаз, Врело, Папратник, Трбовача, Бобове Њиве, Становиште, Дуварина, Чуракиње, Особина, Међак, Овсиште, Стрњиште, Базва, Просиште, Пасуљевина, Петровача, Миљевка, Конопљиште, Печењак, Богданов До, Виткова Њива, Крље; шума је ситна: Радев Врх, Јанковача, Мустафин Конак, Велики Крш, Црквина, Ћурулика, Саставни, Блатине, Олуга (Алуга), Буче, Црвено Прло, Кошењак, Паљевина, Грабљак, Чумин Брег, Шемов Гај, Велики Врх, Кисељаја, Ломине, Белови Брег, Сечине, Анине, Пресло, Беле Воде, Утар, Велики Гај, Мушов Врх, Грабље, Шумарика, Госпавино Брдо, Кочин Поток; ливаде и паше: Ћуша, Радојевића Ливаде, Станови, Медојевића Ливаде, Вртина, Јасик, Хрсковац, Крушкар, Маков Поток, Зукова Ливада, Провалија, Вукова Ливада, Добра Вода, Мочила, Лекина Вода, Спруд, Куртовача, Клече, Крушевље, Секиљевац.

Старине и остали подаци о селу.

У Трњаку, у Доњем Гошеву, има видних остатака хришћанског насеља. Ty је било старо гробље са остацима црквине. На Селишту и Старом Селишту била су насеља која су претходила данашњем селу. Име села споменутo je око 1316. и 1780. године. Године 1948. имало је 173 становника.

Порекло становништва.

Арбанашки родови:

-Лукарчани, Бејтовићи, 7 кућа, су Гашани, прешли из Лукара, одељаци Бејтовића у Јошаници, старином из Малесије.

-Хот, 1 кућа, предак му је из неког села између Карановца (Краљева) и Крушевца, у коме је био у хришћанској вери, у штавичком Паљеву примио мухамеданство.

-Паљевац, Зећовић, 1 кућа, је Хот, из Паљева, досељен 1919. године.

Кучки родови:

-Црнчанин, 1 кућа, предак био неко време у околини Краљева, отац дошао из Црнче у Штавици.

-Штиљанац, 1 кућа, је из Штиљана у Штавици, досељен 1878. године.

-Дражани, Чолаковићи, 3 куће, су досељени из Драге код Рожаја.

-Алиловић, 1 кућа, отац досељен из Комина код Жуњевића, 1914. године.

-Лошовић, 1 кућа, је досељен из Лукара 1920. године; има одељака у Новом Пазару.

-Каровић, 1 куће, је прешао из суседног Кнежевића 1920. године.

-Житничани, 2 куће, су дошли из пештерског Житнића.

-Мустафићи, 3 куће, су досељени из Бродарева 1890. године.

-Дупљаци, 2 куће, су из околине Нове Вароши, отац се родио у Дупљацима на Пештеру. Гошевци у Новом Пазару су из овог села.

Хришћански родови:

-Кошани, Јанићијевићи, 2 кућа, Св. Петка, су из Виткојевића на Ибру, досељени 1925. године, у коме и сада имају крвне рођаке, старина у Морачи.

-Меховићи, 2 куће, су турски род, пореклом из Коње у Турској, овамо се доселили из Новога Пазара 1913. године.

*

Порекло становништва села Јошаница (Горња), данас у саставу села Лукарско Гошево.  

Положај насеља.

Јошаница је у средњој долини Јошанице, с кућама на обе стране реке.

Тип насеља.

Запажа се тежња да се куће групишу по сродничким групама. Дели се на Горњу Јошаницу и на Доњу Ј ошаницу.

Воде.

Употребљава се вода са извора, од којих je главна Чесмица у Доњој Јошаници. Стока се поји на Јошаници.

Земље и шуме.

Њиве су добре, нарочито поред реке, а оне по странама долина добре су за бела жита. Називи њива: Залуже, Феровача, Сарачуша, Луг, Њива код Чесме. Сеоска шумс je по побрђу а Шпат је поред реке. Испаше су на Гошевачком Брду, у Чумином Долу, на Лукарском Брду и у планинама Мачици и Боричу. По странама долина засађене су воћке, које добро успевају.

Постанак и старине у насељу.

Поред пута у Горњој Jошаници има старије напуштено мухамеданско гробље. Данашње њихово гробље је у Лукару, а хришћани га још нису основали.  Село је основано у првој половини 19. века пошто су га напустили хришћански родови. Године 1948. у њему је било 248 становника.

Порекло становништва*.

Арбанашки родови:

-Лукарчани, 13 кућа, су Гашани из Лукара.

-Алишковићи, 2 куће, су Хоти из бихорског Дрниша.

-Сарачевићи, 6 кућа, су Кастрати, били неко време у Изворима на Рогозни, овамо дошли из Лукара 1880. године.

Српски родови:

-Пиштољи, 3 куће, су старинци, били неко време у штавичким селима.

-Бишевци, Омеровићи, 4 куће, су Кучи из рожајског Бишева.

-Дупљаци, 6 кућа, су из Дупљака на пештерским Коритима.

-Милутиновић, 1 кућа, Св. Никола, Куч из Војсалића.

-Анронијевић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч из Војковића.

-Станишић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч из Дедилова.

*Пренети су сви родови, Горње и Доње Јошанице.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Лукарско Гошево (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Баре, општина Лепосавић – Косовомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Баре (Еминове). — Село је у изворишној челенци Вуче, леве притоке Ибра, а у склопу брда Шанца, Градине, Кривог Лаза и Баловског Брда. На западу сеоски потес допире до пута који води из Новога Пазара за Митровицу.

Тип села.

Куће су ниже Камените Стране, издвојене по сродничким групама.

Воде.

Има изворску воду: Врело или Бакарњача, а све друге су чесме. Има још један извор са водом која има задах бакра.

Земље и шуме.

Њиве су мале, готово као баште на местима: Лазине, Стране, Вучји Поток са ливадама, Чоловско Брдо, Баџана, Избичко Брдо, Којина Корита; ливаде: Авдин До, Лице, Царева Раван, Добрин До, Барањско Осоје, Илинчина Чукара, Паљевина, Падалиште, Мали Шанац, Медова Ливада и Саставци; шуме и испаше: Солила, Чукара, Гола Чукара, Криви Лаз, државна шума у Столовима.

Име села.

Село је добило име по многим изданима „барама“, којих и сада има у сеоском потесу.

Постанак села и остали подаци о селу.

Данашње гробље је готово у средини села. Село се заселило после 1809. Оно је било у поседу неког аге Емина, па се још и сада чује назив Еминове Баре за разлику од села Бара у пределу Борју. Године 1948. имало је 124 становника.

Порекло становништва.

Најстарији досељеници су:

-Мајдаци, 5 кућа, Св. Лука, су пореклом из околине Никшића, овамо дошли од Иванграда.

Остали родови:

-Бабићи, 5 кућа, Лесендра, су Васојевићи.

-Бараћи, 5 кућа, Милентијевићи, 2 куће, Св. Никола, предак дошао однекуд из Херцеговине.

-Прдонић, Јовановић, 1 кућа, је од Прдонића, посрбљених Климената у Рајетићима.

-Илић, 1 кућа, Петровдан, као дечак дошао из Горњег Милановца.

Одселио се род:

-Кулизе у Нови Пазар око средине 19. века.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Баре (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Дубока, општина Лепосавић – Косовомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Дубока је мало насеље у изворишној челенци Дубочког Потока, десне притоке Плакаонице. Опкољено је Баловским Брдом, Змијаком и Волујаком, којима је заклоњено од јачих ветрова.

Тип села.

Куће су груписане по родовима.

Воде.

Вода се употребљава с Врела, Савине Воде и са чесме код Старе Баније.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Стара Кошара, Запис, Присоје, Бауковица, Пртно Брдо, а нове крчевине су на Дубочком Брду и Седлинама; ливаде: Добруновац, Грабовац, Козарице, Столско Присоје; пасишта и шуме: Папратине, Присоје, Чукар, Металица, Чеперак, Столови, Баловско или Дубочко Брдо.

Старине и остали подаци о селу.

У Дубљу, између Дубоке и Зминца, подигнута је 1926. црквица на темељима старе цркве, посвећена Великој Госпођи. Код ње је старо и данашње гробље. На једном надгробном крсту уклесана је 1766. год. Друго старо „латинско“ гробље, вероватно рударско, је у потоку. На Металици, Чеперку и код црквице су остаци старих рударских окана, који имају облик вртача. Једно место са старим напуштеним рударским окнима назива се Рента (олово). У Бањској повељи забележено је око 1316. село Глбоко (није грешка), а као Дубока записано је 1780. године. Године 1910. имало је 7 кућа, а 1948. године. 68 становника.

