Порекло становништва села Кравиће, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Кравиће је између Ибра, Гњиличког Потока, Вандина Брда, Стрна и Чукаре, која је према Плавкову.

Тип села.

Куће су груписане по родовима у два низа, који су у доњем крају села састављени и ту чине главни део насеља. Највиши крај села назива се Бијанићи, назвало се по одсељеном роду Бијанићима.

Воде.

Кроз село протичу Кравички Поток, који извире у шумовитом Грабаку, а поток Сланица је јужно од њега. У средини села је сеоски бунар, који не пресушује; у потесу има два приватна бунара, а у селу су Поповски Бунар и Вељовски Бунар. Стока се поји на потоцима, а под планином су Бијанска Вода и извор код Мочила. Извор Сланице је привидно сланог укуса, коју стока радо пије.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде се називају: Поље и Луг поред Ибра, Биочинско Брдо, Велики До, Ораница, Клече према Гњилици, Либовац, Кравићско Брдо, Гај, Долина, Шиљак, Дрењак, Котар, Запис у Лугу; ливаде су Кравићске Ливаде, Вуковске Ливаде код цркве, Мочила и најбоље на Врлети; испаше и шуме су на Калпаку, Великој Чукари, Становској Чукари и по Брдији, али су највеће на Буковику с називима Бијанска Долина, Бијанска Ливада, Миљкова Ливада, Брегови и Ћопов Грабак у потоку.

Старине, име и остали подаци о селу.

На Селишту било је старо село, а на Бачишту, у врху села, подигнута је црквица, посвећена св. Петки, на темељима црквине. Ту је старо и данашње гробље. Ниже гробља има старо рударско окно, засуто, у облику вртаче. На Либовцу, код Матковића кућа, има старих рударских „штолова“ (окана). На врху Вандиног Брда има темеља од црквине. И око ње има старих, вероватно, рударских гробова. Село Кравиће забележено је 1363. године. Оно је тада имало заселак Загорани, чији се назив није одржао. По предању село је добило име по роду Кравићима, које је настрадало у борбама са Турцима, а један део се раселио. И сада се једно место у Мељаници, на граници копаоничког Ибра и Шаље, назива Кравићско Гробље, вероватно остатак расељених Кравићана из Кравића. Године 1948. село је имало 484 становника.

Порекло становништва.

-Лешњаци, Кривчевићи, 3 куће, Самаиловићи, 3 куће, Димитријевићи, 3 куће, Св. Арханђео, доселили се у почетку 18. века из Сјеничког Поља.

-Пузовић, 1 кућа, Вељовићи, 3 куће, Лазаревићи, 4 куће, Поповићи, 4 куће, су од Пузовића у Туснићу, прешли око 1850. године; Јовановићи у Великој Плани, у Топлици, су од њих.

-Пећарани, Раџићи, Радовановићи, 3 куће, Лазарева субота, су из Азана у Бихору, овамо дошли из Буђева на Пештеру.

-Дрманци, 2 куће, су од Дрманаца у дежевским Полазима, старином Старовлашани.

-Илићи, 3 куће, Св. Никола, су Кучи из Слатине код Сопоћана, крвни рођаци са Мартаћима у Кончулићу.

-Ђеловићи, 2 куће, Св. Ћирик,  су пореклом из пештерских Корита, дошли из Буђева.

-Коматине, 2 куће, су од Коматина у Биочину; били неко време у подгорском Живалићу.

-Ђоковић, 1 куће, Мратиндан, је досељен из сопоћанске Слатине.

-Вуковићи, 3 куће, Св. Никола, су досељени из пештерског Буђева.

-Маринковић, 1 кућа, Ђурђиц,  је од Радовића у Лукову.

-Белоица, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, дошао из Рожајске Буковице, призетио се 1917. године.

-Ђурковић, 1 кућа, је од Ђурковића у Цоковићу, доводак из Кућана.

-Чорбић, 1 кућа, је од Чорбића у Тушимљи.

-Ковачевић, 1 кућа, слава земље св. Јован, је од Морачана Ковачевића у Требићу.

Изумро је стари род:

-Павловићи (св. Јован), а род:

-Чоловићи (св. Александар Невски) одселио се у Павлицу на Ибру.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Кравиће (Рашка) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Кућане (по књизи Кућани), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Кућане су у подножју и по странама Бисине, која је на десној страни Рашке,  недалеко од њена ушћа у Ибар. Сеоски потес граничи се с панојевићском  Плитком Косом, а c кончулићском косом Табачким Гувном, према суседном Супњу је Дражевски Поток. Куће Маринковића су у равни поред Рашке, а остале су на ободу њива и шуме.

Воде.

Изворска вода је слаба, али је бунарска добра; ниже планине Јањева је јак извор Вељача, од којега постаје Јањевски Поток. За домаће потребе и за стоку употребљава се вода с Рашке. Кроз село протиче Кућански Поток, који се с пролећа излива из корита и плави оближње њиве.

Земље и шуме.

Њиве су ниже кућа и у равни поред Рашке. Потес дели се на Луг поред реке, повише њега је Крст према Панојевићу с називима: Трњаци, Вртача, Чајир, Особена Њива, Гувниште, Старе Куће, Забој, затим поЧукари, Алуги, Плиткој Коси, Сечини, Голишу, Сарају, Чесмици, Становишту и код Куле; ливаде: Бегова Ливада, Никијско Брдо, Лисац, Плужевина, Гај, Клече, Чукарица, Чардак, Ровина, Прлина, Пресло, Раздоље, Радовача, Кочовско Поље; у долини Кућанског Потока су Равна, Јасиковац, Чукарак и Чучавац; шуме су на Бисини, Јањеву, Ковиљаку, Ледињаку, Вељем Колу, Голишу, Јарцу, Корстцу, Козјој Стени и Рујишту; шума је делимично подељена, а највећи део је државна.

Историјат и остали подаци о селу.

Назив села забележен је 1711. године. У архивским актима забележена је 1836. године одсељена породица Дрманаца из Кућана у тадашњу Србију. На Сарају је био стари хан „сарај“. Године 1878. Турци су подигли пограничну караулу, која је по облику била као и караула на брду Губавцу у Супњу. Обе карауле порушене су 1912. године. Гробље је у Долини, у присоју Бисине. Године 1948. село је имало 346 становника.

Пореклостановништва.

-Туке, Тодоровићи, 3 куће, Мановићи, 3 куће, Ђурђиц,  су Дробњаци; имају одељаке у Плавкову. Нека Пава Тука уписана је у пописни списак 1696. године у доњој Бачкој, вероватно од одсељених Тука 1690. године. Било их је и у Новом Пазару, сахрањивали се у гробљу на Својбогу, у коме се одржао надгробни камен с натписом „Глишо Тука Дамјановић“, умро 1836. године.

