Порекло становништва села Гњеждане (по књизи Гњеждани), општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Гњеждани, „ Гнеждани“ — Ово мало планинско село је на десној страни горњег тока ибарске Јошанице. Оно је у склопу шумовитих брда Мазнице (1103 м), Ђурђевице, Гуња, Доброг Брда, Поповака и Дуге Косе.

Тип села.

Насеље чине две групе сродничких кућа, које су на висини од око 1000 м, подигнуте на плећатим косама брда Записа, Орловаче и Чеперка.

Воде.

Вода се употребљава са извора: Вода код Мочила, Вода у Долу и Вода код Мазничке Њиве. Стока се поји на потоку и на чесми која је на Јови. Њиве су слабе у окућницама и на новим крчевинама у пропланцима; испаше су на Јови, Мазници, Присоју, Гyњу, Ђурђевици, Ђурђевичком Потоку, Анђелковој Банији и на Пазаришту.

Историјат, старине и остали подаци о селу.

Старо Гњеждане било је у Пустоселу код Старе Воденице у долини Гњежданке. Ту се и сада изоравају дуварине старих кућа. У Присоју је старо „латинско“ гробље, а црквина је на Осоју повише Старе Воденице. Од ње се види само закоп. На Пазаришту било је средњевековно тржиште рудама, које је забележено у Девичком катастиху 1769. године „Грка'а под Трговиште“, које се за Турака прозвало Пазариште. Краљ Милутин је даровао око 1316. године село Гњеждане манастиру Бањском. Отада се не спомиње по свој прилици зато, што је, као мало планинско насеље, било у саставу већих насеља. Данашње гробље је ниже села. У овом селу родио се 1831. године жички епископ Сава Дечанац. Данашње село основало је становништво са расељеног Пустосела у почетку прошлога века.

Порекло становништва.

-Гашани, Вучковићи, 3 куће, Радовићи, 4 куће, Св. Петка, прадед досељен из Јунака на Рогозни; имају крвне рођаке у Паруцама, Кашљу, Кајкову на десној страни Ибра и негде у Топлици.

-Шиљићи, Несторовић, 1 кућа, Ђурђиц, слави и „земаљску славу“, дошао из Придворице одиви у кућу 1916. године.

-Бараћи одселили се око 1890. године у Топлицу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Гњеждане (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Десетак, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Десетак је ниже шумовитих брда Великог Чукара и Кантарића и у широкој долини потока који утиче у Ибар.

Тип села.

Куће су у осојним пропланцима букове шуме.

Воде.

Вода се употребљава с две уставе, а стока се поји на потоку или на чесмама које су навраћене с потока. Кроз село протиче Градни Поток и поток Десетак.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су по крчевинама и пропланцима, у потесу имају називе: Велика Њива, Бараћске Њиве, Просиште, Кременштак, Подкућница; испаше су по Црном Врху (1102 м), Падини, ћурђевици, Сијенцу, Гуњу, Градној Ливади, Јаворовици, Чукари, Орашанима, Колибару, Спинавцу, Градини, Радулову Брду, Вучјим Рупама, Великој Чукари, Великом Лазу, Великом Челу, Боровњачком Долу, Металици, Доброј Ливади, Џуџевој Кућетини, Пландишту, Бачишту, Рашћу и Врлетној Страни.

Старине, име и остали подаци о селу.

Вучје Рупе су остатак рударских окана. На Градини нема видних остатака од града. Данашње гробље је код црквине ниже кућа. Ту је било старо гробље. Од црквине се виде само темељи. За назив села казује се, да је ту било место за скупљање десетка из суседних села, па се по њему прозвало село, које је постало крајем 19. века као раселица Зминца на Рогозни.

Порекло становништва.

-Бараћи, 5 кућа, су од Бараћа у Зминцу.

-Глишовић, 1 кућа, је од Глишовића у Лопужњу на Рогозни.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Десетак (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Јошаница (ибарска), општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Јошаница (ибарска) је са обе стране истоимене реке, у долини њеног средњег тока. Готово са свих страна опкољавају је брда Градац, Горице и Шанац на десној страни реке, који у веначном низу чине природну границу према селу Гркаји, затим брда Гуњ, Градина и Чукара. Долина је знатно пространија од суседне Гркајске Реке и има више благих и пространих падина, дневне светлости, па је зато насељенија.

Тип села.

Куће су у долинским проширењима и оне чине долинске врсте. Горњи, готово посебни, крај села је Врлетница са кућама које су високо изнад речног корита, непосредно под шумовитим Шанцом. Између Градца и придворичког Шанца је мало насеље Ивање.

Воде.