Постанак села и порекло становништва.

Данашње село основали око средине 18. века Гашани:

-Баловићи, 5 кућа, Св. Петка, су на Старој Бачији. Баловића има у матици Плакаоници, затим у Кашљу, Крушеву, и по Топлици. Преци се доселили из Орнице у Дреници.

-Прчваре, Рашковићи, 3 куће, Св. Никола, су Кучи, прешли из Плакаонице, у којој су им матичари („лежаци“).

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Дубока (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Велика Глава је село у Далмацији, северно од Скрадина. Територијално припада Граду Скрадину.

На попису 1991. године, била су 293 становника Велике Главе, од чега 288 Срба (98%), 1 Хрват, 3 Југословена  и 1 непознат.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

ВУЈКО (70) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ДАМЈАНИЋ (25) – Свети Илија (присутни у 18. веку)

ЗЈАЛИЋ (56) – Свети Тома (присутни у 18. веку)

ПАМУЧАР (44) – Свети Јоаким и Ана (присутни у 18. веку)

ПАВАСОВИЋ (27) – Свети Тома (присутни у 18. веку)

ПОЗДЕР (16) – Свети Тома (присутни у 18. веку)

РАДИШИЋ (42) – Свети Илија (присутни у 18. веку)

СЕПЕР (17) – Свети Тома (присутни у 18. веку)

ТРАВИЦА (13) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

The post Порекло презимена, село Велика Глава (Скрадин) appeared first on Порекло.

Горице су село у Далмацији, северно од Скрадина. Територијално припадају Граду Скрадину.

На попису 1991. године, било је 158 становника Горица, од чега 156 Срба (99%), 1 Хрват и 1 непознат.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

ЛАЛИЋ (160) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

The post Порекло презимена, село Горице (Скрадин) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Лопужње, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Лопужње је у изворишној челенци Избичке Реке, десне притоке Рашке, са кућама ниже Градине и Великог Крша.

Тип села.

Од њега су издвојени засеоци Неготинац и Ромница („Романица“), први у осоју Великог Крша, а други у присоју Самара.

Воде.

Сва три насеља имају изворску воду: Изворина, Студена Вода и Водица, а према Орловцу је чесма за стоку, Друга је поред пута идући из Лопужња за Зминац. Ниже Градине је велика и добро позната чесма Меденовац, а у Ромници је извор Грозничавац. Воденице су на Избичкој Реци, које и лети мељу, али на уставу.

Земље и шуме.

Њиве су слабе родности по странама долина и по косама на местима: Конопљиште, Молитва, Агина Кућа, Грковица, Ланиште, Котар, Рашће, Агино Гувно, Корита, Дуварине, Заједнице, Мачак, Велико Гувно, Чакшире, Наслонче, Лећевиште, Волујак, Усовина, Положак, Кобилар, Вратнице, Гувнина, Со(х)е, Белија, Подраван, Пасуљиште, Стублина, Мала Врлет, Грабљиште, Сирденац; испаше: Меденовац, Волићева Раван, Коловоз, Раскрснице, Власово, Појасак, Јавор, Занога, Заношки Поток, Јабучје, Ражиште, Ламички Бријег, Старо Село, Бара, Јаз, Преседлина, Јакин До, Крш, Ступ, Јасиче, Клековац, Запетак, Думача, Кижевина, Станине, Међарак, Рупљача, Слатине, Крушево, Бук, Мало Гувно, Дуги До, Бачиште, Радовача, Бор, Боровњак, Велики Врх, Дочек, Велики Поток, Врлетњача, Црнац, Завојница, Клик, Вукићева Раван, Кршњаци, Суво Поље, Дубоки Поток, Рента, Широки Пут, Ратков Брег, Брејзе, Добруковац, Локва, Крива Ливада, Равне Ливаде; у Ромницама њиве и ливаде: Орловац, Крушевље, Широки До, Металица, Ромничко Осоје, Пасуљиште; у Неготинцу Присоје, Самар, Старо Село с воћкама, Бубан, Лазине и Велика Ливада.

Старине и остали подаци о селу.

На Градини, повише села и чесме Меденовца, био је некакав град, од којега има видних остатака зграда. Старо гробље је код Симовића кућа, а данашње је у селу, а у Ромницама је код Старог Гувна, у Неготинцу је код старог „латинског“. По предању село се основало у 17. веку. Краљ Милутин дао је око 1316. године манастиру Бањском село Хромницу, чије се име очувало у имену засеока Ромнице. Године 1948. Лопужње је имало 98 становника, Неготинац 93, а Ромница 28.

Порекло становништва.

-Васојевићи, Симовићи, 3 куће, Лесендра, дошли пре „триста“ година из Црне Горе.

-Јеврићи, Лазовићи, 3 куће, Глишовићи, 2 куће, су од Лазовића у Пасјем Потоку; имају одељаке Лазовиће у борјанским Барама, Марковиће у Јабланици и Јевриће у Бадлави, засеоку Јове.

-Бараћи, 2 куће, су од Бараћа у Зминцу.

-Лаконићи, Сендрићи, 3 куће, су од Лаконића у Плевљанима.

-Јеремић, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Осоја код Новога Пазара, 1913. године.

У Неготинцу су:

-Вељковићи, 6 кућа, Св. Илија, су старији досељеници непознате матице.

У Ромници су:

-Антонијевићи, 4 куће, су од Вељковића у Неготинцу.

Из Лопужња одселили су се у првој деценији 19. века:

-Прецутовићи (св. Арханђео) у качерску Штавицу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Лопужње (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Рајетиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Рајетиће је у горњој долини Рајетићске Реке, десне саставнице Црновршке Реке, а између високих брда Шанца, Карвасалије, Косе, Столова, Чепељског Крша и Челице.

Тип села.

То је право планинско и сточарско село. Услед великог простора који заузима село и његов потес оно се дели на крајеве Јасике, Ојиће и Кулизиће и на заселак Гребенову, који је ниже Власуље према селу Јавору и насељу Нишу, и на заселак Барлаве, који је југозападно од села.

Воде.

Има неколико безимених чесама. Изузетно се Водицом назива чесма повише Долова, а Чесменлија је чесма поред главног сеоског пута. Повише села, према планини, су чесма Кнежева Вода, Бубан на Карвансалији, Студена Вода, извор Мићовина у Мићовском Потоку; у Гребенови су Вода под Мале Струганице, Крушчице, Растовача и извор „у Лиги“. Употребљава се и бунарска вода. Кроз село протичу Јаворски Поток, Ојићски Поток, Ливадски Поток, Гребеновски Поток, Жабљачка Ријека, Рајетићска Ријека, која извире из Ивовика, и Попов Поток.

Земље и шуме.

У потесу има сенокосних ливада, а по шумовитим брдима су испаше на местима: Јежево Брдо, Секулско Брдо, Бегарка, Јајце код Шанца, Велика Лазина, Метаљка, Раскрснице, Попово Осоје, Радлавица, Јаловик, Медар, Просине у реци Беглук, Гигове Ливаде, Дивље Ливаде, Језерина, Кулиско (Кулизића) Брдо, Кулиски Поток, Шевар, Брежђе, Усовина, Конопљиште, Бара, Водичко Брдо, Кућетина, Кртине, Премов Лаз, Вртине, Жабљак, Орничко Брдо, Сама Буква, Јагодно Брдо, Стублина, Велика Ливада, Селиште, Коловоз. Њиве су слабе родности. Оне су на местима: Долови, Вреће, Гаће, Калдрма, Ражиште, Лица, Градина, Подводница, Попове Њиве, Попово Селиште, Амбарина, Дебело Брдо, Беглучке Њиве, Пресло, Шиљежак, Махмутовина, Округла Њива, Молитва и Милетина Њива; у Гребенови су Мале Струганице, Растовача, Шишмановац, Рашће, Клековац и Дрековача; шуме има у изобиљу, највише на Дрековачи, Попову Осоју, Бучу, Рашћу, Шибу, Ногару, Кривој Бари, Њетини, Саставцима, Црној Ријеци и на Преслу у горњем крају села.

Старине и други подаци о селу.