-Дечовић, 1 кућа, Св. Јелесије, је старинац или од претка врло старог досељеника.

-Луковић, 1 кућа, Св. Никола, је досељен из Бихора.

-Кочовићи, Костићи, 4 куће, Св. Арханђео, су досељени из Буђева.

-Дрманци, 9 кућа, Св. Јован, су досељени из подгорског Љуљца; имају одељаке у Великој Плани у Топлици, старином из Дрманића код Нове Вароши.

Од почетка овога века доселили су се:

-Лешњак, Димитријевић, 1 кућа, Св. Арханђео, је досељен из Кончулића, старином из Мораче.

-Маринковићи, 3 куће, Ђурђиц,  су Дробњаци, досељени из Себечева; крвни рођаци са Маринковићима у Орахову и Радовићима у Лукову.

-Шћековићи, 2 куће, Ђурђевдан,  су Дробњаци, досељени са Пештера.

-Бабић, 1 кућа, Св. Никола, су Куч, досељен из Буђева.

-Ђурковић, 1 кућа, је од Ђурковића у Кравићу.

-Колаци, 2 куће, Св. Никола, су досељени из Нетврђе, старином су из Шекулара; имају одељаке y Вражогрнцу, Новом Пазару, Краљеву, Матаругама и у Београду.

-Маринковићи други, 2 куће, Св. Арханђео, су досељени из Скукова, отац из Себечева, старином Васојевићи.

-Мутавџић, 1 кућа,  је од Куча Мутавџића у Пожежини.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Кућане (Рашка) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Луково, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Луково је у горњој долини Луковског Потока и Биочинског Потока, a између планине Јањева, косе Ковиљака и Буковика.

Тип села.

Куће су груписане по родовима.

Воде.

Вода се употребљава са седам бунара, који пресушују, па се доноси са извора Бубана, који је у селу, и са Кижевака у планини, од којега постаје Луковски Поток.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се називају: Крушевље, Крчевине, Подгувно, Подкућнице, Долине, Дивља Ливада, Дугачка Ливада, Јасиковац, Ледињак, Ћума, Пресло, Чајир, Велика Липовица. Брда су под листопадном шумом, а Јањево, Подбуковик и Церје су под ситном шумом и травом; букове шуме има у влажним долинама оба потока, а најбоља је код Бикова. Приватне шуме има у Ибровском Потоку, а испаше су по Кршу.

Постанак села, историјат, старине иостали подаци о селу.

Назив села забележен је 1363., 1764. године. Старих рударских окана има на Брежђу, код извора Кижевака и у Липовици. Гробље је на Главици повише села. Ту је било старо гробље. Село се заселило у почетку прошлога века. Преци најстаријих досељеника нашли су на месту данашњег села „пусту брдију“, без иједне куће. Године 1948. селоје имало 162 становника.

Порекло становништва.

-Јанићијевићи, Радошевићи, 3 куће, Св. Никола, прадедсе доселио из подгорског Рогатца; имају одељаке у Топлици и у Метикошама у Подибру.

-Бојовићи, 4 куће, Ђурђевдан, Михаиловићи, 4 кућа, Лазарева субота, су досеени из Лече под Рогозном, а предак из Метохије.

-Нешовић, 1 кућа, Св. Арханђео, из пештерских Корита, сишли у Одојевиће код Сопоћана, отац дошао овамо.

-Радојичићи, Радовановићи, 2 куће, Св. Никола,  су досељени из Дојиновића у Подгору, тамо из пештерског Жабрена, старином су од Куча Дрекаловића; има их у Новом Пазару (трговци).

-Радовићи, 2 куће, Ђурђиц, су Дробњаци, прешли из Орахова.

-Белоица, 1 кућа, Св. Никола, је Куч из Буковице код Рожаја, призетио се 1935. године.

-Филиповић, 1 кућа, је од Коркуда из суседних Бара, ушао одиви у кућу.

-Дражовић, 1 кућа, је од Васојевића Дражовића у Педељу.

-Мајдаци, 2 куће, Св. Никола, су досељени из Дмитрове Реке у Дежеви, тамо из пештерског Сувог Дола.

-Драшковић, 1 куће, Св. Василије, је Васојевић из Рајетића.

-Милошевићи су се одселили у северну Србију (они је називају „Стара Србија“ за разлику од „нове“ ослобођене Србије 1912).

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Луково (Рашка) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Орахово, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Орахово је у долини Дукиног Потока, десне притоке Барског Потока а између Бабине Стене, Липовице, Шанца и развођа доњег тока Рашке и Ибра.

Тип села.

Куће су подигнуте на граници њива у шуме.

Воде.

Готово свака кућа има „изворак“, али су главнији извори: Водица у Бучу, Кижевак је кисела вода ниже села и Бакаруша у Липовици. Поток постаје од извора Кижевака.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се називају: Церје, Лазови, Подбуче, Кисељак, Мачак, Шотни Лаз, Јањовско Пресло, Скробовско Пресло, Пискавац, Дубоки До и Ковиљак. Пасишта и шуме су у Липовици, Јањеву, Рујишту, Ибровском Брегу, Преслу и Бучу. Сеоска шума је на много места сасвим искрчена и претворена у њиве и ливаде.

Старине и остали подаци у селу.

Ниже Липовице има на доста места остатака старог рударства. Рударских окана има на Бијелим Прлинама. Између Орахова и Цветковића има три затрпана окна, три у долини Сајману, три у Метловику и четири у Мачку. Назив села забележен је 1363. године. Садашње село заселило се у првим десетинама 19. века. Године 1948. имало је 182 становника.

Порекло становништва.

-Скробовићи, Димитријевићи, 3 куће, Св. Јован, су старији досељеници непознате матице.

-Јаћимовићи, 1 кућа, Ђурђиц,  је Дробњак.

-Јањовићи, 4 куће, Св. Арханђео, су Васојевићи из Бара на Рогозни, прешли 1880. године.

-Гашовић, 1 кућа, је од Димитријевића у Одојевићу.

-Ратковићи, 2 куће, Младеновић, 1 кућа, Мановић, 1 кућа, су од Ровчана Вељовића у Панојевићу, овамо дошли од Рожаја.

-Јовановић, 1 кућа, Св. Петка, преслава земље Св. Арханђео, отац Гаш из Дренице, призетио се у кућу Јањовића.

-Маринковић, l кућа, Ђурђиц, је Дробњак, дошао из Себечева у Кравиће, па отуда прешли 1905. године; крвни рођаци Радовићима у Лукову.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Орахово (Рашка) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Панојевиће, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Панојевиће је у проширеној долини Рашке, а у подножју Козје Стене, Велике и Мале Буше.

Тип села.

Куће су поређане као у нанизу поред главног сеоског пута који води између њива и сеоске утрине. Оне су подељене на Горње Панојевиће и на Доње Панојевиће, прве су до Дукиног Потока према Батњику и Мрмоњама а друге до Кућана.