У селу и у његовим крајевима је слаба изворска вода. Најбољи је извор Рова Вода поред реке. У Врлетници се узима вода с „точка“, који слабо тече. Лети употребљава се и вода с реке.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се називају Крш, Алуге, Аџићкрај, Гајково Гувниште и Бријег; у Врлетници су Рупчине, Радулово Брдо и Гуњ северозападно од села, Градни Поток, Колипчине, Горице према Гркаји, Ђуров Лаз на Шанцу, Велики Чукарак, Велика Ливада, Каменити До и Бабина Ливада. Испаше су по брдима, а шума је на Бабаносу ниже Врлетнице.

Старине, историјат и остали подаци о селу.

На врху Градине има мало видних остатака порушених зидина, а на Градцу има само природног „крша“ (камена). На Рупчинама била су стара рударска окна. У старом гробљу на левој страни реке има зидина од порушене црквице. У њеном олтару одржала се часна трпеза од камена. Назив села забележен је око 1316. године. Данашње село основали су Бараћи, који су заузели земљу Орловића, који су се одселили у Топлицу после 1878. године.

Порекло становништва.

У Јошаници и Ивању су:

-Бараћи, 6 куча, су. од Бараћа у Барама на Рогозни.

-Видосављевићи, 3 куће, у Ивању, Св. Лука, су Ровчани, досељени од Рожаја.

-Ратковићи, 4 куће, Св. Јован Главосек, су Дробњаци, досељени из Крчмара на Рогозни.

-Шиљићи, 2 куће, Ђурђиц, преслава  Ђурђевдан, су Дробњаци, досељени из Придворице.

-Мићовић, 1 кућа, Св. Василије, је Васојевић, досељен из Отеса под Рогозном.

-Антонијевић, 1 кућа, Станишић, 1 кућа, су од Караџића у Горњој Кориљи.

У Врлетници су:

-Шмиговићи, 1 кућа, Св. Тома, су Морачани, дошли однекуд из Дренице, једини род који је остао после одсељавања становништва у Топлицу 1880. године (по предању они се не множе).

-Батачани, Танацковићи, 2 куће,, Св. Пантелија, су Кучи, досељени из Батака на Рогозни.

-Прчваре, 2 куће, су од Прчвара у Кашљу на Рогозни, старином из Дренице; једна њихова породица одселила се у Банат.

-Вулићевић, 1 кућа, је од Куча Поповића у Летовцу на Рогозни, ушао одиви у кућу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Јошаница (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Врба, општина Зубин Поток – Косовомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Врба је мало планинско село у долини Врбљанског Потока, десне притоке саставнице Врачевске Реке. Горњи крај села назива се Пода.

Воде.

Село има изворску воду. У Бучју је Максимова Вода, а повише ње је извор Студеница. У Подима има бунар, дубок девет „бојева“ („бој“ има око 1,5 м). У доњем крају села је извор Јоше у Јоваку. Врбљански Поток, Манашки Поток и Одојевићски Поток су саставнице Врачевске Реке.

Земље и шуме.

Одојевићско Брдо дели Врбу од суседног Одојевића. На његовој источној страни су Бачиште, Велике њиве, Чукарак, Врбљанске Стране и Лазић; на десној страни потока су Мелећкино Брдо и Дубови. У Подима има још покоји остатак боровог дрвета.

Остали подаци о селу.

Назив села унет је у турски попосни списак села 1455. године. Хришћани имају гробље код цркве а мухамеданци у горњем крају села. По предању помухамедањени српски родови су из времена Вука Бранковића с краја 14. века. То су стари родови, јер су, под заштитом примљеног мухамеданства, могли да се одрже у овом крају, али да ли су ту били и у 14. веку, сем предања, нема других доказа.

Порекло становништва.

-Јашаревићи, 4 куће, Нуховић, 1 кућа, су за „шијачког рата“ 1876–1878. године прешли из Брестова у Борју. Предак Зека погинуо у тадашњем рату.

-Хоџићи, 2 куће, су у Подима, дед се доселио из суседне Рватске.

-Стефановићи, 2 куће, Ђурђиц, су досељени из Беоца, код варошице Рашке, 1923. године.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Врба (Зубин Поток) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Супње, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Супње је код ушћа Рашке у Ибар, на њеној десној страни, непосредно на падинама косе Лисца, брда Губавца и Супањске Висине.

Тип села.

Куће су подигнуте на граници њива и сеоске утрине, чине насеље долинске врсте. Због издуженог облика село се дели на крајеве: Пољане ниже Лисца, Губавац под брдом истог имена, Бишље под Бисином, Дољане у долини потока и Стари Ђумрук, насеље друмског типа, које сада припада варошици Рашкој.

Воде.