На врху брда Шумара има остатака од црквине. Друга црквина је на Коси која се спушта од планине Столова. По Карвасалији има на неколико места напуштених старих рударских окана. У Гребенови има старо „латинско“ гробље, вероватно рударско. У Просинама је напуштено мухамеданско гробље. Код данашњег гробља у потоку било је друго старо хришћанско гробље. Сада у Рајетићу има четири гробља: на Јежеву Брду, Товрљанско Гробље, Самчовићско Гробље и Прдоњско Гробље. Из Гребенове једни се сахрањују у гробљу у Војковићу а други у Кознику. У Бањској повељи говори се око 1316. године, о границама манастирских добара, које су ишле „оу греблие и от гребл“. А. Н. Поповић претпоставио је, да се у оба назива сачувао остатак у данашњем називу Гребенове. Међутим то су називи за гробље, које је било на граници манастирског поседа.

Постанак и име села.

Рајетиће као село први пут је забележено у Девичком катастиху 1776. године. Име села је стаpo, тако се назвало по старом роду Рајетићима. На Дебелом Брду, ниже Шанца, подигнута је зграда основне школе. По предању данашње село заселило се у првој половини 18. века, а у другој половини тога века имамо његов писани спомен. На Вуковој карти Србије означено је насељено место „Карвосалија“. Године 1948. село је имало 318 становника.

Порекло становништва.

-Ојићи, Синадиновићи, 3 куће, Лесендра, су Васојевићи; по предању они су „први побили колац у селу“, а то је било, по набрајању предака који су сахрањивани у селу, пре више од двеста година.

-Прдоњићи, Никићи, 2 куће, Николићи, 2 куће, Милосављевићи, 2 куће, Св.  Стеван, су посрбљене Клименте.

-Станићи, 2 куће, Св. Арханђео и Велика Госпођа, су Морачани из колашинског Оклаца, у коме имају своје „лежаке“, од који су се ови оделили и одселили.

-Товрљани, Алексић, 1 кућа, Раденковићи, 2 кућа, Поповић, 1 кућа, Живковићи, 4 кућа, Вучинићи, 2 к., Вукашиновићи, 2 куће, Св. Арханђео, предак из Лопата у црногорским Брдима; и Девичком катастиху забележени су 1766. године, родови Товрљани и Драшковићи из Рајетића. Драшковића сада нема у селу. Живковићи, Вукашиновићи и Вучинићи су дошли из Кашља пре стотину година; имају одсељене Товрљане у Барлави, Мандиће у Рудару у копаоничком Ибру и Товрљане у Рватима на Ибру. Одсељени Товрљани основали су око 1880. године село Товрљане код Прокупља.

-Кулизићи, 4 куће, Св. Мратa, су досељени из Добриње код Тутина.

-Самчовићи, 5 кућа, Св. Никола, су Кучи, досељени из Лопижа код Сјенице; једна породица је у Београду.

-Симјановићи, 2 кућа, Св. Петка, су досељени из Вукосављевића у Колашину на Ибру, дошли 1905. године. на земљу одсељених Секулића; имају одељаке у Забрђу (Дубрави) у копаоничком Ибру.

Родови у Гребенови:

-Ристовићи, 2 куће, Ђурђевдан, су Дробњаци из Козника под Рогозном, досељени 1920. године.

-Крсмановићи, 3 куће, су од Крсмановића у Војковићу.

-Јовановићи (св. Пантелија) одселили се у Нетврђе код Новога Пазара.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Рајетиће (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Смилова Лаз, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Смилов Лаз, „ Цмилов Лаз - Ово планинско село је под развођем Рогозне, са кућама између Равне Главице и жаревске Градине; Обрадов Поток је на граници према потесу суседног Кашља. Уз ово село убрајају се посебна  насеља: Жареве, с кућама под жаревском Градином, Паруце на десној страни Бањске Реке, Шипова западно од Смилова Лаза у долини Шиповачке Реке и Јунаке на источним падинама Млијечњака.

Воде.

Село са засеоцима богато је изворском и текућом водом. У Смилову Лазу су извори Студена Вода, Добра Вода и Водица. У селу постају од неколико изворских сливника Смиловски Поток, Паручки Поток, Горњи Поток, Доњи Поток и Бањска Река. Код ушћа Паручког Потока у Бањску Реку је чесма Бакаруша, а ниже Паручког Осоја је воденица.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Баре, Ракићеве Колибе, Бањске Стране, Паљевине, Жаревско Осоје, Плужевина, Конопљишта, Међуровина, Бачија, Чукара, Папрадиште, Столовак, Бор и Мала Њива; ливаде и паше: Вреће, Гаће, Краљевина, Кујин До, Брежани, Равна Глава, Кундо, Врлетница и на Кулини помешане с њивама. Њиве су слабе родности, јер су на високим положајима. Успева добро кромпир. У Жареву су ливаде Бановац, Враница, Осоје, Криви Бријег; шума је на Ланичној Страни, у Николићеву, Шипови и по Грабаку у Јунакама. Јужно од Паруца, на десној страни реке, је државна планина Пркач.

Старине у селу и гробља.

У Јунакама је обновљена црквина. У Смилову Лазу има старо „латинско“ гробље у Паљевинама. У Краљевини има остатака кућа старог становништва. Под Чукаром једно место назива се Рупчина, а то су стара рударска  окна, која су засута земљом у шибљу. Гробље је на брду Зечевићу; насеља  Жареве, Шипова, Паруце и Јунаке имају свако своје гробље; род Лопаћани у Паруцама има своје гробље.

Име села и остали подаци о селу.

Име селу постало је од личног имена Смил, а „лаз“ је искрчено земљиште од дрвећа. На Вуковој карти Србије означен је Смилов Лаз као пусто село. Око 1316. године, споменут је Шиповик. Назив Жареве је постао је по жару спаљених крчевина на месту које се разорало за њиве. Године 1948. Смилов Лаз је имао 115 становника.

Порекло станивништва.

Родови у Смилову Лазу:

-Лопаћани,  Костићи, 10 кућа, Св. Јован, доселили се пре двеста година из Лопата у Шекулару, старином из Мораче; презивају се по претку кнезу Кости; они су исти род Лопаћанима у Бубама под Рогозном, Смиловцима у Врболазима, Бачанима у Каменици на Ибру, Живодерама, Требићу и Каљину, Ђуровићима у Манасама, Костићима у Трнави, Петронијевићима у врачевском Доцу, Симовићима у Витакову, Ристовићима и Радоњићима у Прћенови.

-Андрићи, 2 куће, су од Милетића у Шипови.

У Жареви су:

-Васојевићи, Недељковићи, 4 куће, Миленковићи, 1 к, Лесендра.

Из Жареве одселили су се у 18. веку:

-Жаревци (Св. Никола) у левачко село Раваницу.

У Паруцама су:

-Баловићи, Илићи, 2 куће, Св. Петка, су Гашани из Јунака (и сада се сахрањују у гробљу Јунака међу својим покојницима).

-Лопаћани, Вучковићи, 4 куће, су од Лопаћана у Смилову Лазу.

У Шипови су:

-Милетићи, Петровићи, 4 куће, Ђурђиц, су Дробњаци и старији досељеници.

-Краговићи, 5 куће, Св. Арханђео, су из Кобиље Главе у Колашину на Ибру, старином из Мораче, дошли 1878. године.

У Јунакама су:

-Баловићи, Недељковићи, 8 кућа, Луковићи, 3 кућа, Филиповић, 1 кућа, Св. Петка, су Гашани из дреничке Орнице, стари род, сада се већ разродили и међуобно се жене. Јунаке је матица расељених Баловића у нашој области. Из Јунака су се одселили:

-Вукићевићи у Кајково у копаоничком Ибру; једна породица је у Београду.

-Јовановићи у Дрен на Ибру;

-Недељковићи у Драјиновиће.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Смилов Лаз (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Биочин, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Биочин је, с потесом, на осојној страни Буковика, у изворишном делу Вршког Потока, притоке Ибра.

Тип села.

Куће су са обе стране потока и сеоског пута, а има их и под самом Главицом на Буковику. Доњи крај села назива се Поточак.

Воде.

Село има изворску воду: Вода у Буковику, Вода „у ливаде“ и бунар код кућа Коматина. Кроз село протиче и Гошевски Поток, који извире у Јасику.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане на местима: Поваднице, Запис, Дуб, Крс(т), Лаз, Беган, Рашће, Крш, Брдо и Раскрснице; испаше и шуме су по Малом и Великом Буковику.

Историјат и остали подаци о селу.