Воде.

Извори и бунари лети пресушују, па се тада вода доноси с Кладенца и с реке Рашке. На Рашкој има четири воденице; задружна, која је била Гегић–аге из Новога Пазара, а три су приватне. Рашка ретко плави Луг поред корита и то само у пролеће. Кроз село периодично теку Долински Поток, Зелени Луг, Чучалски Поток, Зајечак, Жабарје и Широки До.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су плодне, с називима: Циганиште, Преслоп, Дрењак, Ледине, Јаз, Смоница, Брекиње, Конопљишта, Засој , Клече, Дућан, Чучалица, Зечак, Кодора, Амбарина, Зелени До са шумом, Котарине, Зладара, Средња Лука; шума и испуст стоке је на утрини и по брдима Жабарју, Лединском Брду, Великом Брду, Говеђем Долу, Плитком Долу, Плиткој Коси, Виљем Колу, Крстцу, Козјој Стени, Гају, Куглици, Пландишту, Лазини, Котару, Голишу, Међарку, Глу(х)аћу, Старом Селу, Јасичину Кршу и код Вражје Воденице.

Старине и остали подаци о селу.

На Градини има видних остатака утврђења. На Зладари је старо Асталучко Гробље. Код кућа Бакрачевића је Нурагин Гроб, о коме се сада ништа не зна. Данашње гробље је код старог под Градином. По предању село су засновали косовски досељеници око средине 17. века. Године 1948. имало је 211 становника.

Порекло становништва.

-Ристовићи, 2 куће, Ђурђиц, су Дробњаци; имају одељаке Ристовиће у Драганићу, а неколико њихових породица одселило се 1878. године, у Омеровац у Топлици, а две у Лаб 1913. године.

-Павловићи, Дикићи, 8 кућа, Св. Никола, су из Бихора.

-Живковићи, 2 куће, Ђурђевдан, су Дробњаци из Кочарника у Штавици, дошли у Мрмоње, па прешли овамо.

-Мутавџићи, 2 куће, су од Куча Мутавџића у Средњој Тушимљи.

-Вељовићи, 2 куће, Св. Лука, су Ровчани досељени из Бијеле Цркве код Рожаја око 1880. године; од њих су Матовићи и Ратковићи у Орахову.

-Патричевић, 1 кућа, су од старинаца Патричевића у Осаоници, дошли из Балетића.

-Вулићевић, 1 кућа, Св. Јован, је из Пустовлаха, старина на Пештеру; крвни рођаци су им Вулићевићи у Црном Врху, крај Пурћа.

-Нешовићи, 3 куће, Св. Арханђео, су Васојевићи из Бабрежа.

-Бакрачевићи, 1 кућа, су од Бјелопавлића Бакрача у Тушимљи, досељен 1920. године.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Панојевиће (Рашка) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Плавково, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Плавково је на источном присоју Буковика, чије се стране спуштају до корита Ибра. На граници потеса према Туснићу је поток Смрдан, источна је на Ибру, а према Кравићу је на коси Стрму, Бијанском Потоку до Равних Ливада на Буковику. Куће су груписане по сродности породица.

Воде.

Има изворску воду Студенац, Бузара у потоку и Вода под грабом; ниже косе Стрма је Стара Вода, а у врху села је „кладенац“ Рупчине, који истиче из рударског окна. За домаће потребе употребљава се и вода с бунара. Кроз село протиче Плавковски Поток, а између Великог Рида и Малог Рида је Јеремијин Поток.

Земље и шуме.

Њиве су на местима која се називају: Осредак, Поље, Луг, Смрдан, Подрид, Клече, Котари и Пруд; шуме и испаше су у Грабаку, Калпаку, Рујки, Чукари, Вандином Брду, Буковику, Вучетином Брду, Врлети, Осоју и по Равним Ливадама.

Старине и остали подаци о селу.

По Великом Риду има „рупа“ у облику вртача, а то су напуштена рударска окна. Старих рударских „штолова“ (окана) има и по коси Стрму. Назив села забележен је 1363. и 1711. године. Од становништва старог села остало је гробље у селу које се и сада употребљава. На раскрсници према суседном Кравићу је старо „латинско“ гробље, у коме су се одржали темељи црквине. И на врху Вандина Брда има врло старих, грубо клесаних надгробних плоча.  Године 1948. Плавково је имало 110 становника.

Порекло становништва.

-Кузмановић, 1 кућа, Св. Никола, не зна старину.

-Мартаћа, 9 кућа, су од Мартаћа у Кравићу.

-Вељовићи, Илићи, 3 куће, су од Ровчана Мирковића у Корутанама, отац се тамо родио; по предању они су „од Будимље“.

-Кривчевићи, 3 куће, су од Лешњака у Кравићу.

-Туке, Стевановићи, 7 кућа, су од Дробњака Тука у Кућанима.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Плавково (Рашка) appeared first on Порекло.

У емисији „Гноса“ на новосадској телевизијској станици „Мост“ 21. фебруара 2018. гостовао је председник Друштва српских родословаца „Порекло“ Јовица Кртинић, који је представио портал Порекло и Српски ДНК пројекат. Уредник и водитељ: Лука Баљ  

The post Разговор о Српском ДНК пројекту у емисији „Гноса“ на ТВ Мост (21.02.2018) appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца „Порекло“ организује велику акцију тестирања генетичког прапорекла на Светски ДНК дан, 25. априла 2018. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве најкасније до 24. априла 2018. године.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо пуне цене у износу од 13.000 динара, само 25. априла 2018. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Пријаве за тестирање шаљите на dnk@poreklo.rs са назнаком: Пријава за тестирање за Светски ДНК дан. По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције за даље кораке.

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 23 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата.

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана обрађени су подаци за преко 1800 људи.

Захваљујући генетичкој генеалогији могуће је одгонетнути тајне порекла појединаца и целе нације.

Будите и Ви један оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

The post Искористите велики попуст на ДНК тестирање на Светски ДНК дан appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" издавач је најновије књиге уваженог професора Јована Б. Душанића "Срби Босне и Херцеговине у XIX веку - борба за слободу и уједињење". Ова вредна књига ће наредних дана и месеци бити бесплатно достављена библиотекама у Србији и Републици Српској.

Књига професора Душанића је одељена у три дела. У првом делу обрађен је период ропства под Турцима у XIX веку, у другом је обрађен период под аустроугарском окупацијом, док су у трећем делу осветљене биографије најзначајнијих Срба који су поставили темељ аутономије Срба Босне и Херцеговине.

У књизи су приложени и додаци о Душанићевом родном Прибинићу као и етнолошки записи на различите теме. Такође, ту су и веома занимљиви текстови о гробљу војводе Момчила, о манастирима Липље и Ступље, хајдуку Милићу и остало.