До потеса Кућана је Дражевски Поток, а кроз село протиче Амбарина, који је лети пресушује. Употребљава се вода са извора, чесама и бунара. Извори пресушују. Чесме су: једна у крају Губавиу, друга у Старом Вумруку и Амбарина ниже Лисиа. Чесме не пресушују.

Земље и шуме.

Њиве су у Супањском Пољу ниже кућа и у луговима поред Рашке cа називима: Саставни, Дуварине, Баре, Раван, Либовац. Граб, Љуте Ливаде, Лозине, Конопљиште, Чалија, Луг и Ђумрук; шуме су Орлова Чукара, Лисац, Мерћез, Жути Крш, Лазови, Чука, Бакчина, Пландиште, Осредак и Бисина, а сеоска утрина је према Ибру. Село је оскудно дрветом. Шуме су ситне има на Трницама и она је издељена; заједничке испаше су по Губавцу, Лисцу, Бисини, Јањеву и Рујишту.

Старин и остали подаци о селу.

У Дољанима и Пољанима има остатака дуварина некаквих зиданих зграда од камена у малтеру. Највише их има у њивама повише Старог Ђумрука. Међу њима познају се темељи олтара порушене црквице, око које се изоравају парчад надгробних плоча од мрамора. По остацима зидина народ казује, да је на том месту била „грчка“ (хришћанска) варош, а по остацима рударске шлакње у вароши је био „самоков“ (ковачница). У данашњем гробљу има остатака друге црквине. На Кули била је турска погранична „карауда“. У присоју Губавца има шест засутих рударских „подрумина“ (окана). По М. Арсенијевићу на Губавцује била 1897. године турска караула, озидана каменом, која је изгледала као неки мали градић. На Лисцу била је турска касарна, ув којој је обитавала чета низама као погранична стража. Караула и касарна порушене су 1912. године. Старо Супње било је у Дољанима, од којега је остало гробље; данашње гробље је код црквине до Кућана. Село се заселило у почетку 19. века, па се за време ратова 1876. до 1878. године раселило. Од старих родова вратили су се Роглићи и Алексићи, а сви други су млађи досељеници.

Порекло становништва.

-Коматовићи, Роглићи, 2 кућа, Дидовићи, 3 куће, Рачић, 1 кућа, Ђурђиц, преслава Cв. Пантелија, су Кучи из ибарског Колашина, дошли у бањски Житковац, па у Придворицу, Цоковиће, напослетку у Супње, у коме су их називали Цоковцима. Од Роглића је био народни устник Андрија Танасковић, који се родио у Супњу, а умро у Прокупљу 1913. године. Одељаци су Роглићи у Прћенови, Коматовићи у Јови и Ковачевићи у Топлици; знају за крвне рођаке Коматовиће у Полицама код Иванграда.

-Марковићи, Алексићи, 2 куће, Св. Арханђео,  су досељени од Призрена.

-Ђокић, 1 кућа, Св. Никола,  је досељен из Јаничара у рашкој Јошаници, старином с Пештера.

-Неранџић, 1 кућа, Св. Пантелија, је Куч, досељен из подгорских Троштица.

-Павловић, 1 кућа, Св. Никола, је досељен из Бихора.

-Маринковић, 1 куће, Св. Арханђео, је Васојевић из Себечева а од Маринковића у Кућанима.

-Бачевићи, Мијаиловићи, 3 куће, Св. Никола, отац Куч дошао као зидар из Дежеве а тамо из Бачевца код Рожаја; крвни рођаци Бачевцима у Себечеву и Еминовићима у Смолући.

-Ђуровићи, 2 куће, Св. Никола, су Кучи, досељени из Башче код Рожаја.

-Глишовићи, 5 кућа Св. Никола, су Кучи из Батинића y Подгору; и са Глишовићима и Неранџићима у дежевском Ковачеву имали заједнички „огањ“ у Бихору.

-Вељовићи, 2 куће, су од Ровчана у Грачанима код Сопоћана; у Супњу узели земљу од аге „под руку“, тј. на веру онако како су се усмено договорили. Старином су „од Будимље“. Имају крвне рођаке у Батинићу, Панојевићу, Орахову, Плавкову, Слатини и у Радошићу под Копаоником.

-Петровић, 1 кућа, Св. Архенђео, је Васојевић, отац се доселио из Лукоцрева.

-Дмитровић, 1 кућа, Ђурђевдан,  је Дробњак, досељен из Лече под Рогозном око 1895. године.

-Мутовџић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из Тушимље.

-Рашљанин, Самаилић, 1 кућа, Св. Јован, ке досељен из Раста у Подгору; има их у Новом Пазару и негде у Босни.

-Ивановић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из Буковице код Рожаја; има одељака у Белом Пољу под Голијом.

-Белоица, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из Буковице код Рожаја 1924. године.