У потврди повеље цара Уроша забележено је 1363. „село Белчино“, а то ће  бити Биочин, јер се спомиње у кругу суседних села. Назив села је унет у турски пописни списак 1455. године. Од старијег становништва остало је гробље на Чукари и напуштена стара рударска окна у Рашћу и по Малом Буковику. Садашње село заселило се у почетку 18. века. Старије становништво одселило се  у Топлицу после 1878. године. Неколико родова млађих досељеника населили су га у почетку 19. века. Године 1948. имало је 152 становника.

Порекло становништва.

-Гошевци, 3 куће, Св. Јован, досељени су из подгорског Гошева.

-Шарци, 10 кућа,. Св, Мрата, су Кулизе, досељени из подгорског Шapa; Имају одељаке у Штитарима у Подгору и Вучој на Ибру; по тамном предању они су стари род још „од Немање“.

-Коматине, 3 куће, Митровдан, су Кучи из Дежеве, старином су из Бродарева; имају одељаке у Кравићу.

-Макојевићи, 3 куће, Св. Стеван, су Пипери из Грађановића, били у Панојевићу на Рашкој, старином из беранског Хаса.

-Јовановић, 1 кућа, су од Радошевића у суседном Лукову.

-Пењовићи (Ђурђиц) одселили се у Милатковиће.

У једном извештају поменут је 1896. године род:

-Радосављевићи у Биочину; били су од Шараца, одселили се око 1900. године у околину Куршумлије.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Биочин (Рашка) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Плакаоница, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Плакаоница је у клисурастој долини Плакаонице, саставнице Гркајске Реке.

Тип села.

Куће су подигнуте високо по странама, јер је дно долине доста влажно.

Земље и шуме.

Њиве су слабе. Оне су око кућа и по странама брда на новим крчевинама; ливаде Козарице, Шанац, Пчелар, Пожар-Долине, Дубље; испаше су по брдима, а шума у планини Дрењаку између Плакаонице и Гњеждана.

Старине и остали подаци о селу.

Ниже Змињака има старих рударских окана. Речица Плакаоница истиче из једног таквог рударског окна. На месту Ренти има на повеликој рудини доста извађене и непретопљене руде галенита, сфалерита и пирита. Извађене руде има и јужно од Ренте. Једно место у потесу назива се Бабићи. Ту су биле куће одсељених Бабића, који су били однекуд из Колашина на Ибру, а одселили се око 1880. године. у Топлицу. Село Плакаоница забележено је у Девичком катастиху 1774. године. То старо село запустело је у почетку 19. века, а данашње се заселило око средине тога века. Године 1948. имало је 99 становника.

Порекло становништва.

-Брановићи, 4 куће, дед од Гашана Брановића у Знуши.

-Симић, 1 кућа, Св. Петка, прешао из насеља Јунака, старином однекуд из Црне Горе; има одељака у Кајкову у копаоничком Ибру.

-Лазовић, 1 кућа, је од Гашана Баловића у Дубокој.

-Милосављевић, 1 кућа, је од Куча Рашковића у Дубокој.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Плакаоница (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Ораовица (по књизи Ораховица или Оровица), општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ораовица je са обе стране Ораховичког Потока, леве притоке Бањске Реке.

Тип села.

Куће су по присојима Стрменца, Ћупине и Љескове Главе. Највиши крај села назива се Љескова Глава, а доњи Ријека. Брда Летовачка Чукара, Ћупине и Ћупине. Чукица деле Ораовицу од суседног насеља Рудина.

Воде.

Вода се употребљава са чесама Студене Воде, Сига–Воде, Стублине и са „јаза“ (вадe). Крај Лескова Глава узима воду са чесме код хана на Кадијачи. Кроз село протичу Бојов Поток, Коњски Поток, Жуто Цвијеће, Златни Поток и Бијели Поток.

Земље и шуме.

Њиве су слабе. Оне су око кућа и на местима Острој Коси, Дугачкој Њиви, Лозишту, Малом Брду и по странама долина сеоских потока. Ливаде су по лазовима и на местима Гуџалишту, Висиовцу, Ћафи, Безистену и Ћупини; испаше су у долини Златног Потока, Јерининој Глави, Великом Преслу и по Рудинама. Један врх Њескове Главе назива се Закршће а други Бијели Пањ; државна шума је у Столовима и Пркачу, а то су највиши делови планине Церовика.

Старине и остали подаци о селу.

У селу има приличан број старих, готово засутих рударских окана око Љескове Главе и у Златном Потоку. Народ их назива „подруминама“, јер имају хоризонталан положај. Крај села Љескова Глава забележен је 1832. године. По предању Ораовица се населила у 18. веку. Од још старијег становништва остало је гробље на Бријегу са старим, грубо клесаним надгробним плочама. У том гробљу има темеља од црквине. Садашње гробље је у крају Ријеци, а крај Љескова Глава има гробље у Бијелом Потоку. Ораовица је имала 1897. год. 5 кућа а 1910. 7 (Љескова Глава 3). Године 1948. Ораховица је имала 119 становника.

Порекло становништва.

-Ђуровићи, Јаковљевићи, 2 куће, Јовановићи, 2 куће, Св. Лука, су Ровчани, дед ћуро дошао у Војмислиће на Ибру.

-Караџић, 1 кућа, Миленковић, 1 кућа, Св. Никола, дед из Ловца у Бањској ушао одиви у кућу.

-Бојовићи, 2 куће, Ђоковићи,  2 куће, Марићи, 2 куће, Милојковићи, 2 куће,  Митровдан, су старији досељеници из Херцеговине, прешли из Грижана.

-Пауновићи, Милићи, 3 куће, су од Морачана Милића у Гркаји.

-Вуловић, 1 кућа, Митровдан, слава земље св. Никола, су досељени из Пасјег Потока.

-Пејовић, Миловановић, 1 кућа, је од Пејовића у Рудинама.

У крају Ријеци:

-Пантовић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч.

У крају Љесковој Глави:

-Стојковића, Миљковићи, 4 куће, Митровдан,  су пореклом из црногорске Херцеговине; крвни рођаци су им Мекоделци у Улијама – копаонички Ибар и у бањским селима Житковцу и Жеровници.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Ораовица (Звечан) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Трнава, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Велика Трнава с Малом Трнавом је са обе стране Трнавске Реке, десне притоке Јошанице.

Тип села.

Куће, на стрмој страни Велике Главе, по Клековику и Жежници, чине насеље разбијеног типа. Дели се на Велику Трнаву, Малу Трнаву и на крај Вуков Лаз, чије су куће до Брђана. Има три махале: Маву, Поток–Малу, и Муаџер-Малу. Мала Трнава је с кућама ниже брда Голије на десној страни Брезјанског Потока. У Великој Трнави су основна школа и општинска зграда.

Воде.

Село је оскудно изворском водом. Она се узима са извора Маве и с неколико мањих извора који пресушују.

Земље и шуме.

Зиратна земља је у долини реке и по странама побрђа; међу орницама има ливада на местима Беглуци, Бачиште, Шуманов Лаз, Нуровина, Ујничка Ливада, Колашинске Стране, Дивљаков До, Хамановина, Маљево Брдо, Прло, Клековак, Крљевито Брдо, Вуков Лаз и Сабориште (Чадориште). Сеоске шуме и испаше су на Чукару, Просеченици, Дрењаку, Великом Осоју и Дураковцу.

Остали подаци о селу.

Име селу споменуто је 1780. године. Становништво старе Трнаве раселило се 1809. У Малој Трнави има остатака старог гробља. Ту је и садашње. Данашње село заселили су бихорски и херцеговачки родови око средине 19. века. То прво насеље било је на Старом Селу. Године 1948. оба села имала су 587 становника.

Порекло становништва.

У Великој Трнави су родови из Бихора:

-Селмановићи, 3 куће, Бихорци, 3 куће, Ћорхамзић, 1 кућа, Хрњак, 1 кућа и Шабовићи,  3 куће.

Око 1880. доселили су се из Гацка:

-Чустовићи, 2 куће, Фазлагићи, 6 кућа, y Вукову Лазу, Џубуровићи, 3 куће,  Чампара, 1 кућа и Муаџер-Махали; из Корјенића су Капетановићи, 3 куће, Беговић, 1 кућа и Меховићи, 2 куће.

-Дрековић, 1 кућа, је Куч досељен из Златног Камена на Рогозни.

-Карталовићи, 2 куће, су досељени из Рогатице у Босни, 1910. године.

-Дупљак, 1 кућа, је прешао 1912. Године из Ујнича.