Јован Б. Душанић је рођен 7. јула 1950. године у Прибинићу. Редовне и последипломске студије завршио је на Економском факултету у Београду, а докторску дисертацију одбранио је на Економском факултету у Љубљани. Редовни је професор универзитета, члан Научног друштва економиста Србије и члан Одбора економских наука Академије наука и уметности Републике Српске. Ожењен је и са супругом Татјаном има сина Арсенија. До сада је објавио 33 књиге (28 из економије) и на стотине радова у домаћој и иностраној периодици. Више о делу професора Душанића можете пронаћи на www.dusanic.rs.

The post Објављена књига Јована Б. Душанића „Срби Босне и Херцеговине у XIX веку – борба за слободу и уједињење“ appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" и Библиотека "Милутин Бојић" организују представљање шест нових књига из познате едиције "Корени" у издању Службеног гласника, које су у највећем делу посвећене насељима и становништву Косова.

Књиге ће бити представљене у уторак, 13. марта 2018, с почетком у 19 часова, у Библиотеци "Милутин Бојић" (Илије Гарашанина 5, угао са улицом мајора Илића). О књигама ће говорити уредник и приређивач целе едиције Борисав Челиковић.

Више о књигама које о којима ће се бити речи можете пронаћи преко следећих веза:

Књига 30 - Стара Србија и Македонија

Књига 31 - Косовско Поморавље и Качаник

Књига 32 - Сиринић, Средска, Гора и Опоље

Књига 33 - Косово 1

Књига 34 - Косово 2

Књига 35 - Дреница и Лаб

Добро дошли!

The post Представљање књига из едиције „Корени“ о Старој Србији и Косову appeared first on Порекло.

1. Милован Стевановић

2. Павле Тодоровић

син Радоје

3. Јевто Јездимировић

син Илија

4. Мијаило Јездимировић

5. Милован Јанићијевић

6. Арсеније Николић

7. Пантелија Петровић

син Јевђеније

8. Павле Дмитровић

9. Ђорђе Петровић

10. Илија Марковић

брат Глигорије

11. Мато Ђорђевић

12. Марко Јанковић

13. Вучић Миловановић

брат Ђорђе

14. Петар Миливојевић

15. Димитрије Филиповић

син  Сава

16. Стеван Димитријев

17. Јово Вићентијевић

18. Васил Лукић

брат Мијаило

Ђорђе

19. Павле Филиповић

20. Павић Коларевић

21. Ника Вукићевић

22. Илија Јовановић

23. Андрија Томић

син Јован

24. Вук Богићевић

25. Мато Јевремовић

26. Марко Илић, кмет

син Глигорије

27. Радосав Тодоровић

28. Василије Јевремовић

29. Павле Јевремовић

30. Марко Миловановић

31. Милован Симеуновић

32. Ника Никетић

33. Стеван Никетић

34. Илија Вуксановић

35. Антоније Божовић

36. Радоје Божовић

брат Благоје

син Иван

37. Обрад Божовић

брат Срећко

38. Радован Никетић

39. Гвозден Милутиновић

40. Мина Милошевић

41. Ристо Ивковић

брат Јовица

Срећко

42. Трифун Радосављевић

43. Тодор Мирковић

брат Ђека

44. Ника Милићевић

брат Антоније

Димитрије

45. Петар Ђорђијевић

46. Мијаило Ђорђијевић

брат Новак

47. Стеван Радовановић

брат Обрад

48. Срећко Радовановић

49. Симо Борисављевић

ПРИРЕДИО: Саша Зарић, сарадник портала Порекло

The post Тефтер пореских глава села Борач из 1835. године appeared first on Порекло.

Бумбарево Брдо је по постанку једно од млађих села у Гружи, засновали су га као засеок Претока 1809. године досељеници из Сјенице. Део Бумбаревог Брда се налази на земљи која је некада припадала насељу Вољавча. Халију Вољавча, пусто село, тако названо по неком турском спахији „Вољавчи“, који је тај крај држао као свој спахилук, поделила су међу собом 1839. године  пет села. Део Вољавче на ком се налази Бумбарево Брдо, заузели су мештани Претока. Преостали део Вољавче заузела су села Гунцати, Бресница, Тавник и Лађевци.

Бумбарево Брдо је у почетку засновано као засеок Претока али се касније оформило као самостално село.

Кнез Александар Карађорђевић у Одобрењу Бођанову за сечу храстових грмова за грађу, 26. септембра  1847. године спомиње Бумбарево Брдо као део села Чреток (Претоке).

Мештани преточког засекоа Бумбарево Брдо, имали су тежњу да се осамостале и свој засеок прогласе селом. Мештани овог засеока, иако су званично припадали селу Претоке, у матичне књиге крштених, које су вођене у борачкој цркви већ од 1865. године почињу да се уписују као житељи Бумбаревог Брда. Прва који је тако уписана била је Круна, ћерка Младена и Аноке Мировић, рођена 9. марта 1865. године.

Указом кнеза Милана Обреновића од 12. фебруара 1881. године, од села Претоке одвојен је засеок Бумбарево Брдо и проглашено је село под истим именом.

Бумбарево Брдо је 17. септембра 1939. године добило своју цркву која је постала седиште црквене општине Претоке.

Црква је посвећена Светом Великомученику Пантелејмону. Храм Светог Великомученика Пантелејмона своју славу празнује 9. августа. Тај дан је у народу познат као Пантелијевдан.

Акцију за подизање цркве у Бумбаревом Брду  је 1937. године покренуо  учитељ Димитрије  Милосављевић. Црква је подигнута у спомен Блаженопочившем Патријарху Српском Варнави и верна је копија Светог Наума на Охридском Језеру. Бивши народни посланици, браћа Тадија и Драгослав Пантовић из Претока, приложили су иконостас у дуборезу који је израдио познати руски иконограф Мељинков. Бивши народни посланик, Миодраг Васић из Борча је поред обилне новчане помоћи, из свог каменолома поклонио сав камен за изградњу цркве.

Освећење новоподигнуте цркве и звонаре је обављено 17. септембра 1939. године. Тог дана је први пут у Бумбаревом Брду зазвонило звоно и народ се клечећи молио Богу.

На освећење цркве, поред епископа Николаја, дошао је и изасланик  Његовог Величанства Краља Петра II Карађорђевића, бригадни генерал Јован Павловић. Долазак изасланика Његовог Величанства  Краља Петара II Карађорђевића изазвао је дуге и одушевљене овације Краљу и Краљевском Дому Карађорђевића. У присуству изасланика Њ.В. Краља, бивших народних посланика Драгослава Пантовића, Милоша Радосављевића,Тадије Пантовића и Миодрага Васића, као и других угледних личности и гостију из Крагујевца, Краљева, Чачка и Горњег Милановца, црквени обред освећења цркве извршио је епископ др Николај уз асистенцију десет свештеника и два ђакона.