-Хоћанин (Ивзо) одселио се у Нови Пазар 1941. године.

Од 1876. до 1878. одселили се у Топлицу:

-Ђенадићи у Блаце;

-Костови од Роглића у Чучулама и:

-Кардовићи мухамеданци у Нови Пазар (имали кулу у Супњу, која је порушена 1876. године).

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Супње (Рашка) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Одојевиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Одојевиће, „Одевиће“ је у присоју Рашћа и Крстца (1088 м), који су на развођу Ибра и Рашке.

Тип села.

Куће су подигнуте по сродничким групама у плитким долинама сеоских потока; издвојени крај села ниже планине Пругавице назива се Пругавица, а заселак, са својим посебним гробљем, је Бадлаве на југозападним падинама Крстца, у изворишту Бадлавске Реке.

Воде.

Вода се узима са извора Биоца, Бастаковице, Бијеле Воде, Калиновца, Добре Воде, Бубана и са Студене Воде, а у Бадлави је извор Добра Вода у Дубоком Долу, ниже Винорога. Извори не пресушују, али лети умање воду. Кроз село протичу Велики Поток, Јазбински Поток и Барски Поток.

Земље и шуме.

Њиве су слабе родности, јер су на висинама од преко 1000 м; ливаде су боље и бројније, понегде помешане са њивама са називима: Бостаниште, Орнице, Брекиња, Јасење, Зминац, Кућетине (рода Баловића), Баловско Гувно, Јазбине (ту биле куће одсељених Секулића), Велике Њиве, Јејевица, Разбојиште, Старо Гувно, Саставци, Вирић, Вукашинова Њива, Пискавац, Конопље с воћкама, Баније, Градиште. Стојановица, Репиште, Пета, Јошје, Пландиште, Дуварине, Гравовиште, Пава Ливада, Корито, Врлетница, Солила, Вукова Ливада, Грабље, Крушев До, Конопљиште, Вирови, Беглук, Појиште, Симов Брег, Котар, Пријештап, Сурутка, Ланиште, Кардовача, Шемово Гувно, Кућиште, Дрен с воћкама, Мирковица, Селиште, Калемови, Трбух, Јанковица, Ракиће, Руше, Усовина, Мочила, Јарац, Суљов Брег, Водице, Шабов Бријег, Баџина Банија, Радуловац, Поротинац и Добра Вода; букова и борова шума је на местима Репељак, Забран, Стара Банија, Заједнице, Цријева, Шумарице, Амбариште, Пругавица, Лазуњак, Гувнина, Церовик, Прлина, Врзлинац, Борје, Радивојка, Црна Раван, Крст, Биоц, Винорог, Менка, Јабуковац, Летина, Кадрин До, Коњски Тор, Јелин Пут, Мујов Поток, Јаворов Поток, Опавски Поток и Вододерина.

Старине и остали подаци о селу.

Село је забележено у 16. веку у Сопоћанском поменику као Ходојевиће а заселак Бадлаве као Баљава 1711. године. Заселак је запустео 1739. године, па га је заселио род Туке око средине 18. века, а село је запустело у првој десетини 19. века, па су га обновили данашњи родови око 1820. године. Од старих насеља има мало остатака. То су црквина у Одојевићу и око ње надгробни крстови од камена. По предању црква је славила Велику Госпођу. Друго старије гробље је на Црној Равни. На Бабином Гробу сахрањена је баба старцу Миленку Ацковићу, која је умрла од „астлука“ (куге). У селу су два гроба српских војника, који су погинули у борбама 1878. године. Сада у селу има два гробља, једно је на Равни, у коме се сахрањују из краја Пругавице и из суседних Опава, а друго је за доњи крај села код црквине.

Порекло становништва.

Родови у Одојевићу:

-Гашовићи, Милојевићи, Димитријевићи, 2 куће, у Пругавици, Тодоровићи,  4 куће, Св. Никола, су Гашани; од њих су Димитријевићи у Опавама, Гашовићи у Орахову и Ћирковићи у Кончулићу; имају одсељене одељаке у Великој Плани у Топлици.

-Ацковићи, 6 кућа, Св. Никола, прадед дошао из Гњеждана на Рогозни; имају одељаке у Великој Плани у Топлици.

Родови у Бадлави:

-Туке, 7 кућа, су од Дробњака у Плавкову.

-Јеврићи, 4 куће, су од Јеврића у Лопужњу.

-Товрљанин, 1 кућа, су од Товрљана из Рајетића.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Одојевиће (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Емитовано 11. марта 2018. Гост: Јовица Кртинић, председник Друштва српских родословаца „Порекло“ Уредник и водитељ: Сенка Милош

The post Разговор о Српском ДНК пројекту на Спутњик радију appeared first on Порекло.