Године 1916. доселили су се:

-Јајић, 1 кућа, из Дунишића код Сјенице.

-Дервовић, 1 кућа, из Дунишића.

-Каришик, 1 кућа, из Дубнице код Сјенице.

-Тотић, 1 кућа, из Сибнице код Сјенице.

-Ћатавићи, 3 куће, су y махали Мави, досељени из Колашина на Тари.

-Пљаковић, 1 кућа, је у Поток–Махали, досељен из Угла.

-Кладничанин, 1 кућа, је из пештерске Кладнице, досељен 1919. године.

-Шебековић, 1 кућа, је досељен из Врановине у Дежеви.

Хришћански родови у Великој Трнави:

-Беловић, 1 кућа, Св. Петка је од Бјелопавлића, отац дошао из Кашља на Рогозни 1923. године; одељаци су у подгорским Милићима.

-Стефановић, 1 кућа, Св, Јован, је досељен из Каменске у Студеници 1925. године.

-Виријевић, 1 кућа, Св. Арханђео, је досељен из Ранчића у Ибарском Колашину.

У Малој Трнави су:

-Васиљевићи, 3 куће, Св. Арханђео, су Васојевићи, досељени око 1880. године из пештерских Корита; од њих су Васиљевићи у Шутеновцу.

-Рајовићи, 2 куће, су од Рајовића у Шалиновићу, досељени око 1890. године.

-Лакоњић, Ђоковић, 1 кућа, суод Лакоњића у Педељу.

-Јовановићи (Мала Госпођа) су изумрли у селу.

Из краја Вукова Лаза одселили су се у Турску 1913. „мухаџери“ из Босне.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Трнава (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло презимена села Конарево, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар -1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Највећи део насеља заузима простор равног терена на првој и другој тераси леве стране реке Ибра, а мањи део на источној падини и по гребену једне косе којом иде граница између Конарева и Врдила.

Гранична насеља су Прогорелица, Врдила, Дракчићи, Чибуковац и река Ибар. У прошлости се насеље развијало управо на овом узвишеном терену, док је равни део био главна житница Конарева и околнихсела.

Тип села.

Данас је готово цео простор покривен кућама и окућницама, што је последица исељавања становништва из планинских села и досељавања из Санџака, Косова и других места Србије и Црне Горе. На овај начин село је од разбијеног прерасло у збијени тип. Куће су у највећем броју концентрисане са обе стране новог и старог ибарског пута.

Саобраћајне комуникације.

Главне саобраћајнице повезане су релативно добрим локалним путевима од којих су неки и асфалтирани. Близина Краљева и Матарушке Бање утицала је на брз развој насеља тако да се Конарево може убројати у једно од најнапреднијих села у Надибру. Томе је, свакако допринела висока проценат у друштвеном сектору, уз истовремено бављење пољопривредом, чије производе апсорбују јаки потрошачки центри. Родно земљиште. добре саобраћајне везе и висок степен механизованости рада омогућили су да његови мештани имају готово градски стандард.

Постанак села и историјат.

Конарево је старо средњовековно насеље, које јекраљ Стеван Првовенчани још 1220. године под тим именом даровао жичком епархијском ластелинству од када му име није мењано. Из турских катастарских пописа види се да је насеље непосредно после пада српске државе 1476. године имало 42 куће, а имена одраслих мушкараца су поименично пописана у то време, а свакако и раније.

Конарево је било тржишно средиште где је вршена продаја и размена добара. Из пописа 1476.године види се да се становништво Конарева бавило широком структуром пољопривредне проивводње: пшеница, јечам, раж, вино, мед, конопља, воће, бостан, а ту је био и један царски виноград и млин. Поређења ради, навешћемо да је Конарево тада платило 7494 акчи пореских дажбина док су Дракчићи са 44 куће тада платили само 2608 акчи. Из ових се података очигледно види значај и улога Конарева као трговачког центра.

Године 1516. насеље је имало 45 домова, 8 неожењених мушкараца, два муслимана, две удовице, један млин. један Царски виноград (необрађен), једну мезру (сијалиште – земља пустог села Залужја) и 13 винограда. Пореске дажбине села Конарева тада су износиле 10.350 акчи, из чега видимо да је привредна делатност између два пописа знатно напредовала.

Године 1572. забележено је само 13 домаћинстава, два муслимана, један мартолоз - односно војник са два сина. Пореске дажбине су те године износиле 4.974 акче, на основу чега се запажају драстичне промене како у броју становника тако и у паду производње. И у овом је попису као и раније назначено да се у овом селу одржава пазар.

Осим општег стања у српској земљи у периоду великих сеоба 1690–1738. за сада других података нема те се континуитет у подацима прекида за читава два и по века, све до 1822. године када је извршен попис чибука у ослобођеном делу Србије. Према том попису Конарево је имало 39 кућа чија су домаћинства имала 654 брава ситне стоке или 16,77 брава по домаћинству просечно.

Девет година после овог пописа (1831) Конарево је имало 60 кућа, 179

мушких глава, од чега двадесет петоро мушке деце испод седам година старости . Како видимо, тада је Конарево имало око 360 становника или 6 чланова по домаћинству.

Конарева се од 1945. године почело интензивно насељавати становништвом из припланинских и планинских села ибарске долине, а затим са Косова, из Санџака и Црне Горе. Како смо већ рекли, насеље је старо више од седам и по векова у ком раздобљу име насељу није мењано.

Ово значи да прекида у континуитету становништва није било, а мотивација из које је име насеља настало трајала је у дужем временском периоду и тако допринела његовом очувању.

Име села.

Основа имена овог насеља назире се у словенско изразу Коniарево (коњарево). По свој прилици ту, је још у средњем веку (пре 1220. године) била главна тржница где су се продавали коњи, што потврђује и први турски

попис из 1476. године. Насеље са сличним именом Конари (Конbари)

постојало је 1718/22. године код Дуге Пољане на Пештеру, очигледно са истом основом, из чега би се могао извући закључак да је ово име настало по средњовековним обавезама у гајењу и давању коња или по гајењу и продаји коња српске властеле.

Преглед области и насеља одакле потичу родови.

1 Ибарска села 329   ===            45.63%

2 Староседеоци 120   ===           16.64%

3 Околна села 118   ===              16. 36%

4 Косово и Метохија 57   ===      7,90%

5 Од Ивањице 28   ====               3. 90%

6 Из Санџака 19   ===                    2.64%

7 Драгачева 8   ===                        1. 12%

8 Жупа 7   ===                                 1,00%

9 Гружа 4   ===                               0. 50%

10 Црна Гора 4   ===                     0.50%

11 Остала места 27   ===               3,70%

Укупно 721   ===                             100%

Преглед насеља која су највећи даваоци становништва Конареву:

1 Савово 106   ===                      14. 70%

2 Бресник 50   ===                       6,93%

3 Толишница 43   ===                 5. 96%

4 Ђаково 41   ===                          5.68%

5 Орља Глава 21   ===                  2.91%

6 Маглич 20   ===                         2.77%

7 Осаоница 15   ===                      2. 10%

8 Студеница 15   ===                    2. 10%

9 Мланча 14   ===                         1.94%

10 Богутовац 12    ===                  1. 66%

11 Прогорелица  10   ===             1.38%

Једанаест насеља дало је укупно 347 домаћинстава - 48,13 %

Староседеоци 120 домаћинстава - 16, 64%

Остали даваоци 254 домаћинстава - 35.23%

Међу данашњим родовима који живе у Конареву препознајемо и неколико стариначких породица као што су:

-Гарићи,Чапкуновићи, Ракићи, Боровићани, Дугалићи, Златићи, Михајловићи и Бажалци.

Свакако да све не препознајемо због промене презимена која су у прошлом веку често вршена. Неки од ових старинаца су се досељавали сукцесивно повлаче кроз дужи низ година појачавали своје рођаке за собом и тако кроз дужи низ година појачавали своје братство, као што су Дугалићи, Бажалци. Гарићи. Ракићи итд.

Топонимија:

Луг, Јагњила, Поље, Граб, Црквине, Јанок, Беглуци, Трафостаница,  Питомнице и Суледине.

Порекло становништва.