АУТОР: Саша Зарић, сарадник портала Порекло

The post Бумбарево Брдо у Гружи appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Рватска, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Рватска, „Арвацка “ је са обе стране Врачевске Реке, недалеко од њена ушћа, али више кућа има на њеној десној страни. Опкољена је брдима Градином, Дубравом, Комом и Металицом.

Тип села.

Село се дели на крајеве Присоје, Осоје, Хоџиску Махалу и на заселак Грчево. Куће засеока су у изворишту Грчевског Потока, између виса Кома (1072 м) и Дубраве. Куће старог села биле су на Селишту поред сеоског пута који је водио уз реку, па су се поместиле да би се избегле пролећне поплаве. Поред пута је била џамија, подигнута 1917. године, срушила се 1922. године.

Воде.

На реци има две приватне воденице. Употребљава се вода са извора и бунара. На левој страни реке је чесма и бунар, а на десној су две стублине. У Грчеву је извор Велика Вода у подножју Кома.

Земље и шуме.

Њиве су окућнице, а баште непосредно поред речног корита. Места с њивама називају се: Кошевље, Селиште, Дуварине, Барице, Лугови, Компириште, Лештак, Доњи Луг, Османова Њива, Драча, Пријелог, Лаз, Њивче, Вртача, Долови, Паљевина са виноградима, Крш, Јазбине, Банак, Синанов До, Велика Њива, Заједница, Хаџијска Башта с воћкама, Равне, Бркља, Кујов До, Металица, Дуга Њива, Валога, Лазић, Кузминачке Њиве, Наслон, Лозине, Саставци, Ковачево Кућиште, Конопљиште, Оборак, Пиревина, Борје, Дугуљача, Караман, Емров Брег, Пријелаз и Старчева Кућа; ливаде: Дријен, Крушевље, Ком, Ливадак, Велика Ливада, Подводнице, Бостаниште и Мала Плана; паше и шуме су: Дубрава, Колибине, Осоје, Гај, Брснати Бријег, Амбариште, Драча, Jазовске Рупе, Ковачево, Прозор, Сланице, Лешћак, Гуџалица, Беглук, Доњи Лаз, Ћумуриште, Корита, Грабљак, Дрењак, Старо Гувно, Сућеска, Аниште, Врлетна Страна, Широки Пут, Буче, Кула, Антонијев Бријег, Кузминац, Мали До, Кобилин Брег; утрине су у Грчевском Потоку, Бијелом Потоку, Дубоком Потоку, Врачевској Реци и у Сувом Потоку.

Старине и остали подаци о селу.

На Градини има мало видних остатака од „Јеринина града“. Код садашњег мухамеданског гробља је старо хришћанско гробље у коме и сада има надргобних крстова од камена, несумњиво хришћанских предака мухамеданаца. На Дуваринама је било мухамеданско насеље, чије се становништво одселило у Турску 1912. године, а садашње је на Барицама. Ту се копају и мухамеданци из Грчева. Хришћани из Грчева копају се у гробљу суседног насеља комских Бара. Назив села „Хрваћка“ споменут је 1363. године и 1455. године. Он је постао по личном имену Хрватин, који је забележен око 1316. године. Данашње село основали су Кучи у почетку 18. века. Године 1948. у селу је било 388 становника.

Порекло становништва.

Родови у Рватској:

-Ђерлеци, 4 куће, су помухамедањени Кучи из Драге код Рожаја; имају одељаке у Новом Пазару.

-Дурмиши, Лубуре, 7 кућа, су Кучи од Рожаја.

-Исламовићи, 16 кућа, су помухамедањени српски род из „Голица“ код Сјенице.

-Незировићи и Салиховићи одселили су се у Нови Пазар.

-Рвати у Великом Поповићу, у Ресави, су одсељеници из овог села или из Рвата на Ибру. На надгробном камену њихова претка Николе Рвата исклесана је 1673. година.

У Грчеву су родови:

-Табалија, 1 кућа,  је од Табалинаца у врачевском Доцу.

-Ајровићи, 2 куће, су од Дурмиша у Рватској.

-Аскићи, 2 куће, су старији досељеници однекуд из Босне.

-Пантовић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из суседног Подкомља.

-Томовић, 1 кућа, су од Петронијевића у Гулијама.

До 1938. у селу је имао кућу Циганин ковач, који се одселио у Нови Пазар.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Рватска (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Каменица, општина Лепосавић – Косовомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Каменица* је у северном делу предела Врача, између Буковика и Ибра. Опкољавају га брда Баљевац, Метериз, Градина, Јазбине, Травник и Бела Стена према суседном Требићу.

Тип села.

По косама између потока подигнуте су куће које, са окућницама, образују на свакој коси посебно привредно газдинство.

Воде.

Вода се узима са извора Водице, Сланишта, Бараћске Воде, Бачанске Воде, која је у Равној Ливади, и са извора Шопота. Извори не пресушују, али лети умање воду. Сточна појила су на потоцима и рекама: Каменичка Река, Кошим Поток, Нечуј-Поток, Јасиче, Студени Поток, а у Осоју је Широки До. Сви потоци пресушују.

Земље и шуме.

Њиве су слабе родности, јер су на стрмим странама брда и камените. Има их око кућа, а по странама брда су многе подизане сухомеђинама и плотовима, да не би јачи пљускови однели земљу са усевима у плаховите потоке. Сеоске испаше су по брдима и по Буковику.

Старине су селу.

Ниже села на чукару има остатака порушеног утврђења, вероватно пограничне карауле. Назива се Градина. На брдској Главици у средини села је сеоско гробље. Ту је било и старо гробље, у коме су се одржали темељи порушене црквице. Данашње село заселило се у почетку 18. века. Назив села унет је у турски пописни списак села 1455. године, па је забележен и 1711. године. Године 1948. у селу је било 179 становника.

Порекло становништва.

-Морачани, Вукадиновићи, 5 кућа, Св. Арханђео, преци били неко време у Требићу; имају одсељене одељаке у Топлици и шумадијској Паланци.

-Бараћи, 8 кућа, су од Бараћа у Барама у Борју.

-Бачани, 6 кућа, Св. Јован, преци су им из Баса код Рожаја, старином из Мораче.

-Радовићи, 4 куће, Св. Јован, су Кулизе из Мораче, дед из пештерских Шара дошао у Вучу Локву, па прешао овамо; они и Шарци у Вучој на Ибру су исти род.

*Постоји село Каменица и у општини Звечан. Према географској ситуацији закључио сам да је ово, ипак, село у општини Лепосавић, оп. Милодан.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Каменица (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Требиће, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Требиће је у изворишној челенци Требићске Реке, између Буковика и венца Осоја који је на развођу Рашке и Ибра. Са Каменицом граничи се брдима Честом и Белом Стеном.