Пластово је село у Далмацији, северно од Скрадина. Територијално припада  Граду Скрадину.

У Пластову се налази римокатоличка црква Светог Николе са гробљем, док је у суседним Братишковцима истоимена православна црква, удаљена само 2 km.

На попису 1991. године, било је 539 становника Пластова, од чега 327 Срба (61%), 198 Хрвата (37%), 7 Југословена, 1 Словак и 6 неопредељених.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

БИЈЕЛИЋ (6) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ГАРДИЈАН (110) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ДОБРИЈЕВИЋ (149) – Свети Стефан (присутни у 18. веку)

МРЂИЋ (20) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ТРНИНИЋ (19) – Свети Стефан (присутни у 18. веку)

УРУКАЛО (17) – (присутни у 18. веку)

ШИРКО (8) – Свети Георгије

Хрватска презимена

БАГИЋ (15) – (присутни у 18. веку)

ВРАНИЋ (50) – (присутни у 18. веку)

СЛАДИЋ (123) – (присутни у 18. веку)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

The post Порекло презимена, село Пластово (Скрадин) appeared first on Порекло.

Ићево је мало село у Далмацији, северно од Скрадина. Територијално припада  Граду Скрадину.

Језгро Ићева се налази испод брда Коса (232 м), док су српски засеоци Булаје и нарочито Надовезе, удаљени од главнине села.

На попису 1991. године, било је 168 становника Ићева, од чега 97 Хрвата (58%), 66 Срба (39%), 4 Југословена  и 1 непознат.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

БУЛАЈА (35) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

НАДОВЕЗА (42) – Свети Стефан (присутни у 18. веку)

Хрватска презимена

ДРАШКОВИЋ (10) – (присутни у 18. веку)

ДУЈИЋ (95) – (присутни у 18. веку)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

The post Порекло презимена, село Ићево (Скрадин) appeared first on Порекло.

The post Порекло презимена Алаџић appeared first on Порекло.

Бићине или Бичине су мало село у Далмацији, у залеђу Скрадина. Територијално припадају  Граду Скрадину.

На попису 1991. године, било је 258 становника Бићина, од чега 238 Хрвата (92%), 18 Срба (7%), 1 Југословен и 1 непознат.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

СКОЧИЋ (35 у Скрадину) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

Хрватска презимена

ВЛАИЋ (12 у Скрадину) – (присутни у 18. веку)

ПАИЋ (111 у Скрадину) – (присутни у 18. веку)

ПУЛИЋ (121 у Скрадину) – (присутни у 18. веку)

СКОРИЋ/ШКОРИЋ  (78 у Скрадину) – (присутни у 18. веку)

Напомена: Бићине нису самостално пописане 1948. године, већ се подаци налазе у оквиру насеља Скрадин.

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

The post Порекло презимена, село Бићине (Скрадин) appeared first on Порекло.

Скрадинско Поље је мало село у Далмацији, у залеђу Скрадина. Територијално припадају  Граду Скрадину. Смештено је у истоименом крашком пољу.

Често се уместо Скрадинског Поља, употребљава назив Павасовићи, пошто је то доминантно презиме.

На попису 1991. године, била су 163 становника Скрадинског Поља, од чега 156 Срба (96%), 1 Хрват, 4 Југословена и 2 непозната.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

ПАВАСОВИЋ (?) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

СКОЧИЋ (?) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

The post Порекло презимена, село Скрадинско Поље (Скрадин) appeared first on Порекло.

Друштво српских родословаца "Порекло" одржаће у четвртак, 15. марта 2018, трибину у Сремској Митровици, у градској библиотеци "Глигорије Возаровић". Трибина почиње у 18.30, а говориће председник Друштва Јовица Кртинић и један од уредника Српског ДНК пројекта Александар Антић. 

На трибини ће, између осталог, бити представљени резултати досад тестираних људи из митровачког краја.

Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на ДНК тестирање па ће сви заинтересовани моћи да добију ДНК тест за 6.000 динара (редовна цена је 13.000 динара).

Добро дошли!

The post Трибина Порекла у Сремској Митровици: Генетичко порекло Срба appeared first on Порекло.

Цивљане  је село у Далмацији, северно од Врлике. Седиште је истоимене општине у Шибенско-книнској жупанији.

Најсевернији засеоци, Котлуша и Читлук, раније су пописивани као самостална насеља, а њихови становници су сахрањивани на гробљу код цркве Св. Спаса у суседној Цетини. Остали становници Цивљана су сахрањивани на Врличком гробљу. Издваја се и заселак Маревци, између Цивљана у најужем смислу и Котлуше.