Редни број-назив рода-број кућа 1990-Крсна слава-порекло

1 Аврамовићи – 1 Нови Пазар

2 Алексићи – 1 Никољдан, Ђаково

3 Алексићи – 5 Лучиндан, Бресник

4 Андрићи – 1 Плешвтина–Приштина

5 Анђелковићи – 2 Јовањдан,  Полумир, Ушће

6 Анђелковићи – 3 Аранђеловдан,  Мланча

7 Бажалци – 10 Аранђеловдан Маглич, Савово, Орља Глава, Бажале

8 Бакшуновићи – 1 Ђурђевдан, Прогорелица

9 Балтићи - 3 Андријевдан, Полумир - Студеница

10 Банковићи - 1 Никољдан, Лозно

11 Бањанци  – 1 Лучиндан, Богутовац

12 Бачаревићи  – 1 Јовањдвн, Богутовац

13 Башчаревићи – 1 Лучиндаи, Косовска  Митровица

14 Белаковићи – 2 Сивиндан, Ђаково

15 Белошевићи – 1 Аранђеловдан,  Чукојевац– Гружа, Суводол - Пештер

16 Бићани – 1 Аранђеловдан

17 Бишевци – 1 Мратиндан, Јабука – Ибарски Колашин

18 Благољевићи - 1 Ђаково

19 Богавци - 4 Лучиндан, Поноре  - Савово

20 Богојевићи - 11 Јовањдан, Ђаково

21 Богфевићи – 1 Лучиндан, Студеница

22 Божовићи– 1 Лучиндан, Придворица

23 Бојовићи - 1 Александрово

24 Борисављевићи – 3 Стевањдан,  Мланча - Врмбаје

25 Боровићани -20 Јовањдан ,Бресник, Ђаково, Савово, Боровићи

26 Босићи - 1 Васиљевдан,  Лопатница Горња

27 Бошковићи – 4 Никољдан,  Савово - Осаоница

28 Бошковићи - 1 Лучиндан

29 Бркушани – 9 Аранђеловдан,  Орља Гдава -Мланча

30 Букумире - 6 Никољдан, Ђаково - Савово

31 Булатовићи - 1 Лучиндан, Бијело Поље

32 Булије  –1 Аранђеловдан, Толишница

33 Васиљевићи - 1 Маглич

34 Васовићи  – 2 Илиндан, Толишница

35 Васовићи - 1 Илиндан, Вучак, Иваљица

36 Величковићи - 1 Радево–Липљан

37 Вељовићи – 1 Никољдан, Студеница

38 Веселиновићи -2 Лучиндан,  Орља Глава - Мланча

39 Видојевићи - 2 Јовањдан,  Перје -. Полумир

40 Влатковићи  – 1 Звечан

41 Воштинићн  – 2 Никољдан, Пекчаница

42 Вујовићи - 2 Аранђеловдан,  Боровци, Ушће-Студеница

43 Вујовићи - 4 Никољдан, Прогорелица

44 Вујовићи - 2 Ћириловдан, Милићи

45 Вукадиновнћи - 1 Тутин

46 Вукашиновићи – 1 Прокупље

47 Вукајловићи – 3 Аранђеловдан, Дубочица–Бресник

48 Вукомановићи - 1 Митровдан

49 Вукосављевићи  – 1 Ђурђевдан, Студеница

50 Вукосављевићи - 2 Никољдан, Бресник

51 Вулевићи  - 1 Иванград

52 Гавриловићи – 1 Аранђеловдан,  Осаоница

53 Гарићи – 17 Никољдан, Савово,  Гаре–Мланча

54 Гојковићи - 1 Стевањдан, Бресник

55 Госпавићи – 1 Стевањдан,  Чибуковац

56 Грачанин - 8 Никољдан,  Бресник-Поноре, Савово, Грачане - Рашка

57 Грујићи -1 Подгорица

58 Грујовићи – 1 Вујетинци–Чачак

59 Гуџулићи –  1 Стевањдан,  Каона - Сјеница

60 Давидовићи  – 1 Милавчићи– Гружа

61 Димићи – 1 Лепине–Липљан

62 Дмитровићи – 4 Никољдан, Толишница

63 Добросављевићи – 1 Урошевац

64 Дражинци – 2 Митровдан, Бресник

65 Дражинци – 7 Никољдан ,Бресник

66 Дражовићи - 3 Ћириловдан, Маглич-Бресник, Брњица, Дражевиће код Дуге Пољане

67 Драгићевићи - 1 Никољдан, Толишница

68 Драгићевићи – 1 Аранђеловдан, Мланча

69 Драгојевићи – 1 Коло–Вучитрн

70 Драгојевићи - 1 Никољдан, Бзовик

71 Дугалићи - 7 Лазаревдан,  Бресник-Годовић,

72 Дуканци - 3 Никољдан, Осаоница

73 Дуловићи -11 Мратиндан, Бресник - Ђаково

74 Дуловићи – 2 Ушће

75 Ђековићи - 1 Јовањдан, Јошаничка Бања

76 Ђаковићи - 5 Аранђеловдан,  Староседеоци

77 Ђаковићи - 1 Бурђевдан, Буковица

78 Ђоковићи - 1 Никољдан, Мланча– Београд

79 Ђоловићи - 1 Раваница–Витановац

80 Ђорђевићи - 5 Стевањдан, Роћевићи

81 Ђорђевићи - 2 Аранђеловдан, дошли на мираз из Роћевића. Друго  презиме Гиге

82 Ђоровићи – 1 Ђурђиц, Куршумлија, Шекулари - Дробњак

83 Ђуђићи - 1 Никољдан, Врдила

84 Ђулчићи - 1 Шароње–Н. Пазар

85 Ђурашевићи – 1 Никољдан , Будожеља–Ивањица

86 Ђурашевићи – 1 Јовањдан, Гокчаница

87 Ђурићи - 1 Зајечар

88 Ђуричићи - 1 Ђурђиц,  Смедерево, Неготинска Крајина

89 Ђуричићи -1 Велика Хоча

90 Ђуровићи - 1 Петковдан, Чечина

91 Ерци - 1 Ђурђиц, Бзовик

92 Еровићи – 14 Лучиндан, Савово, Главочи

93 Живковићи - 1 Петковдан,  Миљковићи код Прокупља – Топлица

94 Живковићи - 1 Јовањдан, Ђаково, Мланча

95 Живковићи - 1

96 Живковићи - 1 Бањска–Лепосавић

97 Живковићи – 1 Плавци - Ушће

98 Живковићи – 1 Аранђеловдан,   Студеница

99 Зекавице -1 Ерчеге –Ивањица,  Бијело Брдо код Вишеграда – Босна

100 Златићи - 7 Илиндан, Поноре - Савово, Запоточе–Моравица

101 Илинчићи – 1 Ђурђевдан, Богутовац, Голија – Будимља, Цеклин

102 Илићи - 1 Аранђеловдан, Бресник

103 Илићи - 1

104 Јакшићи - 1 Горња Клина–Косово

105 Јакшићи - 1 Ђурђевдан, Баљевац

106 Јакшићи - 1 Петковдан, Зубин Поток

107 Јанићи - 1 Никољдан, Староседеоци

108 Јанићијевићи - 1 Ђурђевдан, Лешак

109 Јанковићи - 1 Петровдан

110 Јанковићи - 1 Грачаница–Косово

111 Јанковићи -1 Вучитрн

112 Јаснићи – 1 Врачеви, Баљевац

113 Јекићи - 1 Побрђе–Баљевац

114 Јеленковићи - 3 Јовањдан, Варево-Рашка

115 Јелићи –1 Никољдан, Коритник–Голија

116 Јемовићи  – 1 Никољдан, Крачљево

117 Јеринићи - 1 Аранђеловдан, Дрлупе–Сопот

118 Јовановићи - 1 Никољдан, Чибуковац

119 Јовановићи – 1 Дражинићи

120 Јовановићи - 1 Косјерић–Ивањица

121 Јовановићи - 1 Сјеница

122 Јовановићи - 1 Ковачи–Рашка

123 Јоввновићи - 1 Никољдан, Бресник

124 Јовановићи - 1 Симеундан, Крушевица

125 Јовановићи - 1 Стевањдан, Вучак–Ивањица

126 Јовановићи - 1 Никољдан

127 Јовановићи - 2 Аранђеловдан,  Мланча, Милићи

128 Јовановићи - 1 Никољдан, Сељанце–Косово

129 Јовићи - 1 Балиновце–Судулица

130 Јојићи - 1 Аранђеловдан,  Бресник

131 Јоксимовићи - 1 Доња Брњица код Приштине

132 Јоксимовићи - 5 Ђурђиц, мир. грана Котуровића

133 Јоловићи -1 Митровдан, Дебели Јасен

134- Качаревићи - 1 Мратиндан, Петревци–заселак Прогорелице

135 Калафатовићи - 3 Аранђеловдан, Староседеоци

136 Каралићи - 2 Алесендровдан, Дуга Пољана

137 Карапанџићи - 3 Аранђеловдан, Староседеоци

138 Карапанџићи - 1 Митровдан, Јарчујак

139 Каровићи - 3 Митровдан, Ђаково

140 Корићанци - 9 Мратиндан, Богутовац

141 Костићи - 3 Никољдан, Савово

142 Котуровићи - 2 Лазаревдан, Толишница - Савово

143 Кочићи - 1 Аранђеловдан, Краљево

144 Кошани – 10 Петковдан, Маглич -Бресник

145 Кречковићи - 1 Србица–Косово

146 Кречковићи - 1 Луково—Никшић

147 Крсмановићи - 1 Никољдан, Савово

148 Крсмановићи — 2 Јовањдан, Савово

149 Крунићи – 1 Јовањдан,  Перје—Ушће

150 Крџићи (Крџе) - 1 Ћириловдан, Ушће

151 Кундовићи - 9 Стевањдан,  Бресник - Студеница

152 Кучпарићи - 1 Краљево

153 Лакићи - 1 Никољдан, Горњи Бањани-Чачак,  Липље–Качер, Брњица –Сјеница

154 Лазићи -1 Приштина

155 Лазићи -1 Ћуприја

156 Лазовићи  – 5 Никољдан, Толишница - Дубац

157 Лазовићи – 1 Братљево–Ивањица

158 Лекићи -3 Никољдан, Богутовац

159 Луковићи - 9 Стевањдан, Богутовац

160 Љубичићи - 1 Јовањдан, Гокчаница

161 Мареновићи - 5 Јовањдан, Маглич

162 Маринковићи - 1 Урошевац

163 Маринковићи - 7 Лучиндан, Пекчаница, Толишница, Никшић

164 Марићи - 1 Мухово–Н. Пазар

165 Марићи – 1 Никољдан Отроци - Врњачка Бања

166 Марјановићи - 1 Винарице–Косово

167 Марковићи – 1 Ново Село–Вучитрн

168 Марковићи - 1 Мратиндан, Бресник

169 Марковићи - 2 Опланићи

170 Марковићи – 1 Приштина

171 Марковићи - 1 Никољдан,  Прогорелица

172 Марковићи - 1 Краљево

173 Марсенићи - 2 Буковик–Н. Пазар, Марсенића Ријека–Андријевица

174 Матковићи – 1 Илиндан, Богутовац

175 Матовићи - 5 Јовањдан,  Бресник,  Брезова код Студенице

176 Мијаиловићи – 1 Краљево

177 Миладиновићи – 1 Ђурђевдан, Самаила

178 Милановићи - 1 Доња Брњица код Приштине

179 Миленићи - 1 Никољдан,  Богутовац–грана Лекића

180 Миленковићи - 3 Стевањдан, Пантина–Вучитрн

181 Миленковићи – 1 Аранђеловдан,  Толишница

182 Милетићи - 1 Аранђеловдан,  Полумир

183 Милетићи - 3 Никољдан, Толишница

184 Миливојевићи - 1 Вучитрн

185 Милинковићи - 1 Аранђеловдан, Толишница, од рода (?)