Тип села.

Село се дели на Горње Требиће и на Доње Требиће. Куће су у Горњем Требићу у плитким и широким долинама а у Доњем су на косама и странама брда које су просечене дубоким долинама потока и речица.

Воде.

Употребљава се вода са Стублине у Ивандолу, Бојовске Воде, Кукоњице, Јањове Воде, Тресаве и друге Тресаве. Пошто извори лети пресушују, ископани су бунари који не пресушују. Од њих се истиче Вукадиновски бунар. У Доњем Требићу је извор Кижевак с киселом водом. На њему се поје метиљаве овце. Кроз село теку Каменичка Река и Требићска („Требичанска“) Река. У Каменичку Реку утиче поток Пијесак, а у Требићску Потолачки Поток, Вукадиновски Поток, Орлов Поток, Воденички Поток, Крстов Поток и Беган. Сви потоци лети пресушују.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане на местима која се називају: Јазбине, Широки До, Бранчи Лаз, Велика Липовица, Свињарац, Бачиште, Равни Лаз, Голи Брег, Метериз, Подјаз, Чукара, Баљевац, Појата, Кућиште, Бачиште, Јасичје, Гувнина, Стублина, Дивичица, Игњатова Њива, Конопљиште, Јаћимова Орница с воћака, Ракиће, Кукољица, Пањићи, Присоје, Запис с воћкама; шуме и испаше су у Кузминцу, Травнику, Равном Лешћу, Требићској Реци, Вукадиновском Потоку, Каменичком Брегу, Каменици, Великом Долу, Градиници, Голишу, Равној Ливади, Царини, Плужевини, Чести, Бачанском Брду, Борју, Ђориној Ливади, Драгојловици, Плочју, Пажићу, Врлетном Брегу и Црквинама. У Горњем Требићу има борове шуме која је знатно проређена, а нова се не подиже. Називи места у Буковику у требићском потесу: Велики Буковик, Кижевак, Каменита Долина, Змијарник, Блатина, Крс(т), Милићев Лаз, Велики Лаз, Мали Буковик, Јасик, Изорак, Мартина Сеча, Боровита Чукара, Борје, Равна Сеча, Лаз, Говеђи Брег, Милојев Поток, Жута Прлина, Крсољин Поток, Бабибна Долина, Бела Стена, Раскрсница, Састанци, Бегански Лаз, Воденички Поток, Орлов Поток, Липовица и Шанац.

Старине и остали подаци о селу.

Код Бојовића кућа има видних остатака старог гробља. На Дубовима ниже Бачишта је старо „латинско“ гробље, вероватно остатак рудара. У Горњем Требићу у потоку и по Говеђем Брегу има старих, готово затрпаних, рударских „рупа“ (окана), а рударске шлакње има у Воденичком Потоку. Данашње гробље у Горњем Требићу је код куће Јозовића. Црквина је у Горњем Требићу. На путу између Новога Пазара и Ибра један путописац забележио је 1553. године, село Тербочине,“ а то је Требиће. Данашње село заселило се у почетку 18. века. Године 1948. имало је 362 становника.

Порекло становништва.

У Горњем Требићу су:

-Ковачевићи, 10 кућа, Св. Арханђео, су Морачани. По предању презиме имају по претку који је био рударски ковач. Имају одсељене одељаке у Горњој Трнави у Тополици.

-Јозовић, 1 кућа, је од Морачана Урошевића у суседној Јабланици.

-Дробњаци, 6 кућа, Ђурђевдан, отац дошао из Пасјег Потока у Борју 1908. године.

-Милић, Влајковић, 1 кућа, Ђурђиц и Св. Арханђео, оца довела мајка после преудаје од Куча Коматовића.

-Антонијевић, 1 кућа, Св. Никола, се доселио из суседног Одојевића.

У Доњем Требићу су:

-Вукадиновићи, 10 кућа, су од Вукадиновића у Каменици. Спомињу се по архивској грађи у првој десетини 19. века; овамо дошли из Рватске, у коме су неко време били мухамеданци, па су повратили стару веру.

-Бачани, 5 кућа, су од Бачана у Каменици, дошли непосредно из Баса код Рожаја.

-Бојовићи, 4 кућа, су од Коркуда из суседних Бара у Борју.

-Росић, 1 кућа, Св. Лука, је из суседне Јабланице, ушао жени у кућу.

Одселили се у првој десетини 19. века:

-Ранковићи, Кнежевићи и Живковићи (Арханђео) у Закуту у Доњој Гружи;

-Требићани Марковићи и Минићи (Арханђео) у подибарску Ратину;

-Вукадиновићи (Арханђео) у Баничину у Доњој Јасеници, тамо дошли 1865. године из Топлице.

Сви ови родови су од:

-Вукадиновића Морачана у Требићу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Требиће (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Белуће, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Белуће је на присојној падини Кома (1072 м), Добраве и Кршаља, с потесом по благим косама које се спуштају у Белућски Поток и Ибар.

Тип села.

Куће су подигнуте по брдским странама, груписане по родовима.

Воде.

Вода се узима са чесне Чатуле и са извора код Коматовића кућа. Има и неколико бунара.

Земље и шуме.

Њиве су добре плодности у окућницама и на Спасевици, а у Пољу поред Ибра помешане су с ливадама; слабије су оне њиве у сувој и проширеној долини Глабини. Испаше су у планини повише села на местима Лазовима, Грчеву и Лисичјем Кршу.

Историјат и остали подаци о селу.

По предању Белуће је било метох манастира Црне Реке (Петра Коришког) у Колашину на Ибру. На Селишту, у врху Глабине, биле су куће старог села, које су претходиле данашњем, спуштене ближе њивама. Када се догодило пресељавање не зна се. Гробље је у јужном делу села. Род Јездимировићи имају гробље код својих рођака у комским Барама. Зграда основне школе подигнута је 1922. године. Назив села забележен је 1363. и 1711. године. Старо село раселило се 1739. године, а садашње се заселило у првој половини прошлога века. Године 1948. у њему је било 189 становника.

Порекло становништва.

-Јездимировићи, 4 куће, Стевановић, 1 кућа, Св. Илија, предак се доселио из околине Рожаја, а прадед из комских Бара.

Из рожајске Буковице доселили су се после 1850. године:

-Милосављевићи, 2 куће, Фифовић, 1 кућа, Св. Никола, су Кучи.

-Бошковићи, 4 куће, Даниловић, 1 кућа, Миловановић, 1 кућа, Св. Никола, дед се доселио из пештерских Корита; одељаци су са Бошковићима у Постењу на Ибру.

-Павловићи, 5 кућа, Ђурђиц, су Дробњаци из предела Штавице.

-Коматовићи, 3 куће, Ђурђиц, су Кучи, досељени „озго с Рогозне“, старином од Иванграда.