На попису из 1991. године, било је 819 становника Цивљана – 790 Срба (96,5%), 14 Хрвата (1,7%), 2 Југословена и 13 осталих.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

АРАМБАШИЋ (28) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

БАРОШ (5, Читлук) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

БАТАК (?, Читлук) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

БИЛИЋ (79) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

БЈЕЛОБРК (118, Котлуша) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

БЛЕШИЋ (76, Котлуша) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

ВУЧАК (57, Читлук) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ГАВРАН (56, Читлук) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ДРАГИЋ (135) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ЂАКОВИЋ/ДЈАКОВИЋ (11) – Свети Георгије, Свети Никола, Свети Јован (присутни у 18. веку)

ЂУРЂЕВИЋ (16) – Свети Георгије, Свети Никола (присутни у 18. веку)

ЖУТОМАРКОВИЋ (18, Котлуша) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

ЗЕЛЕНОВИЋ (144, Читлук) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ЗРИЛИЋ (16, Маревци) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

ЗУКАНОВИЋ (27) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

ИВЕТИЋ (27, Маревци) – Свети Стефан (присутни у 18. веку)

ЈОЈИЋ (66, Маревци) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ЈОВИЧИЋ/ЈОВЧИЋ (112) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

КНЕЖЕВИЋ (11, Читлук) – Свети Јован, Свети Никола (присутни у 18. веку)

КАНТАР (?) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

КОСТУР (94) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

МАЧЕВИЋ (15) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

НОВОСЕЛАЦ (14, Маревци) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ПАВЛОВИЋ (13) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ТРАВИЦА (16) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

СМИЉАНИЋ (14) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ШАРАЦ (91) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ШОЛАК (12) – Часне Вериге (присутни у 18. веку)

ЦРНОМАРКОВИЋ (136, Котлуша) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

Хрватска презимена

МИЉКОВИЋ/МИЛКОВИЋ (21) – (присутни у 18. веку)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

The post Порекло презимена, село Цивљане (Врлика) appeared first on Порекло.

[toggle title="ТЕСТИРАНИ ЧЕРНИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"]

Чернић

Хаплогрупа: R1a Z280 Y2902>PH3519

Порекло: Бачка < Барања < Западна Хрватска

Крсна слава: римокатолик

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам

The post Порекло презимена Чернић appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Горњи Крњин, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Горњи Крњин је у проширеној долини и у кључу Ибра. Границе сеоског потеса на северу су на развођу Дреновске Реке и Пајовог Потока, па се на западној страни настављају преко Дугачке Косе и Црнога Врха, на југу преко Стубице, а на истоку је корито Ибра.

Тип села.

Већи део кућа је на побрђу а мањи на алувијалној равни у кључу Ибра, које скупно чине насеље мање разбијеног типа.

Воде.

Има изворску воду: Санда, Бубањ, чесма у Малом Потоку, извори Грлица, Омеровац и Јасиковац; употребљава се и вода са шест бунара.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Стара Бачија, Стара Кућа, Орнице, Велики Луг, Гариште, Спаниште, Ставиште, Велика Њива, Поље и Кстовиште; ливаде, испаше и пуме; Катуниште, Присој, Лисичколо, Велика Чукара, Голи Брег, Честа, Падина, Банија, Османовиште, Дугачки Лаз, Папратница, Криви Брег, Мало Буче и Грабак. Храстове и букове шуме су у долинама потока: Међеђем Потоку, Змичем Потоку, Jаворовици, Јошу у врху села (извире у Османовишту) и у Малом Потоку.

Историјат, старине и остали подаци о селу.

Назив села, са засеоком Рахтеном, који сада не постоји, забележен је 1363. године. Недалеко од ушћа Пајева Потока, на његовој левој страни, има темеља од „латинске“, вероватно рударске, цркве, а друга „латинска“ црквина је на купастом брежуљку у кључу Ибра. На старије село, које је претходило данашњем, показују називи Стара Кућа и Стара Бачија. Оба места су повише данашњег насеља, па се тиме потврђује, да се село спустило ближе њивама и да се становништво почело више бавити земљорадњом од сточарства. У селу има два стара гробља, једно је са остацима црквине а друго је код садашњег гробља. По надгробним споменицима у оба гробља види се, да се становништво у селу три пута смењивало: најстарије се сахрањивало у гробљу код црквине, млађе у данашњем гробљу и најмлађе је из времена око 1880. године.

Порекло становништва.

Данашње село заселило се после 1878. године, када се старо становништво одселило у Топлицу.

Најстарији су:

-Каличани, Катрљи, Арсенијевићи, 9 кућа, Марковићи, 2 куће, Глишовић, 1 кућа,  Савић, 1 кућа, Костовићи, 5 кућа, Св. Никола, су из Каличана код Истока у Метохији, овамо дед из Катрља у Штавици, на запустелу земљу неког аге из Ковача у Себечеву; њихове куће су у врху села, до Кутња.