186 Милићевићи - 6 Алесандровдан,  Орља Глава

187 Милићи - 1 Градиште – Бачка Паланка

188 Милојевићи - 1 Нови Пазар

189 Милорадовићи – 3 Алесендровдан, Староседеоци

190 Миловановићи  -  4 Никољдан, Староседеоци

191 Миловићи - 1 Аранђеловдан, Коло–Вучитрн, Грахово–Никшић

192 Миловићи - 1 Аранђеловдан, Урошевац, Грахово—Никшић

193 Милошевићи - 2 Ђурђевдан, Маглич - Мланча

194 Милошевићи - 1 Крушевзц

195 Милошевићи – 1 Никољдан,  Губеревац–Гружа

196 Милутиновићи  - 1 Никољдан, Качарник, Добриња код Тутина–Кучи

197 Милутиновићи – 1 Лучиндан, Горњи Дубац

198 Миљковићи - 1 Пантина–Вучитрн

199 Минићи – 1 Чунгула–Блаце

200 Мирићи - 2 Никољдан, Батусе, Голеш код Приштине, Домрке код Гацког

201 Мирковићи – 1 Лучаниндан,  Дивљака код Новог Пазара

202 Михајловићи – 1 Староседеоци

203 Михајловићи – 1 Градац - Сјеница

204 Недељковићи - 2 Ново Село–Вучитрн

205 Николићи – 2 Ушће

206 Николићи - 7 Јовањдан, Толишиица

207 Николићи - 2 Митровдан, Мланча, Орља Глава

208 Николићи - 1 Борчане–Лепосавић

209 Николићи -1  Ђурђевдан,  Тавник,  Радљево код Ивањицв

210 Новчићи  – 4 Јовањдан, Корита–Пештер

211 Нурковићи - 1 Сложници–Рожаје

212 Обрадовићи - 3 Никољдан, Староседеоци

213 Остојићи – 1 Дедевци

214 Павловићи – 3 Аранђеловдан, Роћевићи

215 Павловићи – 4 Никољдан, Горња Лопатница

216 Павловићи  – 3 Мратиндан, Ђаково

217 Павловићи – 1 Подујево

218 Павловићи  – 1 Бекова–Нови Пазар

219 Пајићи – 2 Никољдан

220 Пајовићи – 2 Јовањдан,  Каона

221 Палибрци  – 1 Нови Пазар

222 Пановићи – 1 Жупа Александровачка

223 Пантовићи – 3 Илиндан

224 Парезановићи – 1 Митровдан, Врдила

225 Пауновићи – 1 Јовањдан, Крушввица–Жича

226 Перићи – 1 Аранђеловдан, Панчево

227 Перићи – 4 Аранђеловдан, Староседеоци

228 Перчевићи - 1 Косовска  Митровица

229 Перишићи – 7 Трифундан, Маглич, Раленовић-Студеница

230 Петровићи – 1 Поткомље код Лепосавића

231 Петровићи –  З Петровдан, Горња Лопатница

232 Петровићи – 1 Васиљевдан, Витановац–Гружа, старо презиме Татарци

233 Петровићи – 1 Одмење

234 Планојевићи – 1 Аранђеловдан, Ушће

235 Плашићи – 2 Симеундан, Брезова–Студеница

236 Поповићи – 1 Себемиље–Рашка

237 Поповићи – 1 Грабовац–·Пећ

238 Поповићи – 1 Осаоница

239 Потерјахин  - 1 Село Владимирскоје, област Краснодарје - Русија

240 Радаковићи – 3 Никољдан, Ђаково

241 Радаковићи – 4 Стевањдан, Ђаково

242 Радевићи – 1 Башча - Рожај

243 Радовановићи — 1 Свињаре–Косово

244 Радовановићи – 3 Никољдан, Ђаково - Мланча

245 Радосављевићи – 1

246 Радуловићи – 1 Алимпијевдан, Биљановац - Баљевац

247 Рајовићи – 1 Драгодањ–Брвеник

248 Ракићи - 6 Никољдан,  Бресник - Савово

249 Рафаиловски – 1 Горње Јеловце – Македонија

250 Рашковићи – 1 Илиндан, Студеница

251 Ризнићи – 6 Јовањдан, Бресник – Савово

252 Ристићи – 1 Аранђеловдан, Светље – Подујево

253 Ристовићи – 1 Илиндан

254 Ристовићи – 1 Томиндан, Замчање

255 Розгићи – 6 Лучиндан, Осаоница

256 Рудинци – 7 Аранђеловдан, Горња Лопатница – Толишница

257 Савићи – 3 Јовањдан, Церје – Полумир

258 Сантрачи – 1 Јовањдан, Рисовац – Босански Петровац

259 Сарићи-Ђуђе – 4 Никољдан, Ролишница-Дубац-Дежева-Никшић

260 Секулићи – 1 Мининдан, Семетеш-Рашка

261 Симовићи - 1 Бербериште-Подујево

262 Спасићи – 1 Турчинци-Подујево

263 Сретеновићи – 1 Лазаревдан, Врдила

264 Стаменићи – 2 Никољдан, Бресник

265 Станчићи – 1 Никољдан, Гуча

266 Станишићи – 2 Ђурђевдан, Маглич-Бресник

267 Стевановићи – 2 Аранђеловдан, Милићи

268 Стевановићи – 1 Аранђеловдан, Лађевци

269 Стефановићи – 1 Гркоње-Лепосавић

270 Стефановићи – 1 Стевањдан, Осаоница

271 Стефановићи – 1 Петњица-Чачак

272 Стефановићи – 1 Никољдан, Савово

273 Стојановићи – 1 Пирот

274 Стојићи – 2 Никољдан, Ђаково, Грево-Пљевља

275 Стојковићи – 10 Аранђеловдан, Мланча – осаоница

276 Страиновићи – 1 Јовањдан, Богутовац, Коритник-Голија, Пива

277 Студовићи – 3 Ђурђиц

278 Ступников – 1 Београд

279 Танасковићи – 1 Јоаким и Ана, Каона

280 Точиловци – 1 Аранђеловдан, Точилово-Тутин

281 Тодоровићи – 1 Горња Горевница-Чачак

282 Тодоровићи  - 1 Никољдан, Милићи

283 Тодосијевићи – 1 Аранђеловдан

284 Токалићи – 1 Вартоломеј, Биљановац-Баљевац

285 Томићи – 1 Краљево

286 Томићи – 1 Љишане – Пећ

287 Томовићи – 1 Никољдан, Добре Стране

288 Томовићи – 1 Јвањдан, Лазац

289 Тошићи – 2 Аранђеловдан, Јарчујак

290 Трајковићи – 1 Чачак

291 Трајковићи – 1 Слатина – Вучитрн

292 Трифуновићи – 1 Јовањдан, Плана – Ушће

293 Туке – 1 Одојевићи – Нови Пазар

294 Тулумбићи – 1 Лучиндан, Савово

295 Ћирице – 12 Алимпијевдан, Маглич – Бресник

296 Ћурчићи – 1 Митровдан, Савово

297 Угреновићи – 3 Стевањдан, Богутовац

298 Усиљани – 24 Лучиндан, Савово, Оља Глава

299 Утјешановићи – 1 Хркан – Ђаково – Хрватска

300 Филимоновићи – 2, Алимпијевдан, Расти – Нови Пазар

301 Филиповићи – 1 Градац – Брус

302 Фићовићи – 1 Звечан

303 Цвејићи – 2 Велика Река – Вучитрн

304 Цибреви – 1 Скопље

305 Црноглавци – 2 Рогавчина – Жупски Александровац, Црна Глава – Копаоник

306 Чалије – 1 Јовањдан, рака-Урошевац, Зијемља-Мостар, Бјелица-Црна Гора