-Аксентијевић, 1 кућа, Св. Joван, прешао из комских Бара, старином из Колашина на Ибру.

-Караџић, Живковић, 1 кућа, Св. Никола, слава земље Мрата, је досељен са Косова, ушао одиви у кућу.

-Алић, 1 кућа, је стари помухамедањени род, дед „Бошњак“, доселио се 1878. године.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Белуће (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Борова, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Борова (Глава). — Село је са обе стране Дреновске Реке код њена ушћа у Ибар.

Воде.

Употребљава се вода с три извора, један је поред пута у доњем крају села, други код Минића кућа, трећи повише села. Појила за стоку су на Дреновској Реци и на Ибру.

Земље и шуме.

Њиве су добре родности. Оне су с ливадама y окућницама, поред Ибра, а у потесу Спасевици су помешане с њивама власника из суседних села Подкомља и Дренове. Ниже засеока Језерина су утрине Јагодар и Сланице. Ту је и испаша. На Сланицама осипа се земља према реци и прави „осулине“ (сипаре). Када падају кише, онда се на том месту појаве привидно слани извори. Стока долази на та места да пије воду и да лиже слану земљу.

Старине и остали подаци о селу.

Назив села је Борова Глава, али се узима скраћено: Борова. И сада се употребљава придев „бороглавски“. На рту косе у селу је старо гробље, у коме су се одржали остаци црквине. Ту је и садашње гробље. Село је старо иако се не спомиње у писаним изворима. Данашње село заселио је Крсто Вукадиновић, предак Васиљевића око средине 19. века. Године 1948. у њему је било 171 становник.

Порекло становништва.

-Вукадиновић, Васиљевић, 1 кућа, Св. Арханђео, дед Морачанин овамо дошао из околине Иванграда.

-Тијанићи, 7 кућа, Ивановић, 1 кућа, Минићи, 3 куће, Св. Никола, су Кучи, дед се доселио из рожајске Буковице; имају одсељене одељаке у Топлици.

-Вучићевићи, 2 куће, су од Вучићевића у Дренови.

На десној страни Дреновске Реке имају куће:

-Башчани, 5 кућа, Митровдан, су Кучи, досељени из Башче код Рожаја.

-Стојановићи, 2 куће, Богојављење, су досељени из Цикошевине код Тутина.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Борова (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Доњи Крњин, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доњи Крњин са својим потесом између Доброг Брда, Дугачке Косе, Катуништа, Шанца и Ибра.

Тип ссела.

Куће су недалеко од Ибра. Према Језеринама и Борови је ниско побрђе Становиште и Шанац, према Горњем Крњину су Чукара и поток Омеровац, а источна граница је на Ибру.

Воде.

Има изворску воду: Врело и Мачак су ниже Радојевића кућа, извор Ковиљача је код Вукомановића кућа, извор Врбље је код Виријевића кућа, чесма и устава су код Радосављевића кућа. Томовићи и Виријевићи имају по два бунара, а Трифуновићи имају један. Сви бунари лети ослабе водом. Стока се поји на Ибру и потоцима.

Земље и шуме.

Њиве су добре за стрна жита. Оне су помешане с ливадама на местима: Голо Брдо, Крстати Дуб, Марина Ливада, Попов До, Селиште, Топоље, Дуварине, Сувара, Средњи Брег, Трапиште, Трудин Лаз, Бачиште, Златова Кућа, Враниште, Бресјак, Лођ поред Ибра, Заједница и Кућиште. Повише села је Јагњило. Шуме и испаше су по Катуништу ниже Дугачке Косе и Црног Врха  (1102 м). У селу се не памти да је било борове шуме.

Старине, историјат и остали подаци о селу.

Назив села забележен је 1363. године. Од насеља из турског времена остали су старо гробље, код којега је данашње, и црквина у јужном делу села. Од црквине одржали су се зидови од тесаног камена, високи 1,5 м. Године 1948. у селу је било 328 становника.

Порекло становништва.

-Симоновићи, 4 куће, Св. Никола, су Кучи, старији досељеници; Симоновићи у Берберишту су им одељаци.

После 1878. доселили су се на земље одсељених родова у Топлицу:

-Требаљевци, Радосављевићи, 9 кућа, Радојевићи, 4 кућа, су од Радосављевића у Завадама и Требаљеваца у ибарском Крушеву; имају одсељене одељаке у Лешку у копаоничком Ибру и негде у Топлици.

-Виријевићи, 9 кућа, Вукомановићи, 5 кућа, Томовићи, 4 куће, Св. Арханђео, су досељени из Ранчића у ибарском Колашину; имају одсељене одељаке у Мекинићу и у Рудници у копаоничком Ибру.

-Васовић, 1 кућа, Св. Илија, је досељен из Колашина на Ибру, у коме и сада имају крвне рођаке.

-Каримановићи, помухамедањени Кучи, одселили су се око 1880. године у колашинску Јабланицу на Ибру.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Доњи Крњин (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Подкомље (по књизи Поткомље), општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Поткомље чине пет мањих насеља, која су са својим положајима непосредно ниже виса Кома, службено се називају Подкомље, а народ их назива „Подковње“, а за Турака се звало Куње (куње, кун: клен). То су Ком, Гркаја, Гулије, Баре и Петковац. Сва та насеља на највишим језерским терасама Кома и Добраве. Од њих је Петковац на највишој тераси, Гркаје су у подножјима Кома и Јастрепца издвојено од других насеља, њихов заселак.

Тип села.

Куће су груписане по родовима и скупа чине насеље разбијеног типа. Белућански Поток, који се у горњем току назива Гаљкова Бара, граничи према суседном Белућу, према Дренови је Дреновска (или Бороглавска) Река. Повише села према западу су брда Ловке, Лаз, Бела Вода, Цуцуљ, Ком и Добрава; с јужне стране су Голо Брдо, Свињарац и Шанац.

Воде.

У свим насељима Подкомља је јака изворска вода, која се употребљава и за заливање башта. Главније воде су Стара Вода, Корита, Апилова Вода (у Гулијама), Водица, Велика Вода, Вода и извор Опаве.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане око кућа и по странама брда на местима која се називају: Саставци, Сланиште, Лазина, Дуваниште, Врт, Левак, Пресло, Мушин Поток, Кришкин Поток, Крш, Аџова Њива, Абитова Ливада, Орница, Котар, Спасојевица, Ралиште, Лука, Ограђе са шумом, Сува Ливада, Пољице, Старо Гувно, Лојзе, Торине с воћкама, Орлов Брег, Крушевље, Виноград, Акова Орница, Лазин Поток, Дуварине, Дуњиче, Ланиште, Вуче Игралиште, Црквина (у Петковцу), Стара Њива, Крага, Васина Ливада, Кршљак, Милетина Башча са воћкама, Кућетина, Сокак, Лисичији Крш, Беглучке Њиве, Чолов Крш, Демиров До, Опаве и Бошкова Ливада; шуме су на местима: Павлов Брег, Бачевине, Солила, Јасик, Станиште, Лазови, Грабак, Бело Брдо, Јастребац, Кућиште, Зло Пресло, Лисичин До, Плана, Костин Поток, Чунар, Ражиште, Воденичиште, Гркајски Поток и Гулијски Поток; у Гулијама су на Рашћу, Језеринама, Белој Води, Прлама, Великој Лазини, Малом Цуцуљу и на Великом Цуцуљу. Тамо су и паше.