-Рајовића, 3 куће, Стевановићи, 2 куће, су од Куча Рајовића у Жуњевићу.

-Секулићи, 11 кућа, Св. Пантелија, су Кучи, било неко време у Васојевићима, овамо дошли из Рајетића.

-Александровићи, 4 куће, Св. Јован Главосек, су Дробњаци од Ратковића у Крчмарима на Рогозни.

-Бараћи, 5 кућа, су од Бараћа у Зминцу.

-Пешићи, 4 куће, Св. Петка, су Бјелопавлићи, досељени из Белих Вода у Подгору.

-Вуловићи, 3 куће, Св. Илија, су из запустелог Црнца на Рогозни, одељаци Вељовића у Лопужњу.

-Радојевић, 1 кућа,  је од Дробњака Ђошића из Жуњевића.

-Беловић, 1 кућа, Св. Петка, је досељен из ибарског Крушева, ушао одиви у кућу у Радивојевиће.

Одселили се „Никољци“ (који славе св. Николу):

-Раковићи, Клечаци, Радовановићи и Милојевићи у студеничко Кремиће.

-Каримановићи ду се одселили око 1880. године. у колашинска села Језгровиће и Јабланицу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Горњи Крњин (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Крушево, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Крушево (ибарско) је у присоју Чукаре, чије се стране спуштају до самог корита Ибра код суседног села Кутња. Село опкољавају брда Слинавац, Чукара, Долња Чукара и Заглавак.

Тип села.

Куће су у пропланцима букове и храстове шуме и тако чине насеље џематског типа.

Воде.

Главна вода на уставу је готово усред села поред главног пута. Стока се поји на потоцима и на три мања безимена извора. Потоци су: Крушевачки Поток, Симиунов Поток, Велики Поток и Ковачки Поток.

Земље и шуме.

Њиве су у окућницама и по побрђима на местима: Равна Њива, Бијело Поље (има и шуме), Шумата Њива, Старо Крушево, Налешковина, Ледине и Здравкова Њива; ливаде су на Селишту, Ћумуру и Пријебратовини.

Постанак села, старине и остали поаци о селу.

Село је било на Селишту и Старом Крушеву. Пошто на тим местима земљиште клизи оно се поместило на данашње. Назив села забележен је 1363, 1455. и 1711. године. Његово последње становништво одселило се у Топлицу непосредно после 1878. године, па се данашње заселило. Гробље је на Ледини ниже кућа. Старих рударских окана има у Ковачком Потоку. Године 1948. имало је 77 становника.

Порекло становништва.

-Tребаљевци, 4 куће, Св. Лука, су пореклом из Требаљева у Колашину на Тари, овамо прешли из суседног Поповца. По тамном родовском предању они су старином из Русије, па су преко Цариграда дошли у Херцеговину, отуда „ускочили“ у Црну Гору; имају одсељене одељаке у Завадама, Доњем Крњину, Придворици, Сочаници на десној страни Ибра и у Великој Плани у Топлици.

-Батачани, 3 куће, Св. Пантелија, су Кучи, досељени из Батака на Рогозни, око 1890. године; крвни рођаци су Батачанима у Врлетници; имају одсељене одељаке у Станцу у Топлици.

-Богдановићи (св. Никола) су се одселили у Риково у пределу Врача.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Крушево (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Поповце, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Поповце је са обе стране Јошанице недалеко од њена ушћа, а између брда Граба, Орлића и Великог Дуба (одатле је полазила привремена државна граница од 1878, па ишла на Ивање, Плакаоницу, Дубоку, Зминац, Винорог и даље према Цоковићу у Пиларети. После Берлинског конгреса 1878. граница је помакнута на Ибар).

Воде.

Село је оскудно водом. Има неколико слабих извора у обали реке, од којих је најбољи Глишина Вода. Витковићи и Јакшићи захватају воду на чесми која је поред пута у Бујачићу, а Поповићи на извору који је у речном кориту.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима Летовцу, Присоју и у Поповачком Пољу поред Ибра.

Старине, име и остали подаци о селу.

Старо гробље је ниже села. Ту је и садашње, у коме се сахрањују и Поповићи и Јакшићи из Јошанице и Лакићевићи из Придворице. Долином је водио стари „кириџијски“ пут од Новог Пазара за Ниш. Поред тог пута био је хан. Село се назвало по роду Поповцима, сада Поповићима. Године 1948. у селу је било 98 становника.

Порекло становништва.

До 1880. у селу је био род Требаљевци, који се одселио у Топлицу. На њихово место доселили су се:

-Крсмановићи, Поповићи, 6 кућа, су од Крсмановића у Војковићу на Рогозни. Предак поп Петар Доловац (из Долова код Иванграда) био је Карађорђев „коџебаша“ 1809; имају одсељене одељаке у Дрену на десној страни Ибра, у Крагујевцу и Београду.