307 Чапкуновићи – 1 Јовањдан, Староседеоци

308 Чеканци – 1 Јовањдан, Мланча

310 Чоловићи – 1 Дракчићи

311 Чорбићи – 1 Никољдан, бресник

312 Шекуларци – 1 Св. Врачи, Сјеница

313 Штављани – 2 Ђурђевдан, Толишница

314 Шундовићи – 1 Аранђеловдан, Дракчићи

315 Шундовићи – 1 Стевањданм Дракчићи

316 Шушићи – 9 Јовањдан, Петровци (заселак Прогорелице), Бијело Поље

81) Ђорђевићи, друго презиме Гиге–Гигићи.

239) Николај Потерјахин из села Владимирское–Краснодар, Кубанскаја област–Русија,  као дечак од 17 година за време Октобарске револуције 1917. године са стрицем је дошао бродом у Грчку. Одавде је доцније прешао у Србију и једно време радио у Борском руднику,  а 1922. када је грађен нови пут Краљево– Рашка, запослио се као машиниста на ваљку. Од новца који је зарадио на градњи пута купио је нешто земље, саградио кућу и трајно остао у Конареву где и сада његови потомци живе. Са родбином у старом завичају нису ни данас прекинуте везе.

ИЗВОР: Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар-1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Конарево (Краљево) appeared first on Порекло.

Бићине, Братишковци, Брибир, Ваћани, Велика Глава, Горице, Грачац, Дубравице, Жажвић, Ждрапањ, Ићево, Крковић, Лађевци, Међаре, Пираматовци, Пластово, Рупе, Скрадин, Скрадинско Поље, Сонковић, Цицваре

Бивша насеља: Чулишић

The post Скрадин и околна села appeared first on Порекло.

Вучипоље, Горњи Бителић, Дабар, Доњи Бителић, Засиок, Лактац, Маљково, Потравље, Румин, Сатрић, Хрваце

Бивша насеља: Сатрић Горњи

The post Хрваце и околна села appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Гњилица, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Гњилица је са обе стране Гњиличког Потока, с кућама у подножју Трнца,  који је на развођу Рашке и Ибра. Гњилички Поток граничи Гњилицу и њен крај Букреш од суседног села Кравића. Куће су издвојене по сродничким трупама. Највиши крај села назива се Вршак, средњи је Гњилица, а најнижи, према Ибру је Букреш. Доскора је Гњилица била заселак Кончулића.

Воде.

Село је прилично оскудно водом. Она се доноси са удаљених извора и са Ибра. Сада има неколико бунара, чија се вода употребљава за домаће потребе, а за пиће се доноси са извора. У Прловима има „кижевак“, а то је минерална кисела вода, која се незнатно користи. Лети се доноси вода са чесме Корита, која је између Гњилице и Кончулића. У Вршку се употребљава вода са извора, који лети пресушује и са једног бунара. Стока се поји на Ибру и на чесми у Кончулићу.

Земље и шуме.

Њиве су окућнице, а у долинама су помешане с ливадама. Најбоље су у Луговима поред Ибра; баште с поврћем су код Мочила. Називи њива у Вршку: Закућнице, Исподкућнице, Крчевине, Велика Њива и Долина; шуме и испаше су у Буковику и на местима с називима: Велики До, Јаћимов До, Чучавац, Шанац, Трнац, Јасиковац. Из Вршка се стока гони на пашу у планину Јањево, која је под ситном шумом. Приватне шуме „забране“ има у Гају и Ђоловском Гају. Ту је чесма, чију воду употребљавају Савићи и Канићи.

Постанак и остали подаци о селу.

Данашње село заселило се у 18. веку. Пошто је било у саставу суседног Кончулића, то се оно не спомиње у историјским изворима. Гњилица и Букреш имају заједничко гробље, а Вршак има своје посебно гробље. Године 1948. Гњилица је имала 374 становника.

Порекло становништва.

-Минића, 2 куће, Св. Арханђео, дед Морачанин овамо дошао из ибарског Колашина.

-Лешевић, 1 кућа, Св. Петка, је пореклом од Никшића, овамо прадед дошао из ибарског Колашина; одељаци су му Лешевићи у Горњем Казновићу у копаоничком Ибру.

-Кућеровићи, Роглићи, 2 куће, Св. Петка, су досељени из Чечева у ибарском Колашину.

-Јоксимовића, 4 куће, Св.Ђорђе Алемпије, су од старинаца Ђордуновића у Кончулићу.

-Арсовићи, 3 куће, Св. Јован, су досељени из Колашина на Ибру, били неко време у Кравићу.

-Буђевци, Белогуњци, Максимовић, 1 кућа, Канићи, 2 куће, Јанчовић, 1 кућа, Милошевић, 1 кућа, Јосивљевић, 2 кућа, Св. Јован, су Морачани, једно „роство“, били на једном огњишту у бихорском селу Азану, дошли из Буђева на земљу одсељених Цветића; од њих су Поповићи у Батњику.

-Савић, 1 кућа, Св. Пантелија, је досељен из Дежеве, заостао у бежанији после 1876. године.

-Баловићи, 3 куће, су од Баловића у Дубокој и Кашљу, овамо прешли из Опава; имају одељака у Шипчини на Копаонику.

-Симовић, 1 кућа, је од Виријевића у Кончулићу, предак дошао из колашинског Ранчића.

-Цветићи одселили се у Топлицу после 1878; код цркве Никољаче одржао се надгробни споменик с натписом „Цветић 1831“.

Родови у Вршку:

-Коматовићи, 6 кућа, су од Пејчиновића у Кончулићу, Шавцима и Супњу, једни дошли из Брњака а други из Оклаца у ибарском Колашину. Један Коматовић ушао одиви у кућу Крстовића, па слави и Св. Игњата.

-Лазовићи, 3 куће, Св. Никола, су досељени из Горње Дежеве, заостали после бежаније 1876. године.

Родови у Вршку:

-Канићи, 2 куће, су од Канића у Гњилици.

-Ђорђевићи су се одселили  у Топлицу, а:

-Јовановићи (св. Никола) у подибарско Метикоше.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Гњилице (Рашка) appeared first on Порекло.