Старине, историјат и остали поедаци о селу.

Гулије и Подком забележени су као села 1711. године. Од старијих насеља остале су црквине у Гулијама и Петковцу и Селиште у њивама Петковца. На Саставцима има остатака старог гробља, а на Селишту биле су куће старог Кома. Данашње заједничко гробље за свих пет насеља је у врху поља Спасојевице. Баре, Гркаје и Петковац су млађа насеља, али су се и она населила у току 18. века. По једном архивском податку из „Комова у Турској“ пребегла су 1835. године браћа Млађен и Мартин са својим породицама и населила се на алију Катуништу у Студеници. Године 1948. у свих пет насеља било је 395 становника (само Гулије је тада имало 116).

Порекло становништва.

-Јездимировићи, Томовићи, 3 куће, Радовановићи, 2 куће, Вуловић, 1 кућа, Св. Илија, су стари род у Кому, преци се доселили од Рожаја.

-Пушићи, Стефановићи, 3 куће, Радојчић, 1 кућа, Пантовић, 1 кућа, Св. Никола, у Кому, преци дошли „од Лима“; Стефановићи имају одељаке у топличкој Плани.

-Милићи, 2 куће, су у Барама, Илиџановићи, Симовићи, 2 куће, Миленковићи, 2 куће, Радосављевићи, 6 кућа, су y Кому, Јаћимовићи, 3 куће су y Гулијама и Радовановићи, 3 куће, су у Петковцу, Св. Ђорђе Алемпије, су од заједничког претка који се доселио крајем 18. века из околине Битоља; имају одељаке одсељене негде у Топлици.

-Петронијевићи, 2 куће, Св. Тома, у Гулијама, су Морачани.

-Гркајци, Петровићи, 4 куће, Миленковићи, 2 куће, су у Гркаји и Вукомановић, 1 кућа,  у Кому су од Морачана Минића у селу Гркаји на Ибру, дошли крајем прошлога века, а Вукомановић из Доњег Крњина одиви у кућу у Јездимировиће, па слави и св. Илију.

-Бараћи, Миладиновићи, 4 куће, Милутиновићи, 5 кућа, и Дамњановићи, 4 куће, Св. Никола, у Петковцу, су од Бараћа у Зминцу на Рогозни.

-Миловановићи, 4 куће, Минићи, 3 куће, Св. Јован, y Гулијама, предак се доселио из пештерских Корита.

-Зељовићи, Милосављевићи, 2 куће, Нешовићи, 2 куће. Св. Лука, у Гулијама, су Ровчани, овамо дошли из околине Тутина.

-Вукадиновић, 1 кућа,  y Гулијама, је од Вукадиновића у Дренови.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Поткомље (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Бербериште, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бербериште, „Бребериште“, „Бебериште — Село је под развођем са којега се сливају Берберишка Река, Дреновска Река и Каљинска Река, леве притоке Ибра.

Тип села.

Куће су на плећатим косама Великог Брда и Доброг Брда.

Воде.

У селу су извори: Рожајска Вода, Студена Вода, Избичка Вода, Бећирова Вода, Сакуљак, Хајдучка Вода и Добра Вода под Јавором.

Земље и шуме.

Њиве за стрна жита су око кућа и на местима која се називају: Брестово, Дреново, Десетак, Локва, Бијела Вода, Ражиште, Пиљице, Избе, Барице, Луке, Ескуљак, Павлов До, Веков Тор, Чука, Междак, Вукојев До, Лазине и Ланиште с ливадама; испаше, шуме и ливаде су на Пругавици, Лазинама, Курташеву Брду, Великом Брду, Свињским Барама, Крушевљу, Чемерској, Валогама, Забрду, Рожајским Ливадама, Грабу, Бачкалу, Њештаку, Коловозу, Ј асичу, Лозинама, Џанкову Бријегу и код Џефове Воде. У прошлом веку ило је борове шуме у потесу, а сада је нема.

Старине, име и остали подаци о селу.

Готово у средини села је старо хришћанско гробље; код њега је садашње мухамеданске. На Брестову има зидина „црквишта“ с часном трпезом у олтару. Око црквине је старо гробље. На Локви, у планини, има остатака од некаквих зидина. Сви мухамедански родови у овом селу су и за Турака били на својој земљи. У суседном селу Гркаји забележио сам предање православних родова, да су мухамеданци у Берберишту, Вучој Локви и Рватској били хришћани, славили св. Арханђела и да су мухамеданство примили око средине 19. века. То предање потврђује њихово мухамеданско гробље, које је непосредно поред старијег хришћанског њихових предака. Назив селу је вероватно по латинском „бребер“ за дивљи шимшир, како су га, могућно, звали стари рудари у овом крају. Садашњи назив Бербериште је службени. Назив села је унет у турски пописни списак села 1455. године. У њему је 1948. године било 128 становника.

Порекло становништва.

Стари помухамедањени родови:

-Нумановићи, 2 куће, Шемсовић, 1 кућа, Муслићи, 2 куће, Асановић, 1 кућа, Суљовић, 1 кућа, потичу од заједничког претка Нумана, старинца.

-Зеновић, 1 кућа, Амидовић, 1 кућа, су старинци или врло стари досељеници.

-Асановић други, 1 кућа, је досељен из Вуче Локве 1935. године.

Хришћански родови:

-Симоновић, 1 кућа,  је од Куча Симоновића у Доњем Крњину.

-Виријевић, 1 кућа, Св. Арханђео, је пореклом из Колашина на Ибру, овамо прешао из Доњег Крњина.

-Требаљевци, Милуновићи, 2 куће, Св. Лука, су Ровчани из Придворице, досељени 1925. године.

-Миловановић, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Гулија 1928. године.

-Миливојевић, 1 кућа, Ђурђевдан, је досељен из Јариња у копаоничком Ибру 1930. године.

Из Берберишта  су се одселили:

-Бекчићи (св. Никола) у Дрење у копаоничкој Јошаници и једна кућа у Јошаничкој Бањи.

-Бербериштани у Новом Пазару су из овога села.

Неколико породица одселиле се 1913. године у Турску.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Бербериште (Лепосавић) appeared first on Порекло.