-Јакшићи, Вукадиновић, 1 кућа, Владисављевићи, 3 куће, Св. Петка, су Бјелопавлићи, били у колашинском Јасеновику, овамо дошли из суседне Вуче.

-Лакићи, Лакићевић, 1 кућа, Ђурђевдан, прешао из суседне Придворице, старином из Шекулара.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Поповце (Лепосавић) appeared first on Порекло.

Порекло породица у селу Сонковић, општина Скрадин (Далмација, Хрватска). Приредио сарадник портала Порекло Слободан Зрнић. 

Сонковић је село у Далмацији, северозападно од Скрадина. Територијално припада Граду Скрадину.

Село је смештено у крашком пољу, северно од Прокљанског (Прукљанског) језера, које представља проширени део реке Крке. Издвојени заселак Прокљан се налази на самом језеру. Од села према језеру, кроз мали кањон повремено тече река Мокрица.

На крајњем северу, у близини Жажвића, издвојени су засеоци Петковића (Пековића) Кула и Картели. У Сонковићу се налази истоимена тврђава и стара римокатоличка црква Св. Марка. Изграђена је и нова црква, посвећена Алојзију Степинцу.

На попису 1991. године, било је 695 становника Сонковића, од чега 360 Срба (52%), 307 Хрвата (44%), 2 Југословена , 1 Чех, 7 неопредељених и 18 непознатих.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

БАКУЛА (45) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

ДЕВРЊА (4) –

ДРАГОВИЋ (135) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ЂИЛАС (25) – Свети Архангел Михаило (присутни у 18. веку)

КОРЊАЧА (10) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

МАРИЋ (10) – Свети Стефан (присутни у 18. веку)

МАТИЋ (180, Срби и Хрвати) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ПАВАСОВИЋ (8) – Свети Јован

СВИТЛИЦА (20) – Свети Никола, Свети Георгије (присутни у 18. веку)

СКОЧИЋ (63) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

Хрватска презимена

БАБИЋ (11) – (присутни у 18. веку)

ГУБЕРИНА(13) – (присутни у 18. веку)

ЈУРИЋ (6) – (присутни у 18. веку)

КАРТЕЛО (23) – (присутни у 18. веку)

КЕРАН (6) – (присутни у 18. веку)

МАТИЋ (180, Хрвати и Срби) – (присутни у 18. веку)

ЛОВРИЋ (13) – (присутни у 18. веку)

ПАЛИНИЋ (61) – (присутни у 18. веку)

РАЈЧИЋ (10) – (присутни у 18. веку)

РОШКО (?) – (присутни у 18. веку)

СЛАДИЋ (19) – (присутни у 18. веку)

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

The post Порекло презимена, село Сонковић (Скрадин) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Кутње, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Кутње је у присоју Ковачева Брда, које га стешњава уз корито Ибра ниже ушћа Јошанице.

Тип села.

Куће су прилично разређене, јер имају мало простора за окућнице.

Воде.

Вода се употребљава с три уставе, а за домаће потребе узима се са Ибра. Стока се поји на Ибру.

Земље и шуме.

Њиве су око кућа и у луговима поред Ибра на местима Стара Њива, Старо Село, Кулизића Њива, Подкрш, Подкућнице, Гнојне Њиве. Одскора се почела разоравати утрина на Језерини и Мраморку који су према Поповцима, затим у Кутњанском Пољу и у Гаврановици. Шума је ситна и кржљава.

Постанак села и старине.

Непосредно поред Ибра је старо гробље у коме се одржала црквина. Данашње село заселило се у првој половини прошлога века. Године 1948. y њему је био 81 становник.

Порекло становништва.

-Кулизе, Соврлићи, 4 куће, Кулизићи, 2 куће, слава Стеван Дечански, су пореклом из Бишева код Рожаја, овамо дошли из Плакаонице; имају крвне рођаке Кулизе, Јанићијевиће у бањским селима Горњем Кориљу, Доњем Кориљу, Звечану и колашинским селима Врби (7 кућа), Бурлату (14 кућа).

-Лопаћани, Лакићевићи, 6 кућа, слава Ђурђевдан, су досељени из Придворице, старином из Шекулара.

-Јовановић, 1 кућа, су од Дробњака Ратковића у Крчмарима на Рогозни, овамо дошао из Отеса (нема мушког порода).

Из Кутња одселили се у почетку 19. века:

-Соврле (Св. Арханђео) у подибарско село Врбу, па су тамо изумрли.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Кутње (Лепосавић) appeared first on Порекло.